Narodna skupština

32 САСТАНАК — 7 ЈУЛА

СТРАНА 299

слао молбу Његовом Величанству бпвш. Краљу Милану. И збиља па неколико дана после овога, а у очи доласка радпкалне владе ја сам био већ помилован. И кад сам дошао у Београд затекао сам радик. владу. Под фузионашком владом, кад сам помилован, био је министар правде г. Авакумовић, и зато, он мп је у неколико прилика говорио да је он највпше радио на томе, да се ја помилујем. Свакако на тај начин, он је мислио да ћу ја ради тога прећп у либерале, али се у то ме преварио, јер ја од њега нисам очекивао никакво помиловање, него сам очекивао помиловање од бив. Краља Мичана, 1883 год. нису нас, госкодо, протерали напредњаци, него су то учинили либерали, они су замутили воду, иа су хтели у мутној води рибу да лове. За то кажем да не би нигда од њих тражио да ме они помилују, који су ме нагналн да нобегнем у Бугарску. Господин Авакумовић, као што ревох, наглашавао ми је да је највише радио на помиловању да се вратим. Ја сам му изјавио моју благодарност, а данас велим, ако је истина ра дио, гато је п могуће да је учинио као министар правде зашто је био надлежан. Ја му за то благодарпм, али у исти мах изјављујем, да овде и у оваким приликама као посланик у иие својих бирача немогу из никаквих обзира ма коме праштати за то, што бп био кривоклетник, непоштен и неискрен представник народа, а то не смем и не могу да учинпм. Дакле, то је, што сам имао да кажем и објаспим г. Авакумовићеву замерку, којој никако није имало места. У осталом, односно појединости оптужбе и појединих тачака њених ја нећу да се упуштам, јер су то моји другови довољно објаснили, него ћу да пређем на одбрану Г. Рибарца По моме мишљењу, а без сумње тако је, главни узрок или главна циљ зашто су ова безакоња чињена, то 1е цељ победе на изборима 25 фебруара. И по моме схватању, кад би они победпли на изборима, они би онда са њиховом аминашвом Скупштпном, као што је увек била, прекројили зачоне, унели би у закон оао што је за њих корисно, а избрисали оно, што је за њпх штетно, и они би онда могли да владају како им је кад воља, са лрпстанком краљевскпх намесника до пунолет ства Краља Алевсандра, а може бити да би га окупирали тако, да ни после пунољества неби могао из њихових канџа да се огргне. Дакле главна је цељ била та, а можда нико од њих, а најмање г. Алковић и онај мали чичица ТЈорђевић, (Смех) не би одговарали, алп потреба је била да се изборни закон и грађанска права изиграју, да се дође до већине и за то, потреба је била да и они загазе мало у гажење Устава, те даду времена Г. Рибарцу, како бп могао измајсторисати и силом створити либер. већину, и за то је највише газио Устав и законе Стојан Рибарац, али на њихову жалост преко свега тога није могао ништа да успе. Г. Рибарац ире него што је прпступио одговору своме у првом реду показао је, колико је каваљер и достојан да се назове државником ; кад је тражио продужење рока за одговор, наводећи да се није могао спремити за то, јер му није оптужба благовремено саопштена. На првом месту он је хтео тиме и у овој п. илици као увек, и као што је на прошлој Скупштини да изиграва Народно Представништво и да га обмане, јер ви сте сви виделп, и чулп из његовог дводневног одговора да се он већ био спремио, вадје грдну риу акта написао п донео. Из тога се баш види да се он за оптужбу спремао п никад не би могао боље да се спреми, али је хтео ваљда да се користи нашом великодушношћу и толеранцијом не били нас обмануо и изиграо. За то он није имао ни најмав е права да каже и да нам пребацује, што му нисмо цродужење одобрали да смо му тиме неправду учинили. И по томе видило се да је он врло неозбиљан, несавесан и неспособан за државника, већ да је управо подобан оним паланачким пискарачима, буџаклијама, који кад му се за нешто плати или марке даду, он пориче и вели, ниси ми дао ништа и т. д. Г. Рибарац је још у уводу свога одговора казао: „Ја сам, као каваљер дошао овде, да одговарам, пошто сам случајно, с приватне стране чуо да сам оптужен. А да сам, вели

био кукавица, ја не би долазио из оне државе у којој би био потпуно заштићем. Овако сам дошао и смело ћу сачекатп осуду, ма да у напред кажем да ће она бити неправедна, ако је буде. Истина, господо, да је он дошао овде да одговара и одговарао је, али како се мени чини, нпје одговарао онако, како је требао да одговара а како он рече као каваљер, већ управ он је одговарао у противном смислу његовог каваљерства. Јер где год се факгима доказује одговорност његова, он баца љагу и кривицу на оне беднике, који су за време либералне владе његове заповести извршили. То је стидно, господо, то је кукавички а никако каваљерски!! Кад би он био каваљер у правом смислу праведан и поштен, он не би сваљивао кривицу на оне сиротане, који су остали данас без леба, а које су још дотле довели њихове предностављене старешине а све по његовим наредбама, они који су били тако малоумни те су га слушали. И у место да каже: „ја сам тај, у чије је то име рађено и ја за то одговарам"; а он напрогив као бајаги некакав каваљер баца љагу на другога и онде, где треба најјаче да се брани, он нам само овако одговара: „ја за то не знам, то је без мога знања рађено." Но можда и има право сад тако да говори, кад се могло наћи таквих чнновнива, да су по усменим веговим наредбама радили, што је он хтео. И што је најчудније г. Рибарац сам себе упоређује са неким Лафајетом. Ја, господо, нисам човек од тако веливе спреме, али читао сам и ја историју францусве револуције још у младим годинама. И ја се сећам, гата је Лафајет радио. Г. Рибарац нам прича како је у време франц. револуције Лафајет изашао са војском и кад је маса народа бацала се блатом на војнике и њега, он је тек онда наредио да се пуца. Јест истина, господо, даје то било, али треба пмати на уму, да је ту Лафајет сам лично бно са војском и да је он сам лично радио. Г. Рибарац нам се цреставља као да је он сам Лафајет у Србији. Међу тим вад му пише вапетан из Темнића да мора да побегне, да се увлони, он му одговара; „аво побегнеш отуда, од мене нећеш." Није био давле г. Рибарац Лафајет, но је он увек, где је требало повући веливу одговорност, он је слао Лафајетпће у место себе, на које сада баца одговорност и вели они су без његовог знања то радили Дакле што је упоређивао г. Рибарац себе са Лафајетом није имало смисла, велпка је раз.шка вао Бог и шепшрџија. Одбрана г. Рибарца у уводу његова говора гаво је проста, може се слободно рећи глупа и ништавна, да јој просто не вреди поклонити нпиакву пажњу. Он се размеће неваввим фразама и покретима тела вао да је вакав комичар, као да је дошао у циркус, да даје представе, а то не доликује једноме Лафајету, с којим он хоће да се упоређује. (Смех). Сад ћу да пређем на неке тачке у појединостима. Ја сам прибавио малчице факата, молим вас да ме саслушате, ја ћу пх прочитати, да се уверите како је Рпбарац спремао земљиште за изборе, јер ту му је сва радња била и усредсређена, рачунао је кад влада добпје већину, да онда могу владати како хоће и колико хоће. Прво ћу у врагко да проговорим о оној тачки одговора г. Рпбарца, која се односи на избор часништва општине београдске. Г. Рибарац се брани па вели, ја сам имао право по чл. 12 завона оиштнпсвог да пропишем правила онако како сам ја хтео, јер вели, гако је исто мој претходник прописао цравила како је хтео. Али неће бити да је тако, бнће да има мало разлике. Његов прегходнпк нрописао је правила, али се она нису воснла са члановима другим у закону о општинама, а господин Рибарац је на основу чл. 12 прописао правила којима је збрисао све друге чланове у новом закону о општпнама и повратио је тим правилима старп завон о онштинама, по коме су бирачкп одбори састављени из групе бирача, кога они хоће, што по новом закопу о општинама то никако није могло да буде. Г. Рибарац се црпвљештио за тај члан 12, да он даје министру право, да он на основу н>ега пропише правила. Јест истина, даје право, али г. Рибарац као министар тим правилима не сме да брише оио, што се 13, 14 и 15 и другим члановима закона о општинама наређује, него та