Narodna skupština

31 САСТАНАК — 7 ЈУЛА

СТРАНА 291

да важем, да су напредњаци гори од либерала, али ја лично но себи нисам судио, него сам искрено казао, да, аво лнберали дођу на владу бнће гори од напредњака, и ви сте се нотпуно уверили, да је тако и било. Шго се мене лично тиче што сам ја проиатио под њима, јд им праштам за то, што је дошао дан Ускрса. Да радикална странка, да ми као Пред ставницп н.ени нисмо за освету потврдиће овај фавт : 134 дин. дали смо за депеше, у којима прек шњемо наше другове да не чпне освету, и аво су изазвани. Ми нисмо домаћини као што се тим либерали хвале и кад смо могли дати за дечеше 134 дин., којима одвраћамо своје другове од освете, ја мислим да је довољан доказ, да мТј не желимо чиниги никоме освете. Пажљиво сам саслушао одбране оптужених мииистара п нашао I ам да у љиховпм говорима има нечега и оно тпто им може бити и отежавна околност а има нечега шго се може узети као олакшавпа околност. Као једна отежавна околносг могао би се узети онај навод г. Рпбарца, што он вели, да се либералпа влтда прнмпла Управе земаљске, да се дође до „иартијске равнотеже " у земљи. Како се може доћи до те равнотеже, кад лпберална странка наспрам својих 15 посланика, ималаје већпну радикална странва прево 100 посланика. И при таком стању ствари доћи до равнотеже значи отети на силу и чиипти она недела, која су чиљена за 8 месеци лнбералне владе. Овим делом свога говора г. Рпбарац је иризнао да је г. Авакумовићев кабинет са предумишљајем учииноједан злочин. У осталом, госнодо, некако та реч равнотежа постала је фагална вод нас. Ради одржања „равнотеже" под напредњачвом владавиноч био је рат на Сливнпци, па је толнво људи због тога рата страдало. Ради одржања равнотеже дошла је либерална влада од 9 Августа и оиет су народ толиво несрећа иашле. Треба један иут иречисгиги са том равнотежом. И. вад нисмо имали могућносги према ондашњем Уставу, да видимо нанредњаве на оптуженичким влуиама, да видимо либерале и да једаииут свршимо са тим равнотежама (Жпво и весело кретање; чује се таво је. Жагор с левице). Чујем с леве стране један глас. Ја могу да кажем да онај, који је био кривац, није био кажњен, његову кривицу нримио је Краљ Милаи и ми нредајемо то забораву вао што је и народ предао. Краљ Милан је жртвовао себе, а спасао династпју. Као олашпавна околносг г. Рнбарцу но мом мишљењу може служпги онај навод нз његовог говора, да у Србтгји не може бнги буна, од како су иеки радикалци честнталп Николи Хрисги!.у за угушену нобуиу. Нека благодарп г Рибарац ономе на кога вичу лнберали за 2 Апрпл, а Д1 је Рибарац дочевао да је гора олистала, он бн видео да ли у Србији може битп буна за одбрану усгавних нрава ове земље и иидео би да лн бн имао кад да радн. као што је ночео. За употребу војске г. Рибарац се брани примером каво и суседна држава Мађарсва уиотребљује војсву нри пзборима, па онда вели: кад Мађари могу да упогребљују војску при изборима можемо н ми. Ви знаге, госиодо, каво је Мађарска састављепа нз разних народности и да би се одржала надмоћност Мађарске наспрам других народноети, којих има 4 иута више, Мађарска упогребљује и војсву ири нзборнма. Алп хоћемо ли ми на то пристати да либералн држе целу земљу помоћу војсве. Наша војсва ннје за то вежбана. У Аустрији то може да буде и у државама као што је Аустрпја. Али за нас Шумадинде то нивад не треба, и ако би се тавви догађаји ионављали вао што су под либералнма и које су но наредбама извршивалн људи вао што је Црни Савачи, Мнлан Јовин, Пера Татпћ, Црнчевић и други били, иа дошло до тога да се на други начин разрачунавамо а не оваво но Уставу н закону, оида бн сви ови иријатељи мађарсве уетавности отиш.ш одавле су и дошли, а ми остали у овој јадној п наиаћеној нлној отаџбини да својом врвљу поправљамо оно, што су онн исвварили. Да је Рибарац таво мпслио и тако радио и да не може да товари, као да мн хоћемо да чинимо овом онтужбом освету, но нанрогив, да он и његовн другови врше злочинства са предумишљајем, ево једног нрилога као доваз из бр. 9 шта

вели иачелник округа врушевачког ; „ Ако у Браљину буде нереда, нека га будс, ако то није штетно ио нае Зановест, господо, једног минпстра унутрашњих дела, који је позван да одржава ред, одобравање његово да се дозволи неред ако не буде штете но њпх, — либерале, значи да се наређује канетану да изазове иеред, ако би он био у корист њихову. То је, господо, и сувише. Тај сам факх 1 био би довољан за осуду и ако ничега више не би било. Г. Рибарац казао је да ће ненравилности у Србији бити дотле, док год буде рђавих људи. Сви његови чиновници готово оитужени су за разне фалсифивате, а први фалсифиват иотевао је од општине београдсве, п ви се врло добро сећате, кад је минисгар правде позвао иредседнпва варошвог суда, бајаги на невп договор, да је онда у варошвом суду учињен фалзификат у корист Татнћа и ошитпне београдске. И кад су Рпбарчеви чиновници видели да један министар иравде прави фалсификат, онда су њима биле одрешене руве за тавва неД';ла, и кад је Рибарац видео да у кабинету има таквога министра и друга, онда је он могао да иомисли, да ће се у Србпји увек живети п радити тако докле има рђавих људи вао што су Величвовић и вомпанија. Он важе, што ми да се борпмо за општину горачићсву, кад она није била у новој управи либерала већ напредњака, а ја велим да је њима било до равногеже партија, те су они били с тога и ималн рачуна и за иапредњаке да отимају радивалне општине, које су у већини. Као што су лпберали лажно сведочили код преког суда у Зајечару, вад су радивали били опгужени, таво и они сад враћају њима услугу, бранећи их овом приливом (Тако јеЈ. И лпберали и напредњаци представници су бировратизма и њима ово уставно стање не иде у главу, њима се не иде на оптуженнчву клупу (Жагор). Г. Рибарац био је толпво добар, да је чак сиоменуо једпога човева, воји није ту, па је вазао да је ои тражио страну ингервенцију од једнога консула, да га он помогне. То је се управило на Николу Пашића, да је он тражио ту интервенцију. Ја живим овде у Веограду и мсгу да вам кажем, јер знам, да је ствар овако текла. Ја сам се свакога дана састајао са Пашпћем и Цашпћ ми је говорио, да је Ристић једнога дана од њета тражио и саветовао га да „Одјев" пише блажије, нарочнто бар да не пише против његовог сина, а Пашић је вазао да не може то учииити дотле, довле год полицпја Рибарчева по унутрашњости Србије таво радн. Казао је дакле, да не може да обустави то, јер не може да правда то пред својим друговима. Онда је Рпстић вазао, да се Пашић заузео против њега и тиме је управо хтео да покаже Рибарцу како га он још бранн, ма да га радивалп непрестано нападају. То је толшсо исто пстина као што је Рибарац казао да је се Веснић потппсао на тужбу само за то, да би боље показао свој раднкалпзам. Ви знате, госиодо, како се капдидују лица за посланике. Ми омо се свакако морали прво известити о лицу, које хоћемо да вандидујемо, и кад смо га ми кандидовали, значи да смо ми њему веровали, а да лп му верује г. Рибарац и Авакумовнћ, то је за нас последња ствар. Г. Рибарац казао је у своме говору да за време њихове владавине нивоме нишга није бпло. Ви зиате, господо, да смо ми једиог човека, Катића, од некога Најдана Стојановића из Свнлајнца недељу дана морали да чувамо, и ако Катпћ то није знао. Чувалп смо га за то, да га Најдан не би напао, н он доиста није га иогао напасти само за то, што је Катић био у гомили својих друг^ва, а пратио га је за све време док је овде у Београду бно. Тако исто било је и са Јовом Николићем. Њога смо моралп да чувамо усред престонице сриске, јер га је хтео да нападне Алекса Кешељ, воји је сад у нрнтвору за убнјство. Г. Рибарац између осталога вазао је, да је он невад имао разговара и са г. Андром Нпволићем, па каже да и он одобрава недозвољена изборна срества.