Narodna skupština

СТРАНА 162

НАРОДНА СКУПШТИНА , ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Пера Павловић. — Ја иотпуно верујем, да г. Лаза- I ревпћ није ноднео овај предлог у намерп да пде на штету занатлија п против интереса нашег сељачког света. Али нека ми се не замери за израз, г. Лука није добро обавештен. Ја га уверавам, да се наш свет у Србији не храни у толикој мери месном храном, те да има у нашој земљи толико кожа за прерађевину, колико је за паше занатлије потребно. То значи, ако би коже оитеретили већом царином, опда би се готова обућа у врло великој количини увозила у нашу земљу Према томе, кад нам је иотребно да уносимо те сировине у земљу за прерађевину, онда би ире имало разлога предлагатп да се спусти дарина на коже, које се увозе са стране. Ну, само из разлога што се у чл. 8 уговора између Србше и Ау зтро Угарске каже да се царина може још спустити испод стоне, која је овде предложена може се нотпуно усвојити ова стопа, као што је у овом одељку и предложена. Потпредседник. — Ниво се није више обратпо за реч, објављујем да је претрес свршен. Гласаће се нрво о предлогу г. Лазаревпћа, који овако гласи: „Да се на коже: говеђе, бивољске, коњске и свињске, место 15 плаћа 25 динара". Стављам на гласање, које за предлог г. Лазаревића, нека изволи седети, а ко је против нека устане. (ЂеЛина устаје). — Објављујем да је већнна устала, и ирема томе нредлог г Лазаревића је одбачен. Пошто је одбачен предлог г. Луке Лазаревића, то стављам на гласање одељак IX као што је известилад прочитао Прииа ли Скупштина нрочитани одељак IX? (Прима) Извеетилац — прочита оде^. : ^ ЈС „Колонијални и јужни производи", тачке 199 — 217. (стр. 16) Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани оде љак? (Прима.) Известилац чита одељак XI „лекарије, хемијски про изводи и фарбарнје" тачке 218—264. (стр. 17 — 19.) Потпредседник — Прима ли Скунштпна прочитани оде љак XI? ( Прима.) Известилац прочита одељак XII „уље, маст и маснп производи", тачке 266 — 277. (стр. 27.) Павле Кретић. — На свеће цересииске, које се овде помињу требало би ударити већу царинску тарифу, за то што су јако распрострањене по унутрагањости, а међу тим, дим од њпх шкоди здрављу и што нам оне спречавају гајење пчеларства. С тога сам мњења да се повиси царинска тарифа на њих и у место 20 днн. да се стави царина 50 динара. Молим 10 посланика да потпомогну овај мој предлог. (Потаомаже га више од 10 иосланика.) Извеетилац Љ. Јоксимовић. — Ја немам ништа иро тив предлога г. Павла Ерстића и примам га. Потпредседник — Предлог г. Павла Крстића гласн овако: „Предлажем да се из рубрпке под бројем 277 издвоје свеће цересинске у засебну рубрику и да се на њих плаћа од 100 килограма 50 динара". Пошто је овај предлог потпо могнут, то га стављам на гласање: ко је за то да се усвојн овај предлог г. Павла Крсгића, нека седи, а ко је противан, нека устане ? ( Сви седе). — Објављујем да је усвојен предлог г. Павла Крстића. Лука Лазаревић — Кад је по предлогу г. Павла Крстића учињена измена под бројем 277, да се на свеће цересинске повећа царина, онда би учинили погрешку, ако би цересин оставили неиздвојен у рубрици 274, ако бисмо оставилп да се на њега нлаћа 12 динара, него би требало повећати царину и на увоз дересина. С тога предлажем : да се цересин издвоји у засебну рубрику, па да се у место 12 дин. удари царнза 30 динара од 100 килограма. Известилац Љ. Јоксимовић — Примедба г. Луке Лазаревића умесна је и ја прпмам, да се на цересин у место 12 дин. удари царине 30 динара. Потпредседник — Прима ли Скупштина одељак XII са овом изменом? ( Прима.)

Извеетилац прочига одељак XIII „машине, инструменти паучни предмети и оружје", тачке 278 — 285 (стр. 20.) Драгомир Рајовић — Ја држим, што се тиче ових музиказнпх инструмената, да је погрешка што је толика велика такса метута. И то је тако исто једно васнитање и наука, као што је и друго васиитање и наука. Не треба затворитп врата н стати на пут том васпитању, које облагорођава душу човеку. Као што сте дали олакшицу за књиге, тако треба и за ове ннструменте да учините олакшпцу. Народ треба да се весели да има полета за музику, за лепо, то је доказ васпитања народног и питомине народне. На овај начин нико се не сме решити да узме свиралу. Међу тим образовање у том правцу држава треба да потномогне. У другом свету то се потпомаже. 'Го је образовање као п свако друго образовање. То само ^оказује питомину и благородну природу човекову, јор се каже: „где се пева ту нема рђавих људи". Због тога ја бих "био Атишљења да се на све те музичке пнструменте одреди много мања дариаа но гато ,је овде предложено. Ја молим, да ме иотпомогну 10 посданпка, или ће остати мој глас, глас ваиијућег у пустињи. (Не потпомажу га ) Известилац Љ, Јоксимовић. — Ја мислпм да је г. Рајовић задоднио са предлогом, јер то је иримл.ено раније, а сад је остало о ручном оружју. Али ја мислим да они, који хоће да купе јевтино инструменте, онп ће то моћи да учнне у уговорним државама. Потпредседник — Стављам на гласање: во је за то да се нрими прочигани одељак тај нека седп, а ко је противан. нека устане ? (Сви седе). —Објављујем да је примљен одељак XIII. Дајем четврт часа одмора. После одмора Потпредседник — Изволте чутп указе Његовог Велиличанства Краља. Секретар Љ. Јоксимовић чига: М И АЛЕ^САНДАР I по милости божјој и вол.и народној Краљ Србије На предлог Нашег министрл народне иривреде, а по саслушању Нашег министарстог савета, решили смо и решавамо: Овлашћује се Наш министар народне привреде, да поднесе Народној Скупштипи, сазваној на дан 1 јуна 1893 год. у Београду, на решење, закон о трговипској погодби између Краљевине Србије и Републике Француске. Наш министар народне привреде нека изврши овај указ. 30. јуна 1893 год. у Београду. Министар народне иривреде, Раша Милошеви*! с. р. Предлог гласи: Његово Величанство Краљ Србије и Председш;к Француске Ренублике аодједнако задахнути жељом да одрже у повољним погодбама трговинске везе, које стоје између обеју држава, решилп су да утврде у том циљу погодбу и наименовали су за своје пуномоћнпке: Његово Величанство Крал> Србије, Господина Ан-

АЛЕКСАНДАР с

. р.

8а Мајен^е 1е Ко1 <1е 8ег1ие е<; 1е Рг<%Меп4 Ле 1а В^рнћ! !(1пе Ггап(Ја18е, е^а1етеп1 тпшез «1и (1е тат1еп1Г с1ап8 с1ез со1кПИоп8 за1Ј8^а18ап1ез 1ев гарог! сотегС1аих е .\1з (:еп1 еп(;ге 1ез (1еих рау5, оп1 г6зо1и с!е сопс1иге ип аггип^етеп! а св4 еве! е1; оп(; потше роиг 1еигз р1ешро1еп11а1ге8 : 8а Мајев^е 1е К01 <1е 8ег1)10, 8оп ЕхсеИепсе Моп-