Narodna skupština

33 САСТАНАК

- 9 ЈУАА

СТРАНА 317

Још 1871 — Бр. 311 — почето је да се радн на овим нутевима, ц од тада ца за пуних 22 год. рада, и ако је негато урађено, далеко је од тога, да можемо рећи, да су ово добри иутови. Они су рађени са средствнма, која су нам били на располоЈкењу, и како ово нису била довољна, то нн овп путови нису се могли да израде онако, како то потреба захтева, и како бисмо мп свп желели. Друм Крагујевац — Кругаевад окружнп је и дугачак 97 к. м. Добро је израђен до Белушића, а одатле до Крн.ине. пољски је пут, од Кргана до Крушевда постоји стари наспи, који оиет нпје добар. Друм Јагодина — Трстеник окружни је и дугачак 58 к. м. Добар је, Јагодина Опарић а одатле до Д. Сугубине граниде моравског округа -- раскрчен је, местимиде посут, а местимнце нема ни насииа нн калдрме. У крушевачком округу добар је, сем игго је где где усљед зпмушњег мраза и пролетошњо воде покварен. Дакле, такво је стање ова два пута о којима је г. Парађанин упутио иитање на мене. Овакво стање ових друмова не може нас задовољити. Узрок овоме је тај: што прво, што је слаб одзнв народа да кулуком израђује ове пугове. Ма да се настојавало инак слабо је рађено на овпм путовима, те су за то у оваквом стању. Осим тога узрока што су код нас путови рђави, узрок је и овај, што једна снага народна нпје довољна да се одржавају и постојећп друмовн, и повп да се просецају, јер само ова два пута, нерачунећи осгале, дугачки су 155 к. м., или 121 кв. мет., само кроз моравски округ — срезове белички н левачки — што долази око 12 мет. иа иореску главу. Да се оволпка дужина путова одржава није довољан број радппх дана, колпко је но закону предвиђен. Псред овога п.ма да се цросеку кроз овај крај око 70 к. м. нових путова, што значп да на пореску главу долазн још 7 и оних 12 дакле свега 19 метара. Кад се додаду и остали иутеви долази на иорееку главу око 25 мет., а то је толпки рад, да се за време одређено § 10 закона о сувоземним иутовнма не може ни брзо нп лако да подигне. Дакле, други је узрок што су путовн у рђавом стању, велнка дужнна путова а малн број иореских глава п да се мора другп начин употребпти, да се ови иутови одржавају у добром стању. Друго је питање, које ми је г. Парађанин иоставио: Мисли ли миннстар грађевнна учинити крај оваквом стању и иорадити да се једном ови друмови израде. На ово питање част ми је одговорптп: Не само да мислим него ћу употребитн сва срества, да се ови путовп израде и доведу у онако стање да иотпуно одговоре диљу, за који су намењени. Не само да ћу ја настојати него уверен сам да ће и г. министар унутрашњих дела и са своје стране насгатп да се све учинп, да се нутовп не само овн, него н сви у Србији доведу у такво стање, да се могу корисно уиотребити. Ну и поред овога нужно је, да и осталп позванп факгорн суделују на оправцн нутова, и онн треба да прихвате нашу тежњу п иастану да се путови доведу у ред п такво стање, да се могу у свако доба корисно употребити. Јер, ако тога не буде, онда ће и опет остати путови рђавн као и до сада. На завршетку овог одговора г. Ларађаннну имао бих још ово да додам, да овакав начин одржавања иутова, какав је сад, н како је створен законом од 1864 год. пе одговара ни нотребама економскнм нн друштвеном стању нагаега народа, јер је се наш народ нзделио, и у њему има много инокосника, којима не достаје времена да и своје радове сврши и усљед тога иада му кулук веома тешко. И с тога издрасавање кулука не иде као што треба. Ја сам слободан изјавптн Народној Скунштини да сам намеран поднети нарочптп предлог законски, по коме ће се регулисати ово патање, да се нутови одржавају на другп начин,

како то захтевају сувремене потребе нашега народа. То је што сам нмао да одговорим на пптање г. Парађанпна о иуту Јагодина — Трстеник, о путу Крагујевац—Крушевац — Јанкова Клисура. Андрија Парађанин — Господин мпнистар и сам иризпаје да у опнгге ови путови нису добри, а за неке делове ових путова велп, да су у добром стању. Ја могу уверити г. мпнистра да онп органи, који су га пзвестили, да су неки делови пута добри, рђаво су га известилп, јер апсолутно ннгде нису добри. Наш Левач даје врло велнку количпну хране, која се нзвози па јагодинску пнјацу, јагодпнска ппјаца долазп у први ред наших извозних тачака, п пгго се на тој пијаци хране иродаје пајвише се иродаје нз Левча. Пут тај из Левча веома је важан са трговачког гледшпта п оп би требао да је у добром стању, а међу тим је и тај пуг као и сви други у врло рђавом стању, а за то нпје нпко другп, крив, него полицпјске властп, јер оие нпсу никако позивале на кулук да раде иутове него су га позивалп на зборове да радн друге послове, Задовољап саи са одговором г. миннстра грађевина у у толико, гато нам г. мииистар изјављује, да је намеран да поднесе аеки предлог Скупштипн, којпм ће се регулисатп, да се овп нутови одржавију на други начин, те да буде увек у добром стању. Још бп се више задовољио С1 одгодором, кад би г. министар грађевина и уиутрашњпх дела нареднлп, да се п ова два пута, о којимајереч, а п сви остали путовп у Србији доведу у ред кулуком док не стпгне тај закон, којпм ће се на другп начпн одржавати путови у добром стању. Може бити пмало бн места да се за рђаво стање нутова бацп прекор п на окружне одборе, јер су и онн по закону о уређењу округа и срезова иозвапи, да се брииу о одржању путова у добром стању. Али тај се прекор окружним одборима не може сада учинпти, јер прпзнаћете, онн фактички нису нп иочеЈш да делују као гато треба. Нарочпто од 9 августа они нису имали готово никакве могућности да што ураде, јер њихова наређења нису ништа вредила завреме либералне владавине, и тако они нису моглп да врше своју дужност, као што је требало. Дакле, још ћу бпти задовољнијн ако г. г. министри: грађевина п унутрашњих дела иареде, да се што скорпје кулуком колпжо толико оправе да се олакша саобраћај. Потпредеедник — Ово је питање н но члану 7 7 зак. о нословном реду, о њему не може Скупгатпна донетп никакав закључак. С тога ћемо нрећн даље на дневни ред. На дневпом је реду одговор г. министра правде на питање г. Андре Парађанина. Министар правде П. Максимовић. — Поштовани носланик г. Андра Парађанпн упутпо је питање, које се односн на пзборне кривнце, тражећи објашњење од мене као надлежпог. Молнм Народпу Скупштину да саслуша то његово пптање. Оао гласи: „Менн је нознато, да маогп судови још до даиашњег дана нису узели у поступак кривице, које су учињене о изборима 25 фебруара ове год., илп и ако су узели, узели су тек по неко дело, колико да би пзбеглп прекор, а ово оваво раде за то, да би далн могућности, да се многн кривац пзвуче нз одговорносги п не искуси заслужеау ка:шу". Дужност је свију пас да се брпнемо, да нико заслужеиу казиу ие пзбегне, алп оиег мислим, да је г. Аддра Парађанин учинио један неправедан прекор судовима, јер он не наводп ни један коикретан случај, којп је то суд, који се огрешио о прописе законске, него генерално вели, да судови иду на руку да многп кривци избегну казну. Ја као министар правде мислим, да ће се са мном многп сложити п г. Парађаннн, да не може остати овако његово мишљење, којом на судове блца такав тежак ирекор, јер и Скупштина и ја носимо дубоко уверење, да су судовп свагда, у свима прилнкама, одговарали својој великој п узвишеној задаћи. Мени као министру правде ннје познато, да је и један суд својом немариошћу учинпо, да тужба није извиђена и да је кривица каква застарела. И к^д ми то није позпато, онда, разуме се, п одговор на његово питање, долазн такав