Narodna skupština

21 САСТАНАК

— 27 ЈУНА

СТРАНА 149

купују еспап непооредно са стране, него великопродавци продају свој еспап преко малопродаваца. И сва бп добпт била за потрошаче, што би робу већ увезену добили јефтиннје од оне, која ће се тек у будуће укести доцнпје. Дакле од тога нопрогаачи би саио нмали добитн. Веливо-продавди не продају сами ту робу, но је продају преко мало продаваца; они је доносе у велпко и после је дају онииа, који је на мало продају, а мало-продавцп продају ту робу потрошачима. Дакле нема ту конкуренције између мало-продаваца и велико-продаваца, и не би било оних неправедних односа у конкуренцији, о којима је г. мииистар говорио. Велико-продавци доносе еспан у велнко н онн ризикују у односима цене нрема жетви пирпнча или шећерне трске нлп других материја нз којих се шећер производн; главно је да је на њима ризик, ако тај еспан иропадне, ако се поквари, ако банкротира онај, коме они тај еспап новере. Све то говорн у нрилог томе, да тај терет, ризик, стоји на велико-продавцима, и ми кад решавамо ово иитање треба да сматрамо еспапе о којпма је реч као робу велико-продаваца, јер ови рескирају да изгубе све и да постану просјаци. У таквом случају не стоји то, штоје Веселнновић казао, да не марн ништа да неколпко њих због тога падну. Држава не сме учинити неправду нн једном јединцу. Баш главна дужност државн и јесте да осигура сваког појединца на спрам свпју н на спрам државе. То никако не може се дозволити што г. Веселиновпћ каже, јер кад би тако ра дили где би томе била гранпца? Онда би значило да само већина има права а мањина да је неправна. Не, господо ! V правној држави, у државп са представничкпм системом, треба да је ујемчено право свакога појединца, па био он богат нлп сиромах. Питање је овде, да ли је право што се мисли да учини? Ја мнслим да сам доказао да ова мера није праведна и онда је не треба усвојиги, јер не сме ее ничије право нарушавати. Тако исто не стоји нн онај разлог г. министра финансија о повратној сили закона фискалних (фпнансиских). Он је навео један случај, који нема никакве везе и сличности са овнм што је данас. Он је навео за пример, да један грађанин куни једно непокретно пмање и плаћа на љ три — четири процента за пзвесно време, али од једанпут долази нов закон по коме мора да плаћа десет нроцената. То, господо, ипје никакав пример. Прво разлика је између покретностн н нелокретностп, и што се тите иродаје и куповине, непокретно имање купује један човек за дуже време и ту је уложен Један умртвљен капитал од кога се тражи извесна рента, а нокретност се брзо и продаје и купује. Тује једна бптна разлика у праву и у државини. Друго је то, што ће доћи неки нов иорез за у будуће, а не за оно, што је већ у рукама трговаца; нека се наплаћује повишеиа трошарина на еспапе, који се у будуће увезу, али нема основа да се она наплаћује у натраг, на есиапе, који трговци већ у рукама имају. Ја н^лазпм да се ретроактивном силом овога закона чиип једна неправда пзвесном броју српских грађана. Тако исто, неумесно је н немогућа је ствар оно, што је г. Мика Поновић предложио, да треба људпма вратитн паре ону диференцију на увезене еспапе, на које је по новом закону смањена трогаарина. Овде, госиодо вреди она пзрека: зитта јиз, зитта тјипа — крајње право, крајња неправда. Треба видеги шта је могуће, како ће да се употреби, па шта ће се поппсивати. Ево, господо, шта може ,<а се деси. Доћи ће чиновник да попиеује еспап. Трговац ће да каже, ја имам код мене таквих еснана, на које је спуштена трошаргна. Код њега се поппше тај еснап, и сад тај трговац може да иренесе тај еспап код другог трговца, и, онет да се поиише. Овај други трговац можо да пренесе тај исти еспап код свог пријател.а Мике, Стеве, на да се тај исти еспап и по трсћи и четвртн нут иописује. И трговци нросто могу да терају једну комедију с државом. Еснапи, госиодо, то су нокретно стварп, које могу да се преносу и ако би усвојили донуну г. Поповића, могли би пеколико људп да оиљачкају државиу касу Мн такву донуну не треба да прпмимо, да не доводпмо министра у немогућност да закон извргаи и да га не излажемо опасности, да посланици иосле не подносе нредлог Скупштини да се да под

суд, као што је сад поднесен предлог да се министри прогале либералне владе даду под суд. Ннгде у свету не враћају се из државне касе они нрнходи, које је она примила. Сад ће ово бити мода, нова практика. И као што је немогуће и.ш Сар веома би тегаао бнло тачно констатоватп колико треба вратити трговци.ма трогаарине на унесепе еспапе на које је смањена трошарина, тако је исто велнка тешкоћа наилаћнвати вшна:-:. трогаарнне у натраг на кафу п шећер, на остале предмете, на које је трошарина по вишева, којп су већ у земљу уиесени. Узмимо за ирнмер рнбу. Пошто је риба оптерећена трогаарином са 100 динара, у будуће нпко иеће рибу нп доноситн, н зар би сад право било да се толика трогаарнна наилатн на рнбу, која се затекне у рукама трговаца. Говорићу доцније на другом читању јога о самој мери, која је ударена и на кафу н на гаећер и на пиринач; јер ја овде видим једну ствар, и мени изгледа, као да је ова влада и ова Скупштнна само за већину и поглавито за сељачки сталеж. То нпје тако. Не стоји то, да је пиринач ствар луксузна, не стоји то, да су луксузне стварп кафа и шећер. То је једна потреба према начпну живота. Друкчије се храни један човек, који водп живот миран, без покретања, којп се бавп књигом, који се бави трговнном, којп не правн физичке напоре, а друкчије се храни оиај, који прави физпчке напоре. Нема сиротиње само ио селима, него нмд еиротиње и по вароншма и за ту сиротињу у варошима и кафа и гаећер и пнринач велика је погреба према начпну њнхова живота, а вп сте потегли па ударилп једну велпку иевероватну меру на по требе тога варошког сталежа п света. Код паметног света, господо, чак п стока друкчије се хранн, за мању и лавшу службу п стока се са свим друкчије храни него она која тежу службу вргаи; друкчије се храни један коњ којп вуче терете, а друкчије онај који се употребљава само за лаву службу. Жинистар ФинансијаМ. Вујић — После моје јучерање нзјаве ј.а ие бих пмао потребе да више говорпм. Ја сам казао разлоге, који по пракгнци одравдавају овај поступак, али тако исто казао сам вам и разлоге тешкоће, а и ви сте изнелп разлоге практпчне, који стварају такве тешкоће, да сам изја вно, са свим са уверењем, да мени може биги све једио, каква ће битн судбпна овог члана 16. Начело његово је правичио, али призаајем, да има таивих тешкоћа за извргаење, које се јога умпожавају предлогом Михапла Поповића, против кога ја немам нншта, јер је оп логичка носледица, али иема сумње, да би ои још више огежавао извргаење овог члана 16. За мепе је јаспо да сгвар на чисто пзведена сгоји овако. На артиклима оним, иа којнма се слд повнгаава трошарпиа, био је јак увоз, ту нпје требало да буде нпкаквог открпвања тајне ма од чије страпе; већ самим злкључењем Уговора с АустроУгарском. То је обелодањеио н знало се да ће то ступити у живот. Дакле, свн ти артикли иа које је повишеиа трогаарнна, увезени су у већој мерп и сад ти ће аргикли да се крију и тегако их је хватати, и прематоме, тешко је опредешти границе, где ћемо се зауставити с пописом. Шго се тпче артикала, на које је трогаарина смањена према уговору. разуме се, да ти артпкли пису нн увожени, дакле нема оиасности с те стране, да ће се појавити велики квантум те робе. Сви увозачи тих артикала избегавалн су те артикле и уносили су их само у толикој мери да са.мо дневне потребе подмпре. Међу тим, какв.1 ће опасност битп при попису? 13иће онасност та, што ће битп нодметања неких артикала, који су и у земљи иронзведени н којп су чак неснособни за нродају — укварени. Свакојако дакле, тај дометак створиће п умножнће тешкоће. Ја дакле, нрпзнајем да је доиста тешко изпршење, и оно вигае стоји као једпа мера, која се може известн само до некле, само опде, где су у већим квантумима прибране робе, код којпх је трошарина повншенаЈа не бпх узимао реч, ја само нонављам, да нам буде јасно, пре но што се будемо одлучилн, какве тешкоће стоје. Што се тиче оправданостн овог члана 16 и пред науком н пред прр",тпком, ја морам да узмем реч због онога, гато је г.