Narodna skupština

30 САСТАНАК — 6 ЈУЛА

СТРАНА 259

тина, њих је нзмислио онај официр, који је Рибарцу раиортнрао. Сад да пређем на саму ствар. Ствар је дакле овако била ■0 топоничкоме догађају. 23 фебруара ове годнне а то је на два дана пред изборе, пнсар среза бело-иаланачког Ставра Дппић позвао је познвом све представнике радикалне листе и кад су онн књему дошли, он им је казао : да оаи морају да се одреку, да не буду представници листе и да на дан избора не смеју доћи на изборно место, јер ће их иначе све у под]рум поапсити. Кад су представници листа чули такав налог, онда представник листе из општпне топоничке, Пејча Милић, одговорио је г. Ставри: ми не можемо да се одречемо тога нредставништва, јер нам је народ поклонио своје поверење и ако нас иоапснте, опет ће се избор извршити са нашим заменицима; на то му је г. Ставра одговорио: ја ћу се с тобом јразрачунати 25 фебруара. И тај исти Ставра 25 фебруара са ј'едним зликовцем, Алексом Богосављевићем, и неколико жандарма оде у Топоницу и кад је стигао у авлију општинску, наиао је на грађане, питајући их: шта сте се сакунили, бунтовници једнп. На то су му људи одговорили: да су се они са купили ради избора посланика , и да се неће разићи дотле, докле се гласање не сврши. Тада је г. Ставра наредио жандармима, кад су му људи одговорили — да се нису скупили, да дижу буну, — да се онда пуца на љих. Тада су жандарми почели пуцати у народ и када су палп тројица, један мртав а два рањена, онда су се остали разбегли, а г. Ставра писар отишао је у Белу Паланку н одмах је депешом од начелника тражио, да му се ношаље војска. На захтев његов послата је нз Нрокупља једна чета ради иовраћаја мира и реда, алн кад је командир дошао у Тононпцу видео је, да су људи отишли одатле и да буне нема, па је о томе одмах известио и свога команданта у Пироту, да у Тононици нема буне и да треба да се војска врати у Пирот. Тако је, господо, проливена невнна крв мирних грађана у Топоници, на дан пзбора носланика 25 фебруара ове годипе, и нрп свем том Ставра писар, остао је и даље у срезу белоиаланачком као срески писар и ако је правда захтевала, да се он одмах отпусти из државне службе и да се да суду на суђење за извршена убиства, али на жалост то није одмах учињено, јер је тај исти Ставра остао у државној служби све до 2 апрпла, дакле до промене, а чим је чуо за промену, он је одмах 2 апрнла побегао у Бугарску, јер је знао да ће код суда одговарати за извршена убиства. Тако су, господо, пзвршена убиства у Топоници, п ја сам сматрао за дужност да представим ствар онако, како је и бпла. Ђока Анђелковић — Господо носланицп! Акт предлога оптужбе, који је поднесен од 26 наших другова, није плод рада оних дана, кад је и он сам нисан. Он је непосредна последица онога хода иолитичких догађаја, који су се у нашој земљи развијали од дуго година. Он је написап истина не за дуго по за кратко време; али је нредлог производ оних дела, оннх радњи, који су Народну Скупштину после оволике дебате моглп уверити да је он био и неопходан н , потребан; да је он био природна последнца прошлости наше политичке историје и да у себи садржава не само она дела, која се садрже у 11 тачака онтужбе, него да он у себи садржи многе оне појаве, које одиста и ми као Народни Пред^ставници треба да узмемо у најозбиљнију оцену. Ја држнм, тоснодо, да у томе акту, који смо имали прилике да читамо и размишљамо о њему, има још нечега. Он је нзраз још и онога уставиог стања, које наш Устав од 1888 год. носи у себи. Устав, који је 1888 год. поникао, садржи у себи стварне основе за таквуједну онтужбу, јер су његове одредбе о правима Народног Представништва, а н остале, врло јасне као што се по њему јасно да впдети, кад се он повреди или гази, и с тога није никакво чудо, што се налазимо пред таквим једним фактом, о коме треба донети своју оцену п свој суд. Ми смо имали у нашој прошлости разлпчне врсте људи. Људе, који су владали пре 8 месеци не само нод новим него и под

старим уставом; »мали смо људе такве природе са навикама, страстима, мишљењем и са таквим теорпјама, који су збнља сматрали да могу н у новом уставном добу нрекорачивати оне гранпце, које су прописали Устав и закони ове земље, створени после овога уставнога доба. С те тачке кад иођемо, аислим, да ћете савршено разумети, да иобуде оних наших другова, који су нодигли нредлог за онтужбу имају савршено свога места, и, да је среће, тај је факат требао да постоји пред једним Народним Представништвом, не данас 1893, него још пре много годпна. Ја држпм, господо, да је јога за доба Устава од 1869 требало, да је Народно Представништво разчистпло једно такво питање, не само 1874, кад је било пнтање о оптужби пуковника Белимарковића, пређашњег мнннсгра војног, него и 1877 г., кад је свршен један рат, у коме су биле многе злоунотребе, многа ноништена права, за време старог Устава. Па не само то, ми смо, господо, могли пмати такав акат оптужбе и 1882 год. у ономе тренутку, кад је Устав гњечен, н давато му значење, које му се није могло дати, а то је онда, кад је била двогласачка Скунштина. (Тако је). Па не сало тада, него ми смо могли имати такав акт и онда, кад је Устав од 1869 имао да да исто обележје оној државној управи, која је раснусгила радикалну скунштинску већину и целу Скупштииу 1883 годпне, и кад је варод српски дао најјачега израза за радикалну странку, кад је та Скупштина раснуштена на чудноват начин трајала само два, трн сата, онда је гребало, да се иозову људи, којн су били дали премапотпис за онај указ, којпм се та Скупштииа разпушта. Па не само то, него и кад је био несрећан рат на Сливиици, и онда је требало позвати иа одговор људе, што су руковали иословима државним, када су довели иашу Отаџбииу и српско име до нонпжења. Али, господо носланици, треба знати смисао и значење Устава од 18в9; па је лако разумети за штс тога није било. Главни његов смпсао био је тај, да је извршна власт била надмоћна не само над поеловима законодавним но и над нословима судским или у ошнте, даје извршна власт имала надмоћност и над свима осталим властима. У уставној теорији постоји, господо, тако звани распоред власти. Тај распоред власти, кад се делн правично, и кад се распоредп по разлогу правилннх односа, треба да буде у овоме: да постоји потпуно равнотежа између извршне, закоиодавне и судске власти. Пређашњи Устав, од 1869, садржавао је у себи преимућство извршне власти; законодавна власт била је потчињена извршној, судска власт била је такође потчињена и ако је иетина у томе и у старом Уставу написано било, да су судије независне, ипак за то, као што сви знате, судпје су биле у ствари зависне, и ако је било слабих покушаја, да се подигну на ступањ незавнсности. Треба добро уочити ову прилику и овај факат, да је под старим Уставом био раздвој властп неправилан, треба уочити и људе, који су се јављали одмах после Устава од 1869. Господо, као човек, који сам пратио политичке догађаје из тнх времена, налазим, да су се од тада, од 1869, јављале три категорије људи. Једпа, која је припадала т. зв. умереној лпбералној странци; друга, која се назнвала конзервативна странка; и најзад кагегорија млађпх људи, која се доцније назвала радикална стрнка. Оне прве две категорије људи, управљале су скоро за све времетрајањаУстава од 1869 г., за 20 годпна. Радикална странка, као пгго приличи странци, која се борн за здраве парламентарпе погледе и основе уставне, она је догала онда, кад је, промена Устава од 1869 год. бпла на прагу. Треба дакле, тај факт савргаено разумеги и онда ће се тек видети, да је уставност код нас прпмењивана од 1869 до 1888 г. на тај начин, да је сва моћ била у извргапој власти п њеним органима. Нити је било очштинске нн окружне самоуправе, нити је било оиих цептара, којп се самовољно развијају у средини самог народа, који су иотнуно браннч оних права, што их Устав даје, него је била једина искључива извршна власт; а само се може казати, да је струја, која је пониклајош 1870 године п нашла својпх представнпка у Народној Скупштини још 1874 године, да је та струја тражила праву уставност и парламентарност.