Narodna skupština

1ЛТАНА 1У2

ЦА1'1ЈДиА ши Ш1ШША, идаглдаи олоио 1оои 1и Л и.1-

отаџбини, али иротипним решењем, гањањем својих политичких протишшка не само да не би служили отаџбипи, ве!> би напротив то удило нашпм државним интересима и нашој држави. Зар је мало раздора и нссрећа било у овој земл>и (жагор. 1ује се: то ете ви учинили. Благоје Божић: иролили сте врв у ово.ј земљи и имате образа да говорите о томе). Ви кажете, да смо ми вређали Устав и законе. Чуо сам мало час да се овде каже: иролили сте крв, и зато, што се вели, да смо тако газили Устав и пролили врв, да смо зато и оитужени. Ја за то нисам тужон, али ћу и на то да одговорим. На ирном месту, вао што рекох, кад је вама смер ове оптужбе доиста тај, да се иримером, као што се у тужби важе, учврсти и утемељп уставпост у овој земљи, онда, госнодо, зар се тако учвршћу.је уставност у земл.и, кад се туже само једни, воји су повредили Устав, а остављају се они, којп су га толико вређали и газили. Да не ређам много, ја ћу да напоменем само ово, приликом изборног закоиа, приливом завона о поресвој системи, приливом нродужења буџета за ова два месеца и још много иримера из радпвалиог министарства, да су очито повредили Устав. Па ако су ова дела наша за воја велите да треба да идемо пред суд. ја незнам, онда каква би то правда била, да се и они за та дела не оптуже онако исто, као и ми што се данас оптужујемо. Рече се овде, проливена је крв. Ја кажам, то се мене не тиче. Ну, кад је један од господе посланика избацио ту реч, допустите и мени да само о томе кажем неколико речи. Нико од нас господо, није наредио, нити је ко од нас желео да се пролива крв. Сажаљевамо будите уверени, и ми, као и свавп поштен Србин, да једна кап српске крви иадне у залуд. Ну, вад је говор о томе, па има и код радпкалних министарства један случај далево тежи, далеко јачи, него гато је онај случај, који се баца на терет моме другу, пређашњем министру унутрашњпх. дела, због проливене крви. Кажем далеко јачи за то, што у овом случају нико од министара није наредио да се крв пролива, дов код другог случаја, противно је било. Ваш радивалнн министар наредио је да се пуца (Чује се: министар војни наредио је да се пуца). Да не ндемо даље, да оставимо оне ирплпке 14 и 15 Маја, вако је то онда ишло, него да узмемо случај ирогонства краљичина. У том случају, господо, тавође је проливена крв. Говори со, као да тада није ннко невпно погинуо. Ево да вам номенем, који су тада невино погинули и тешко рањени. Погпнули су невино: Миладин Атанацковић, калфа бакалсви, Мплорад Цветвовић, калфа папуџ. и Милан Миљковић, а тешко су рањенн : Михаило Лазнћ, ирактикант Управе Фопдова, Тимотпје Јоваиовић, Јефта Ербезовић, ђацп учит. школе и Благо.је Шиљеговић, ђак богословије. Мп смо о прогонству краљице Натали.је опширно говорилп, н дуго о томе дебатовали, да лп јо резолуција свупштинсва била на основу закона и Устава. Ви знате ваше гледиште у томе пптању а знате и моје. Ну оставимо то и запи тајмо се, кад су она деца изам:ла да бране краљицу Натали.ју, за што се морало на њих нуцати, и за што људи да гину. Један госиодин важе, то је наредио министар војни, нека ми се донусти, да кажем отворено н јавно жао мије, што овде није председнпк скупштине, то није наредно минпстар војни, него ондашњи нредседник мпнистарства г. Никола Начшћ. Ево његово писмо имам код себе. Допустите ми да вам испричам његову историју Г. Пашић најпре је био наредио да се пуца у ветар, па кад му је примећено, да војска не може да се изводи неозбиљно него ако дође до сукоба да јој се мора допустити да пуца, иначе ако јој се то неће допустити, онда је не треба ни изводитн. На такву примедбу г. Пашић дао је други налог и ево како он гласи. Месном команданту Војници могу употребити оружје, ио п то само у крајњо.ј нужди ради своје личне одбране.

Одговорни уродиик Ранко ПетрОВИЗЈ

Али иретходно треба три иута светини завазати, да ће се пуцати, ако се не разилази, па и у том случају пуцати неволико нуга у ветар. 6 Маја 1891 год. Београд Председнж министарсгва, Ник. П. Пашић с. р. (Чује се: аа и ту иише да ауца у ветар). Као што видите дакле овде предсоднив министарства истпна наређујо да се најпре пуца у вотар, али доиустио је да се у крајњем случају нуца у месо: и иуцало се у месо а људн су пзгинули. Сад ја нелим, ако хоћете да оптужите нас и налазите после ових мојих разлога, који су држим чисти и јасни — молим, да пмате на уму да ја лично говорим о себи, ни у једном дслу нема моје кривице за коју би требало да идем суду да се браним. Ја држпм, ако бисге тако учинили, да правда и савест захтевају, да се узму на одговор и други који су чинили повреде Устава. Нећете лп то, онда ми допустнте да сам имао места што вам кажем, да је ова цела тужба просто једна иолитичка освета (Чује се: ннје, није). Молим вас, ја онда сматрам да је ова тужба нросто политичва освета и да се тиме иде на то, да се унропасте политички противници, а то није пут, војп водп добру, то није нут н начин, којим се ради као што раде савесни људи, воји мисле и желе срећу сво.јој земљи. То је моја одбрана. Потпредседнш4 — На реду је оптужени г. Анта Богићевић, пређашњи министар војни, да да своју реч у име одбране. Бивши министар војни Анта Богикевић — Господо, мени је закон дао права да се браним или пнсмено или усмено Одбрана моја по општим тачкама оптужбе, где се онтужују свн министри пређашњег кабипета, садржана је у писменом одговору нас свију колегијално, који ће вам одговор поднети г. Дпмитрије Сгојановић. Мој нак одговор но тачвп VI где се ја лнчно оптужујем п по тачви VIII оптужбе под а) и б) нодносим ову писмену одбрану. Потпредседник — Молим г. севретара да изволи ирочитати одбрану г. Богићевића. Секретар Лука Лазаревић чита: Народној Скупштини Оптужбом, чоју су потписали 26 народних посланива и поднели Народвој Свупштини, а воја ми је достављена на одговор, оптужен сам негде колегијално са осталим мојим друговима, а негде посебице. За дела под I, II, III, VIII « и XI тужен сам са друговима; за дела VIII б гужен сам са министром унутрашњих дела: а за дело под VI туже мене самог. За дела под I, II, III, VIII а. и XI иодноси се заједничка одбрана. воју сам усвојио и потписао, а на остале тачве, које се мене тичу, одговарам ово што иде. Па оитужбу иод VI У овој тачки оптужбе наводи се, да сам својом наредбом „забранио грађанима, који раде у војно-техничком заводу у Крагујевцу, да гласаЈу, било приливом општинских, било прилпвом посланичких избора, ако хоће да и даље остану радници пстога завода."

(Наставиће се)

Штампа срдско-краљев. државне штампарије