Narodna skupština

СТРАНА 254

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

него да иоједем п парничаре и предмет спора (смех). Тако је п овде радио оптужени мпнпстар Рпбарац. Сиор је био између одборсве већине и мањине, п г. Рибарац без икаавог права умеша се у спор, нађе да немају права ни једни ни други, него дође са жандармима и отме акта. Ето тако нам је ту г. Рибарац пресудно као онај мачак мпшевнма о сланпни. И он се опет јадник хвали да је то уставност и законитост, међутимто је по мом скромном мишљењу једна пљачва један каиш и нпшта друго, а за суд дедо готово. Да вас не би више заморавао,ја ћу се дотаћи још само говора г. Гарашанина, јер се бојим да он није обратио пажњу Скупштине, и да Скушптина под утицајем његовог говора не донесе одлуку да либерални министри нису криви. Он је у своме говору казао, да је ова ствар, да минпстри одговарају пред Скушптином врло регка, како ћу да ревнем, нечувена. Господо, ја велим да ппје ни регкл, ви нечувена пего је обична и у другом свету са свим је обична ствар да кривац одговара за своја дела. Ја ћу вам ради примера навести ово, да сам ја читао у новипама да се тако дешавало са министрпма, ако знам да је у Француској осудио горњи дом 1816 год. маршала Неја на смрг и одмах је стрељан и ако је био победилац у највећим биткама у корист Фралцуске, дакле Скупштина је осудила министра на смрт и молим вас имајте на уму да је то било 1815 год. још у оно доба, кад смо мп тек помишљали да се развијамо у државном животу и иочињали да се отимамо од Турака, већ оида се у Француској дошло до тога, даједан мпниетдр, маршал не сме газити Устав и законе и Скушнтина је могла донети одлуку, да буде осуђен и сутра-дан, пошто није имао коме да се жали изведен је и стрељан. Даље, господо, 1830 год. опет Французи оптужили су Полињака министра и све његове другове; он је такође оитужен за недела и оеуђен је био са друговима на вечптп затвор,док су год жпвп, али су носле 6 годпна били помиловани, буди узгред речено, да су осуђени баш за овај случај као што је један из наше тужбе, за рас пуштање тек избране Скупштине н тпм повредили Устав и нзборни закон. Дакле, то није ништа чудновато да се оптужују министри, ја се чудим од г. Гарашанина, јер знам да је и он читао о тнм стварима и да зна да је тога и у другом свету било. На иослетку ја му као пример могу навести, да је и у нашој Скупштини бпо оптужен Белимарковић, али он је гужен без Устава и закона,јер тужен је кадија код кадије, а пошто кадија ннје хтео да суди кадији, Бели-Марковић избегао је казну, — а ваља знатн да је тужен за прљаво дело, за проневе рење војеног матернјала сигурно и новаца, што је пз користољубља оштетио државу; и шта видите, господо, данас? Видите да је тај човек разним марифетлуцима дотерао дотле да је приграбпо У„ део крунске власти, па онда одмах наставпо тај нонижавајући и ш гетни по државу посао, са својим верним и оданим младим колом либерала. Дивота леп пример за српске држ 1внике !! 1877 године тужено је Мах Маконово министарство, алп инје бпло закона, по коме би он био кажњеп. Није дакле чудо, као што видите, господо, то кад је народ свесан свога права и тужи своје унропаститеље и душмане слободе п реда, него је чудо, кад народ има своје законе у а емљи, а они те завоне не поштују и не чувају, кад их је народ мувом стекао и тек би онда чудо било, аво их нико не би тужио. Још има жпви, људи, господо, у Србији, који су се борили нушкама кремењачама и Србију од Турака бранили, па како бп изгледало, господо, да ми не можемо да бранимо нрава нагаа од наших тирана, којп нам руше наша права и слободе. Државник је народни изабраник и његова је дужност да он чува законе од повреде наше, а не да ми чувамо заксне од повреде његове. Дакле, то није никакво чудо нити реткост, да министрп одговарају, као што видите из поменутих елучајева. То је свакако познато и г. Гарагаанину. Даље се г. Гарашанин позивао и тражио апсолутну нравду и апеловао на нас, да мп кривцу праштамо и да не прпменимо строгост одређене казне. И ја вас, господо, позпвам на апосолутну правду, и молим вас да се о делима ових

људи добро размислите, а уздам се да ћете и ви, а и суд сву строгост законске казне применити, и тим ћемо спречити у будућности сваки овакав поступак, па и поступак наше радикалне владе, која је нред нама, којој се и сад унапред кожа јежи кад овакав случај види. (Чује се: тако је). Јер, ако не буде то, господо, таво, онда ће нас и од сад јашити вако ко хоће као и до сад. У пстп мах, господо, јд вас заклиљем чашћу вашом, да будете нраведни, а у то се тврдо уздам, и кад, господо, будете праведни, ја не сумњам у осуду ових крпваца. Г. Гарашанин нанео је свима нама једну неправду, коју ја први од себе одбијам. Он каже, да смо ми унапред створили убеђење, да је режим од 9 августа до 1 апрнла лично нама крив. То, господо, не стоји. Мени, једном Ранку или ма коме другом од нас, није крив лично нико, али криви су сви целом народу и то сви, који газе Устав, газе законе и уништавају грађанска права појединих грађана. (Чује се: тако је). Нама, којп седимо у овоме Дому, као представницима народа, криви су људи, који су погазили Србинова права, и ми смо дужни да их тужимо за то, и то не с тога, што су они нама лично нешто учинили, него само за то, што су од мирне уставне државе и уређене направили једно разбојиште, што су невину крв пролили, што су велики број нејачи и сиротиње на сокаку оставили; и најзад, што су тиранисали у оигаге народ српски. (Чује се: тако је). Дакле, виновнике овога дела морамо да тужимо за то, да на тај начин правду задовољимо, а иадам се у савесност судија, да кривци, виновници дела, која се у тужбп помињу, неће остати без осуде. Г. Гарашанин казао нам је јога нешто. Он вели, како он има тврдо убеђење, да је остао режим од 9 августа и даље, да би баш у овоме добу радикални кабинет, кога је на челу био г. Пашић био на оптуженичкој клуни и одговарао за недела, која г. Гарашанин мисли, и да би он исто тако и тада изговорио једну овако ораторску, саветску, митрополитску беседу, препоручивао мир завађеној браћи, као чича Данило маслиновом гранчицом. Ја признајем, да би он то тако урадио, јер је он заиста великодушан човек. Њега се ова ствар не тиче сад нипгга, а сам зна, да је у својој владавини сила јада учинпо и ћоравом срећом да је умакао од казне, па вели, кад њему нисмо ништа учинили, онда не треба ни овима, него као вели, „да пустимо и ове, а ја и остали раније смо измакли, па онда, пик Јово на ново." (Чује се: тако је). Он мора давле да брани свакога, јер је и он сам умакао од осуде, а то тако и јесте. Ја сам одговарао за преко 200 кривица измпшљених, на сам свагда судом нуштен. Ја не знам ни сам за што је то тако, али ја знам, да војп год има много кривица, па је и најмање образован, он нешто воли, за онога који је овривљен, да се измакне, мислим, да то долази но здравом разуму: вели, „па ја сам много више зала починио, па ме ни прст заболео није, а што да овај мој колега одговара". То г. Гарашанин ради, као гато би и ова оптужена либерална влада бранила њега, Гарашанина; јер знате, да врана врани очи не вади, — давле, он то ради, као што би то и сви други учинили. (Тако је). То је он говорио из чисто свог рачуна и ја молим Скупштину, да има то на уму, да је не занесе тај ораторски говор г. Гарагаанина, јер то није истина, да је он то бранио са правног гледишта, но са гледншта рачунског. Молим вас, давле, да имате то на уму и да опда решнте ствар по свом убеђењу. Ја сам се са мо.јим говором мало дуже задржао, а сад још имам да вам обратим нажњу на један пасус г. Рибарца. Он нам пријети. Он на завршетку свога говора каже: „Не заборавите, господо, да је од Капитола до Тарпејске Стене само један корак," а ја би њему казао, да је од онога места, где је седео, као министар, па до оптуженичке клупе, где је три дана седео, те за своја злочина дела одговарао, само 6 иеди, и то му је требало пасти раније на памет, да је од тога места, где је као министар седео, па до места на коме је као оптужен седео таао мало растојање, и онда сигурно да је на тај размак пред нама гледао и помишљао, данас као кривац не би одговарао. (Жадор, чује се: тако је)