Narodna skupština

СТРАНА 274 НАРОДНА СКУПШТИНА ,

вољно изрутинпран улазим у то излагање ја бих управо бацао сенку на оне разлоге, које су ова господа изволела изнети, и којп су за мене били тако јасни, да су потиуно утврдили и моје мишљење о овој ствари. Ну, ја хоћу да пређем на извесне тачке оптужбе и да номепем поједине случајеве, који су се дешавали у пашем округу, те тиме да допуппм саму оптужбу и да скренем па^њу истражном одбору, кад се о овом питању буде образовао, на поједипе тачке и поједина недела прошле владавине, да му дам доказ за даље ислеђење, те дд се корпсти фактима, која су па реду ради саме осуде бивших минисгара. Прелазећи прву и другу тачку оптузкбе, о којима је довол.но говорено, ја ћу само мало да се задржим на осталим тачкама саме оитужбе и на одговору г. г. оитужених министара, а нри том да кажем моје онштс мигаљење о овоме. У опште што се тиче тужбе, изјављујем, да је иста потпуно коректна и умесна, и да је она у тој цељи постала да заштити уставност у земљи. Што се тиче одбране бившег кабинета, менн изгледа, д|, је одговор чланова бив. кабинета само иеколико фраза, да ни једантако јакразлог не изнеше да стварно побпју оно, што је у оптужби изнесеио, него су се увек остраљивал.т од главног иредмета. Рибарац а и Авакумовић наводили су примере неке, мислећи, да ће се тиме оправдати, кад нас упозорују на ирилике у другим земљама па и у нагаој земљи, бацајући љагу по свом обичају иа такве случајеве, на које нас унозорују. За мене то апсолутно никакав разлог није, да- се тим приликама правдају. За мене то није одбрапа, кад један кривац каже: „Ја сам крао, гато су и други крали. ја сам убијао, зато што су и други убијали, ја сам газио законе и чинио недела, зато што су п друге владе то чпниле, и за то не треба да будемо кажњени." Није тако, господо, кривац у одбрани не може да се заклања за дела другога. Ако се зна да је и неко другп врив, треба га тужити, па ће и он одговаратп. Сад да пређем на тачку 3 оптужбе и да кажем гата ја о њој мислим. У тој се тачки наводи да је учињена повреда Устава у томе, гато је трговачки уговор продужен мимо последњег рока, који је законодавно тело донело о његовом продужењу. Оптужени министри г. Авакумовић и г. Рибарац веле да они нису учинпли уставан грех, што су продужили онај уговор. Ако ценимо садањи уговор са финансијског гледшпта, ако цепимо одредбе Устава одиосно продужења и ствавања тргов. уговора, онда је са свим јаено, да не само, да је погажен Устав у суштини, овим продужењем, него шта више усљед овога гажења Устава има материјалних штета по земљу. Ја сматрам да либерална влада није могла ни с каквим правом иродужити оваЈ уговор. Нравдање оптужених министра: да продужење уговора нису могли поднети Скуиштини због њеиог одлагања ни у колико не вреди, бар за мене не вреди, јер либерална влада имала је доста времена да сазове Народну Скупштину, да изврши опо, што јој Устав налаже. Кад то није учинила, просто из разлога партиских своје странке, ја мпслпм, да су оптужени министри криви и треба да буду осуђени. Сад ћу да иређем и да се задржим на тачки 4. И ако је нотпуно оправдан разлог оптужбе у тачки 4, ипак налазим да нпје довољаи, јер, кад се већ у оптужби хтело да се набрајају поједини случајеви, онда је требало набројати и остале случајеве, којн су се дешавали у унутрашњости земље. Сви ми знамо, господо, да је таквих елучајева изигравања закона и Устапа било не еамо у једном месту, него да је таквпх случајева било хиљадама у целој земљи, те с тога држим да је требало више таквих случајева у тужби навести. Ногато то пије учињепо, ја ћу наноменути неке случајеве, који треба да дођу у тачку 4 и које истражии одбор треба да има у виду при истрази саме ствари. ТСад се вређа иеки специјални закон, а нарочито они, којп су после новог Устава допети, ја мислим, да се тиме вређа и сам Устав. Ја ћу да вам иапоменем само закон о уређењу округа н срезова и закоа о општинама. У члану 162 Устава каже се, да су опгатине самоуправие, а у члаиу 170 Устава каже се, да ће се прописатп сиецпјалпп закон, који ће

САЗИВ 3А 1893 ГОДИНУ

уредити односе између самоуиравних општинских, окружних п ;|ржавних власти. На основу овога члана Устава, донети су законн : „Закон о опгатинама и закон о уређењу округа н срезова." Па да се запитамо како су примењивани од 9 августа до 1 анрила. Ја могу смело да тврдим, бар према приликама у којима сам се ја кретао, да су ова два закона били само исписапп на артији, а за адмииистративне власти, за органе минпстра уцутрашњих дела као да нису ни постојали, јер, ни у једиој прилици, они пису хтели да их фермају и поштују. Они су их газили из дана у даи ; ни једпа одредба ових закона није остала пеповређена. Као гато је и вама свима позцато отиман.е општина, постављање рсгената јесу последнцо оиих жалосиих догађаја, који су се догађали у Смедереву, Горачићу и т. д. Као што рекох, снецпјалиим законом о ошптииама одређује се ко расправља питања, која се општина тичу. Влада од 9 августа није ништа хтела за то да зна. Ја ћу да се огра пнчим само на паш срез. После промене од 9 августа, која је доисга пренеразнла парод у том крају, а мпслнм да је изненадила и целу земљу, наступило је неко грозничаво стање. Либерали, да би оправдали свој ненарламеитарни долазак ца владу, приповедали су народу, да су радикали изгубили поверење Круне, заклањали се за нрерогативе Круне, приповедали су да Круна хоће да учини апел на народ, да види коме народ хоће да поклони иоверење. Да би народ за се придобили изнелн су аекакав програм владе, али тај програм владиц, по мом уверењу, није бно иаписан да се у истини и оствари, већ да се само забашури ствар — да буде једно средство, да се изврши иешто у напред спремљепо а то је: да се читањем тога ирограма промери ситуација у народу, да впде, где се могу општпне придобити за режим од 9 августа п да се спреми зем љпште за нове изборе. Да бн могли извршити овај ирекрет у своју корист, да бп се могли одржатп на влади, влада је имала у унутрашњости пеке акцпоне одборе и она је у договору с шима радила. Председннк акционог одбора у нашем округу био је главом Живојии Величковпћ, бив. мин. правде. Он је узео лично на себе, да руководи ствар акционог одбора за моравски округ. Од таквог једног човека, кога ви сви нозиајете, нпје се могло што друго ни очекивати, него оно, што је доцније п наступило. Према томе одбору ми смо се морали наравно резервисано понашати. Народје, позн»вајући личности, које руководе те ствари, спремио се да, са законом и Уставом у руци, брани своја права. У целом округу Моравском, наш срез параћински био је на првом месгу, ца кога су све батерије биле унрављене. Први је покушај био да се отпмају општине. Позвати су сви нреседници општина — радикали, да даду оставке, но они су казали 1,а им је народ дао своје поверење п да ће га они народу и вратити. Шта је онда настунило? Наступило је то, да се нрибегло казнама, али без обзира: имали за то основице у законима, има ли законског ослонца за казну. Начелник срески казнио је све радикалне нреседиике општина бајаги за цепокупљену иорезу, и ако је она бпла скупљепа.Ј Набрајањс иојединих случајева далеко би нас одвело. НаЈпре су дакле наступпле у општпнама казнс н тако је међу осталим и преседник општине иараћипске Мика Миладпновић кажњен преко 1000 динара, и ако је одговорио својој дужностп. То је рађено само за то. гато су те жалбе ио тим осудама ишле мпнистру фннанспја, а разуме се да су нолициске власти знале да ни једна од тих нресуда неће пасти. Таке иресуде извргаивате су од поједиппх лица егзекуцвјом. Нападнуте су биле општине: параћинска, дреновска, гор. мутничка, пванковачка, бусиловачка и још 6 других. Иреседници тих онштина прво су издржавали казиу, па кад ни то ппје помогло, полицијске власти почеле су да емењују поједине кметове. Разуме се, да то свуда нпсу могли да ностигиу. У овим онштинама, које сам номенуо ннсу могли да поставе регенте, јер су то јаке радикалне ошптипе. Тада се иристуиило крајњим средствнма и почелн су аисигн кметове а за време оваквог аишења постављалп су регенте. Тако у општпни ми-