Narodna skupština

31 САСТАНАК — 7 ЈУЛА

СТРАНА 275

риловачкој отишао је срескп иисар и изабрао за нредседиика неког Милана Дабулу, иоставио га на то место а овај је онда позвао гра!)ане и казао им : „ко се нротиви, ево колац а ево конопац". Шта је знао народ тада да ради? Покушао је да га изјавом неповерења уклони. И кад то власт није дала, он се жалио Држ. Савету и окруж. одбору; али та решења одбора м Држав. Савета није ни саопштавала полпциска власт дотичннм лицима, и ако су дошла у руке регената. Није се знало, шта је у опште по тима стварнма решено. Једаи случај са општином параћинском хоћу да поменем нарочито с тога, што је то једпа велика општпна, на коју су либерали рачунали, да је то либерална општпиа. Они су нарочпто узели на нпшан нашу ошптииу. Тражили су пошто по то, да се уклонп иредседник ошптине и кад иису помо_'ле казне, онда су нод пресијом п нретњом лрикупљанс изјаве неиоверења. 'Гако једно иеноверењо дође пред општипскп суд, и овај сазове онштински збор, алп на њихову грдну несрећу и ако је ту био Илпја Драгутиновић, начелник округа моравског. ппак збор граћана иараћинских изјави новерење нараћинској општини. Кад је то учињено, онда је нолиција нашла, да су акта фалсификована и онда Жив. Велпчковић наредп, те суд ћуприски, где су сами лпберали, који су дали несумњиве доказе, да више воде рачупа о либерализму, него о закону, тај суд одреди једнога свога судију — партизана да види, да лп доиста има фалсифпковања званичних аката, јер они пису могли да верују, да се нод њиховом унравом могло да изјавн поверење. Тај истражни судија одузео је сва акта од ошнтинског суда, затворио је не само преседнпка, него и цео бирачки одбор. Кад су нритворепи спроведени били суду ћупрпском, суд нађе да није крив Чеда Петровић, да није крпв Веља Павловпћ, учитељ, којн су такође били чланови бирачког одбора и подписалп записник, али нађе де су криви Мика Миладиновић и још два члана одбора, сигурно само за то, што су знали, да ће ти људи да агитују. Дело оде Касационом суду и Касац. суд каже нема дела и врати суду акта, али суд, да би задовољио захтев начелника окружног вратп акта Касационом суду са својпм против разлозима само да би још неколико дана задржао људе у притвору, те да начелник окружни сврши свој иосао у општини. Акта су дакле, била послата Касац. суду а људи остали су и даље у прнтвору. Начелннк окружнп, како га зову Илнја Цврца, дође у општину, нареди изборе онштинских часника и протурц једнога либерала за председника, па га одмах сутра дан закуну н у дужност уведу. У томе међувремену, док се то вршило у вароши Параћину, врате се акта од Касац. Суда, у чијем је решењу онште седннце стајало, да нема дела нротив оптужених. У другим општинама бпло је још грозније. Људи виђешги, кметови, писари, без решења затварани су у апс. То је била оппгга метода, где нпсу могли другчије да раде, нарочито у општини Бусиловачкој, где нису имали ни једног либерала, на и тамо су иокушали да поставе свога човека и користнли су се напредњацпма. Најзад ухватилп су њих десеторицу, преварили их и затворили и дигли се тамо, ге самп извршили избор; нити је могао ко до гласа, кад нпје било збора, и поставили су регента, тако да је поштеђено свега 5 оиштииа, где нису могли да изврше онако, како су они хтели. Дакле, из овога ја иалазпм, да су они вређали на сваком кораку одродбо општииског закона, који је јаспо обележно пут и начин, како се долази до ошптпнске управе, и како се може да понаша државна административна власт у овим нитањима, дакле, сматрам, даје овде погажен снецијално општипски закон, који има ослонца у Уставу, п за то мислпм, да су криви не само органн, јер органи нису могли да раде оно, за што нису налазили ослоица у самом њиховом шефу, а то је у највећој адмиписгративној власти, у минисгру упутрашњих дела; ја рачунам, да је као главип вииовнпк у овим делима мииистар унутрашњих дела, а то закл.учујем с тога, што против сваког оваког иојава, који садржн новреду Устава и закона, жалили су се грађани и исцрпли су сва срества и код министра и код намеснпка, па све то пије помогло, пнкога није било да стане томе на пут, напротив тајни расписи подстрекавали

су пх н даље на таква дела. Рачунам, да је минпстар унутрашњих дела као главни виновпик, као шеф админпстративне управе, на нрвом месгу одговораи и крив, а за тим и они органи, који су овакве незаконитости чинили, Господо, кад сам већ казао, да су људи апшени, ја ћу да напоменем, како је поступано са људима, који су захварани. Кад о овом иитању говорим, кожа ми сејежи. Ја сам био у затвору оида, кад су онн догерани. Свп се опомињемо, каква је била прошла зима. Кад дотерају оне људе, потрнају их одмах у апс, а решење ником се одмах не саошптава. То тврде званичиа акта, то не говорпм по расположењу, него како је у ствари. Кад их дотерају, затворе пх у апсану грозну, без прозора, па и то им није доста, што пм не дају дрва, него су наредши њиховпм буљубашама аисанским, те су сипали воду по патосу, тако да човеку нретрне и срж у костима, а некмо ли месо. Људи су ту затворени н пуштани су на чист ваздух само по четврт и пола сахата; дрва пм ннсу давали и пребацивали су пм: ето ваш срески изасланик на среској Скупштини није нам дао нп мало помоћп, да пздржавамо среску канцеларију, немамо дрва и не можемо да вас грејемо. Још и даље су шпли, да су их предвојавалп, да би им отежали затвор. Забрањивали су фамилијама да пх носећују, и сваки додир с њима и то је ишло само на отежање онога затвора. То је рађено према онпм људима, за које је нолицпја налазила, да су криви за то, што су са законом у руци бранили своја грађанска права и своју ошптнну од напада н утицаја иолициских власти. Хоћу да напоменем п то, да ни једна крнвица ових лпца, која су била апшена у параћпнском срезу није одобрена судовима, јер таква дела нису ни ишла суду. Ја и не знам, где су та акта и шта је с њима, и мпслим да ће нстражни одбор бар толико скренути пажњу, да по тражн то, да види какве су то тешке кривице биле, да ови људи морају да испаштају по неколико дана и месеци. Кад је све то прошло и кад је полпција у неколико ноставила терен за избор посланика, она је окренула после фронт на другу тачку, окренула је фронт на то, да измајсторише изборз народних носланпка. На томе послу радила је полпција најенергнчније. Ја тврдим, да не стоји ни најмање онај навод Рибарчев, којим каже: „радило се то без мог знања". На против, то је рађено са знањем, по упуствпма, који су каткад давати усмено, а каткад ппсмено по расниснма или усменим наредбама, које су потицале од самога министра унутрашњих дела. Ја ћу овде да наведем неколико прпмера, којп се односе па суштипу стварп, којп ће показати новреду закоиа о изборима народнпх иосланпка. Тужба је навела распис министра унутр. дела од 16 Јануара тек. године нод Бр. 509, којом се оптужује мпнистар за то, што је нротив закона распис издавао. Алн, овај раснис, чинп ми се, да није толпко много учи нно, колико они расписн и наредбе, које су тајно чињене; он је овима донуњавао расннсе, које треба формално нред свет да изнесе; дакле, доиуњавао је овим тајннм расписима формалне расписе, који су ималп смер, да користе либералном кабинету. Услед ових расииса општински судови били су снречени, да могу давати бирачке карте, али бпло је и гаких случајева, да су представнпци општинских судова, нојимајућн своју дужиосг, тражпли од полицпске власти, да употребе она права, која пм закон даје, да изузму карте за бпраче у својој општини а према бирачким сппсковп.ча онако, како закон нрописује. Шта је било? Таква акта долазила су код полициске власти; она су ту остајала а није се налазило за нужно чак да се председницима општинским одговори. За то навешћу једно уверење, да је запста тако било, уверење од једне општипе — а има их више, оно гласи : На молбу Игњата Вељковића пз Д. Видова, бив. председпика општине онд. издајем му ово Уверење, да се из деловодног протокола ове среске властн за 1893 г. впди, да је суд општине Д. Видовске, актом од 15 11 1893 г. Бр. 86