Narodna skupština

35 САСТАНАК - 11 ЈУЛА

СТРАНА 343

на ове две: прва је поквареност, кад људн не поштују законе; а друга је поквареност — за мене још грђа — кад су законп такви, да вп њима натерујете -Трађане, да пх изигравају. Ова друга поквареност за мене је, велим, грђа за то, што зло лежи у леку, а као један од таквпх закона мозке се смагрдтп и овај чл., 15., јер њиме вп натеру.јете грађане, да буду, хтели не хтели неаоштени, и онда за гато да им ми, као законодавно тело, дајемо прилике да буду несавесни? Имајте на уму, господо, да је дужност законодавног тела, да води рачуна о тој моралној особини, о томе другатвеном моралу, јер, нека су и најбољи закони, само грађани кад немају те моралности, те свесностн о дужности , да пошту.ју те законе, онда ти закони не вреде. Ја бих, господо, хтео, да збришемо овај члан 15, те да тиме не дамо повода људима, да изигравају закон, јер то је опасан иут и као гато вам рекох једна иоквареност и то најгора. Ја сам, дакле, за то, да се овај члан 15., но нредлогу г. Брачинца, избрише. Милун Миљковић — Ја сам нрп првом чигању подномогао предлог г. Ђоке Брачипца. И сад устајем да то исто иотврдим из разлога сираведљивих, те сам за то, да се овај члан 15 не прнми. Мијајло Поповић — Господо ! Ово је питање у неко лико готово већ регаено наводима г. Рајовића и г. Апдре Ђорђевића. Г. Рајовпћ се позива на члан 36 устава, г. Андра г Борђевић прнпомогао је решењу овог питања шго је казао: да ннје морално, и да с тога није требало узети на нншан само неколнцкну људи. Ја ћу најпре да почнем са наводима г. Рајовнћа и то са чланом 36 устава, по коме збил.а стечена нрава грађанска не смеју се новим законом вређати, јер је у начелу признаго, да закон нема повратне силе на стечена права. Кад то начело стоји: да закон нема новратне снле на штету већ стеченпх нрава, онда морамо да то поштујемо. Алн пнак треба да видпмо, шта је, какво је то нраво државно, ко.је је овде у спору, да виднмо: ко има право на грогаарину ? Члан 15 хоће: да вигаак трошарине добије држава, а нека господа налазе, да је то неправедно и мисле, да то искључиво припада трговцима, и веле, да ако се то трговцпма не учпни, да ће се погазпти чл. 36 устава. Лено. Да разгледамо изближе ту ствар. Да видимо, да ли су збиља трговци пре овога закона имали право на трошарину, па ако су га имали, онда правпчност захтева, да нм се у то не дпра, Чим се то питање постави одма је ствар чиста и јасна. Јер и сами знате, да ни по старом закону, трговци нису имали нпкакво нраво на трошарнну, већ су имали само дужност, да ону порезу, коју ми у облику трошарине плаћамо — да је они сами наплаћују од нас и да је предају држави. И кад то стојп да трговци ни по старом закону нису имали право на трогаа рину, онда може ли се у овом случају казатн, да се на основу чл. 36 устава мора дати трговцима то нраво? И по старом закону држава је имала нраво на трошарину, и сад кад би се то право одузело од ње, и дало трговцима, онда би услед такве одлуке држава баш имала пуно право, да се нозива на чл. 36 устава. И да каже ви овим ништите једну уставну одредбу а именом одредбу у чл. 36 устава, јер ми одузимате закона права, која сам пређе имала. Заиста би држава била неморална установа, кад би ишла на то, да узима само неколико људи на нишан и да ради против њиховнх интереса, да ради против оних својих дужности које држава, као држава има да вршп, и ја бих прво био,' којп би је у томе спречавао, и овде и на другоме месту, али ја то овде не видим. Из овога гато сам до сада рекао ви сте видели, да држава има право на трогаарину и сад кад би се трговцима дало то право, које припада држави, онда би то била једна новччна субвенција, једна милостпша, дата поједииим трговцима. Сме ли држава то чпнити ? Сме. Али не овако. Кад држава хоће кога да потпомогне, онда она несме да потпомаже неколицину, а на штету читавог сталежа једног. Да бих то доказао, ја вас молим да видимо какве би носледице биле

отуда. кад би држава потпомогла само неколицнну. Настао бп овај случај, да би ти људп, који су ирнмили трошарину, узели све у своје џепове; да би ти људи били у могућности, да евоју робу далеко јевтиније продају, него свп остали трговци, а продајућп јевтиније, п набављајући више таквог еспапа, они би учинилн то, да би сви остали трговци морали пустити своје капптале, да им пропадну, ношто дуже времепа не би могли да конкуришу онима, који су увезли робу под новољнијом трошаринском стопом. И ја вас сад питам: да ли онда држава као морална установа, сме да упропашћује чије каиптале, да ли она сле да за љубав неколицине упропасти стотине ? Не, не сме — Према томе јасно је да оно тврђење г. Андрино да се грговцима даде трогаарина, нада, јер он грегаи, кад вели да држава овде узпма на нишан само неколицину људи: греши по томе, јер би у оном случају држава узела на нпшан стотине л.уди. Г. Андра каже: па трговац напослетку има нраво на спекулацију; да је спекулација бага душа трговања. То, госнодо, нико не спори, трговцу нико то нраво не сиори, да он може да спекулпгае, али само на земљигату, које несме да пређе своје границе, на земллгату до одређеипх грапица, те да не захвата чак и државне интересе. Његова спекулација може се разумети у његовим различитпм комбинацијама, да јевтпније еснан купује а скупл.е да продаје, алп да она нде чак толико далеко, да узима и оио, што је чисто државпо, те да мете у свој џен — то заиста не може бити погагено нити то може да улази у трговачку спекулацију! Питање је најзад је лп кривица чија, пгго су они— трговци донелп толико много еспапа. Не, они су могли нанети еспаиа, ако хоће и за 10 година. Ствар је чисто њихова и они су га могли вакуповати у којој хоће количини ако мисле, да ће и моћи протуритп и наплатити од својих нотрошача. Најзад се налази још да је овај закон сам но себи не целнсходан, јер се велн: оами трогакови око прикупљања те таксе биће већп од прихода. Ако би то стајало у начелу, онда нам закон не би ни требао, а могло бп бити у онште речи о томе: хоћемо ли писати закон о трошарини или нећемо. А да то не стоји, и да је у осталом ова ствар већ толико јасна, то ће иризнати и господа противници трошариие и ио томе мислим, да о том не би требало више ни да се говори. Главно је ово, да трошарина ао ираву арииада држави, а трговцима ирииада ироценат. Кад би се држава мешала у ироценат, који ирииада трговцима, онда би збиља било иовреде стеченог арава трговачког. И као год што би држава, кад би се мешала у лично трговачко право — у проценат његов, — вређала његово право, псто тако бп и трговац вређао државно право, кад хоће да се меша у трогаарину, државно право. Не само са уставног гледигата него напослетку и са моралног гледигата тражи се, да се овако чини. Дакле, интереси правде, интерес Устава, и ингерес законитости, захтева да чл. 15 остане. Андра Ђорђевић — Господин предговорник казао је, да сам ја потпомагао оно тврђење, којим се вређа чл. 36 Устава.... Михаило Поповић. — Ја то нисам рекао. Андра Ђорђевић — ( иродужује) — То је питање о иовратној сили закона, али .ја с ге гачке гледишга иисам погаао, јор држпм, да се с те стране не може тај члан обарати, ни наиадати, нити пак усцегано бранити. Зашто ? За то, што то иитање још ни иравници нису рашчистили и не може да се каже, где му је граница. Ја се чудим куражи, што људи, који нису правници говоре о том питању, као гато је то учинио г. Мих. Поиовић, кад и Силини, са својом памећу није могао да изађе на селамет. Ја сам казао, да шиекулацијом трговаца, довозом есиапа пре овога закона, нпје нико задржавао право држави, јер држава има црава на један прпход од онога дана, кад тај приход законом регулише, кад то мете у партију буџетску. Овај виши приход трогаарински, који ће овим законом да се уведе, јога иије ни ушао у буџет, и за то се не може ово ни решити нз, штету тих трговаца.