Narodna skupština

СТРАНА 252

па је видео да му треба још толико и толпко посланпка ; па тако хтео је , да би добио 12 посланика, које код Живана Живановића у Књажевцу које код Каменчића у Чачку, да уништи пзборе у једном округу; то је штак наредпо Камепчнћу да и тамо у Чачку учини, да добију неколико посланика, те тако да добије коликп му треба број иосланика. Алп средства, којима се је служио ниска су и жалосна. Она су изагала на јавност и он није покуа!ао да брани да нпгде нпје Устнв погазио, да није грађансва права иигде уншитавао, то је само доста. А то се види , докле је дошао, јер нама нословпца лепо кажо, утопљеник се и за сламку хвата. Он је казао па и Гарашанпну је протурена тако једпа депеша, у путу за Пирот те да. се вели Гарашанпн компромптује и осуди, но благодари онима којн нпсу Гарашапипа тужпли — а ја опет жалнм што Гарашаппн ппје онтужен, те бн тим оппиљнвим средством запста опаметиле се п друге владе на п Рибарац и данас не би на клуии окривљеничкој одговарао, но то нека буде за памет и нашој радпкалпој влади. Али овака врста депеша, да се протура као неистина, ја просто кажем да то није пстнна, а ја опет велпм, да кад је та деиеша бпла, онда пгго Гарашанин није дошао на оптуженичку клупу горе је за самог Гарашанина, јер се то не бн и сада могло понављати, п ако су то дела велеиздаје, нрема народу, према отаџбпни, онда бн заиста н Гарашаннн нашао осуду на оитуженичкој клупи. Кад је младп Краљ завео ново стање у земљп, кад је новратио Уставу п законнма снагу, онда је тај Рпбарац дошао пред Народно Представпиштво, где је дрктао за своја недела. (Тако је) а краљевски намесннцп Ристић п Белиларковић кад су впдели, да је незгодно за њих, они су се удаљили, у Карлсбад, Туигузију, као п свакад, а кад је југовнна они су ту у Београду, кад се агује они су олет ту и размећу се. Дакле, као што видпте, ово је њихов пасус што га је бацпо, о Гарашаннну да би избавио себе, но нпшта им не може да користи но остају кривп и за осуду. Покушао је г. Рнбарац да оправда штоје употребио војску у Горачпћу и другим местима, но то му за руком ннје нп нз далека испало. Горачић, то је тај иесретни камен сиотицаи.а за љега и љегову странку. Ја ћу вам ту испричати тај заиста важан моменат, па да видите, колико има пстпне у ономе, што је Рпбарац причао за Горачпћ. за гато је пало онолико жртава амо. Он каже да је опгатива Горачићка бпла опкољена, и одвојена од државне власти. У Горачићу има на 400 правних гласача, а он каже да је око 300 било опколило судницу ошптписку те чувало да се законптој старој управи не преда неноверење , које се у то време бага лотипсавало опгатннској управи; и он сам признаје, да је на 300 било опколило опгатину, и чувало да се неповерење не пзда општинској управи, онда можете впдети , колико има пстине, и како се радило, кад Рибарац сам признаје да је 300 људи чувало општину од неповерења да се не пзда њеаој унрави, а око 400 свега је лравни гласача. Дакле, којемогао, н који број гласача, да изда старој управи неиоверење према 300 гласача, који општину чувају; то је ирави апсурдум. Људи ти нити су мислпли, да ће војска пзаћи, пити су они изазпвали кога, а ннти су мислили, да ће војска ту да решава ко ће бити на ошнтинској управи. Кад није могао ништа друго учинити, онда онај његов капетан, на насилни начин, на један пачин геао што је својствен њима, решењем је ноставио регенте, али не у суднпци, где је суд, гакола н црква, и где се до сад раднло од иамтивека, од кад 1е постављена, од 34 године, него је лоставио у механи Драгнћа Драшковпћа, на иуту. Ту у механи регенти су иочели да раде, донелп један акт, и лочели нумерисати: „један". Дакле, почели су да раде свој посао али нико нше долазио. Олниина је стара скунљала порезу и бележила у књиге норезне, на ту порезу и среској власти предавала, а лредседника лраве општпнске и закопите властп Тпјосава Јаковљевића једнако су делу зиму држалп у затвору, а председнпк језато време био Милпћ Ружичић. Иолиција је и даље једнако тражила да их истера, но није могла.

У току тог времена на жалбу Милића председнпка, дошла су решења н од сталпог одбора н од Државног Савета да се рад полиције у погледу регената иоништава. Тако једног, даиа капетан је упутио и саме регенте да отму суднпцу, алп нико није дао, и ту никако не може бити одметање од властп као н1то Рибарац вели. — То је тако текло, п нису смели регеити впше насртатн, на општпну до Рпбаревог пролаза кроз Чачак. Кад је пре Божпћа Рибарац дошао у Чачак да изврши усмене наредбе полпцијским властима, он је нскупио све старепише полпциске из целог округа рудничког и ужпчког, и свима издао усмено и као потоње наредбе за изборе и заповедпо да впше престају важнтп регаења одбора п Савета, но да се морају општине све узети п дати регентима на макар то и са крвљу било. Одатле је отпшао у Гор. Милановац и ту издао наредбу да се мора узетн судница у Такову, па макар морали убијати и пљачкатн, дотле да се терају и гоне раднкалп. Полициске власти чим су добпле оваку усмену наредбу, одмах су својим рукама, собом, почеле судиице отимати. После неког времена опет су покушали да узму ту горачићску општину, али је нпсу моглп да узлу, већ су одатле вратили се у општпну тпјањску, где су у Зеоке звали збор, капетан Никола и ови чпновницн, пандури и потајници, п то 12 марта, где је било преко 400 грађана, п после дуже борбе капетан на збору паиравпо је неред, па се из пстог извуко са својима, па одмах нратио у Чачак за војску. Ту је дошла и чета војске, узела школу и механу, од школе наиравила касарну и ту становала, пстог дапа, целе ноћи, претресала ту јадну општппу, све .је прстресала онако на најбруталпијп начпн, голо мугако н женско, иа најстрашнији начин, и ти људи што су то радили имају сад још образа да то бране. Пола грађана тијањске општине провело је 3 дана и 3 ноћи по снегу без леба и одеће. Кад су то учиннли, онп су узели судппцу, која је од тврда кшена, све раскр'али, разбили, па онда однели све, а само су оставили у разбпјеној судницн касу Вертхајмову, а све остало изнели и оставилп у.једну кућу, — иохватали 72 чонека, иовезали у један ланац.... па опда тако са тим робљем иобедиоци су отпшли пева^ући у Гучу. Дошлн су батеристп из Чачка, и спремао се напад на Горачић. После дужег преписа са Чачком и Гучом, пападнут је Горачпћ, а ево како: 19 марта отишао је капетан драгачевски у Горачнћ. и иокугаао отети судницу и растерати закопиту управу, но то није могао, иосле подуже ларме и наиада он је био одбијен, вратио се не у Гучу, већ у Горачић умехану, где су му и регенти судили. Те је ноћи расписао за Чачак и Гучу, за војску и исге ноћн 19 марта до сванућа, донтла је чета војске пз Чачка п чета војске из Гуче. У Горачпћ, дошао је капетап Милаи Јовин и војска је поиила 4 чабра впна, којеје слабо, лањско, п после впна, 2 чабра препечене комовице ракије, која је имала најлање 20 гради, и иајмање 40—100 ока ракије, то ии је дао Драгић, механџија на гатајеп благодарпост од дивизије за овако племенит рад дата Драгићу. Па, пошто се војска тако напојила, оде у тај крстагаки рат на Горачић. Горачпћаии ннсу имали код суд ппце нигде нушке, а он каже пукла је пушка из суднице ! Срам га бпло! Само гато су били људи пред судницом, нскалн бпрачке карте за 25 март за избор посланика. Офнцири су извештени да пма шанчева, то није пстина, и кад је војска донтла нема шанчева, него имају људн који траже бирачке карте. И кад су дошли ни иет ни девет, пего па прохтев капетана драгачевачког, они су, војницп, с места развалили ограду око суднице да би к.уршум могао да достигне, па је капетан војени, Милан Јовпн запитао : „шта радн тај народ туна"? На шта је добио одговор, да они ту чекају да им се даду бирачке карте за избор посланика. На питање имају лп оружја, казали су да немају, за шта се и сам офидир уверио; онда је иигао кметове како они кметују кад је њпх капетан разрешио, опп су му одговорили да имају решење Савета да је поннштен капечанов рад, — капетан затражи да му се решење ирочита, и кад му је кмет иочео читати капетан га је из пушке посред чела иогодио, и одмах су осули војниди по команди плотун у месо.