Narodna skupština

СТРАНА 298

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

она зла, који нивад није поштовао Устав, вад сам видео да се Устав н слободе народне дају из прљавих руку, ја сам казао: градите, господо, Скупштинари, какав хоћете Устав, ако имате овакву интеленгенцију, која долази непарламентарно Краљу'до колена, нећемо га имати ни ми, ни деца наша, ни жене наше, ии пси наши неће, а они су као хајдуци дошли уз колено Краљу и дају Устав. Таква је интелегенција несрећа за сваку земљу, јер ће она и најслободнији Устав газити и он вам ништа вредети неће, с гога је и казао наш славни неумрли пјесник Његуш : „У ритама има витезова, под Крунама има кукавица" и ја морам ту пзреку да применим и да кажем: Част и поштоваае школи, али морам да кажем, код дела интелегенције, која се кити докторским дипломама, има кукавица. Или зар није то кукавички, кад долази један министар на оптуженичку клупу, па каже : „ја нпсамзнао, шта су моје власти радиле". То је кукавичкп и нитковски. Као год што је српска историја у последњем столећу родила витезове, који нису били са докторским дипломама, витезове на бојном пољу : Карађорђа, Синђелића, хајдук Вељка и млоге друге а у дипломатству Обреновића Мвлогаа, као год што је родила те витезове нешколоване, тако је родила кукавице школоване, који су као кукавице газиле народна права, да би дошле до својих цељи. Такве кукавице, такви, као што рече поп Марко, пилићари и кокошари, не смеју остати некажњеви. Завршујући свој говор, ја молим Народно Представништво да једногласно прпми оптужбу прогиву овпх несрећнпка; јер верујте, да је било оптужбе и народног суда и оиима пређашњим несрегницима, који су створили Гамзиград, Грљан, Краљевицу, Алексинац, Рабагас у позоришту, који су створили Горачић и Катун, да је бнло осуде раније, не би било оваквог зла. Ови злочинци не смеју се казнити само но закону о министарској одговорности него као прости злочинци, и ја тражим да Народно Представнишгво огласи за важећу оптужбу против кабинета г. Авакумовићевог, кад већ раније нисмо то учинили за оне. Тоје што сам имао да кажем. Михаило Веселиновић — Молии вас, господо, и браћо. Узео сам реч као подписник на оптужби, да и ја неколико речи проговорим у прилог те онтужбе. Погннсао сам оптужбу не из освете, као што оптужени министри кажу, него, господо, по дужности мојој као посланик, као веран својој заклетви, којом сам се народу заклео, јер би ииаче био издајник и кривоклетник. Као што су казала господа очтужени министри да се то чпни из освете са наше стране, то није истина, и ја то одбијам од себе, господо, освета се на овај начин и у овом светом дому не врпш. Да смо ми хтели да вршпмо освету, ми би могли да је извршимо одмах после првог априла по целој земљи; али нисмо на то нп помислили, а још мање хтели да то чинимо. Поред тога још нам је наш првак Пашић преко свију првака у целој земљи јавио депегаама да нрепоручимо и настанемо код Народа да уталожи свој гњев и да не даје задовољење сам себи, и казао је, да ћемо све кривце дати нред суд на одго^ор (одобравање). Кад кажем потписао сам се на оптужби као посланик по својој дужности, а не из освете, морам дубоко да узданем, да жалим јако, што нисам мој нрви потпис ставно на оптужбу нротиву краљевских намесника. Тек онда, кад бих тај мој пот пис видео први на оптужби краљевских Намесвика, као пр вих великаша, и старих власника лпбералних, који су у овој земљи све жртвовали својим личним ћефовима и прохтевима, и који су узрок свију зала и несрећа почињених до данас у овој земљи, онда бих се тек сматрао за срећног и био бих сиокојан кад бих то видео, и тек бих се онда одужио мојој савести, мојој носланичкој дужности и мојим бирачима, који еу ме почаствовали својим поверењем. Жалим и жалићу до последњег мога часа, док год не одем на онај свет. Али, опет зато што нам не да Устав то право, што су се случајно они заклонпли за Устав и његове одредбе, нисам могао и хтео да останем равподушан, и постанем кривоклетник и да не потиишем оптужбу против либералне владе, нротнв кабинета Авакумовићевог. Веома ми је мило данас, кад носле оне моје прве речи о томе, које сам говорио приликом дебате о ад-

реси, неколико њих од мојих другова ирихвдћају моју реч. Благодарим им за то! Али мн је жао и не могу то да заборавим, што ме оном прилпком нису потиомоглп те да се мало о томе разговори, како би наша реч бпла запнсана у ;1дреси, и то у оној адреси, која ће да кити историју српског народа, кад смо подигли свој глас против тирана, п кад је таква адреса била написана као одговор на Краљеву беседу, која би остала у архиви српскога народа. Опет вам кажем да много жалим и жалнћу увек што нисам могао да потпишем прво оитужбу протпв краљевскпх Намесника. Овом приликом ие могу, а да не заблагодарим и г. Гарашанину, што се у томе сложио са мном, јер сваки човек са оваког положаја треба да буде правичан. За све оно што заслужује благодарност, треба му благодарити, а за оно што заслужује презирање треба га презирати увек. Кажем, благодарим и веома ми је мило, што се он сложио са мојим предлогом, али и ја се не могу да сложим пак са оним његовим другим делом, што каже, да кад неће бпти и једни и и други кажњени, онда не треба ни ови да буду кажњени. И да одговарају као трећи, који су оптужени, већ рече „Госиодо, да превучемо завесу преко свега до данас што је бпло и дамо забораву, па да нружимо братски један другом руку и ако хоћете слошки да радимо и да се договоримо, онда добро, а не овако, јер имамо ми за остварење националних задатака да радимо па нам треба јединство и „слога". Дакле, шта хоће он с тим да каже? Хтео је да каже са тим другим делом да бацимо завесу преко свега онога, што је било, т. ј. да бацимо оптужбу и да се рукујемо па да радимо на нашем националном задатку. То је врло лепо казано; али, господо и браћо, да ли је довољно да нас 50 — 60 да се рукујемо и да остваримо тај наш вадатак и наше националне идеје? Не, господо. Не иде то тако. За свако остварење треба п народно суделовање, треба га за то ирппремити делима, а не нростнм речпма треба за то да га ирипремимо и то искрено. Треба да га задужимо, да га доведемо до уверења, да кад куцне тај час, кад га позовемо да све жргвује, па и свој живот, док то не извршимо. Дакле, господо и браћо, дужност нам налаже, а и по тој истој дужности, ја сам потписао, и ако хоћемо да, ако нам кад год куцне тај час да се народ одазове томе, баш радп тога треба да оптужимо кривца, и као што смо их оптужили, греба да их дамо и суду, да им суди по правди, и да народ дође до уверења, да је правда подједнака за свакога, како за сиромаха, тако и за богаташа, како за малог, тако и за великаша. Нећу даље да се упуштам у увод у овај предмет, довољно су друга госиода и друговп моји изнели као прилог за оптужбу. Ја ћу да се уздржим од тога. Сад ћу, господо, да нређем на г. Авакумовића, који је имао част да нрви пред Народним Представништвом узме реч у одбрану противу оптужбе наше. Не бих ни по томе говорио за то, што су лнога господа од мојнх другова — предговорннка са више спреме правне, побијали његову одбрану у појединостима; али што ми је дало повода то је, што је г. Авакумовић у своме уводу казао ово: Пре свега, његовим одговором изгледа ми и може се закључити као да је прпзнао своју крпвицу, али између осталога казао је: жао ми је, што видим међу нотписницима на оптужби против мене п мојих другова неке, којима сам ја, са положаја на коме сам се некада налазио, и неко добро учинио. Господо и браћо, то се одиосило на мене у колико сам могао да опазим; и ја сматрам за дужност да у овоме поштованом дому кажем неколико речи ради објашњења о тој доброти, коју је г. Авакумовнћ спомену, а вп цеипте сами у колико је имало места овој наномени његовој. (Молим вас дозволиге ми да се мало вратим натраг, како би дошао до речи г. Авакумовићевих) — Несрећне 1883 год. по све нас, а нарочпто по источне крајеве и ја сам пребачен у Бугарску случајно по срећи или како било, тек ја сам пробавио у странству до 1887 год. и када је дошла фузиона влада у Србији, ја немогуђи више да издржим на страни као емигрант, јер сам пао у очајање и остао без игде и чега а све чекајући узалуд да нам фузиона влада издејствује помиловање ја сам но-