Narodna skupština

СТРАНА 342

вости код овог чл. 15. У чему се огледа то ојачање нееправедљивоети код овог чл. 15-ог? То се огледа у томе, што се тим члаиом ншиапп само иа неволико људи, на трговце, који су под старим законом вшие увезли каве и шећера. Ја нећу да расиитујем, да ли је оиравдино, да једно законодавство, које треба да стоји на шнрем гледишту, које треба да има расположења нрема свнма сталежима, и да ли има иотребе и разлога да се нишани само на неколико њих — нето ћу да се уставим на разлоге, којима еу г. г. говорниди бранили овај члан. Оии кажу, да су великопродавци почели да спекулншу на рачун државе и себе да обогате. Па у чему се и састоји трговпна, у чему се трговци и одликују од осталих грађана, него у спекулацпји? Баш трговац и јесте спекулант, и ако ви то одузмете трговинн. онда то и није трговина. А кад би трговци увек добпјалп, онда се они не би звали трговци, него добијашн. Свакоме је трговцу дозвољено, да спекулише' дотле, док не вређа извесне законе. Па је ли то кривица? То није ниваква кривица, ту нема нигде кривице, нема повреде закона. Је ли то новреда фискалног закона: и то није. Повреда закона може бити тгк онда, кад он постоји, а овај закон о трошарини, тек ће данас да се вотира, и те новреде тек од данас може биш, а данас о изигравању закона не може биги ни речи, нити има кривице од стране поменутих трговаца, те да би их требало овим чланом казниги. Друго је иитање ово. Да лп је допста оштећена држава, што су ти трговци навукли по старом закону више еспапа, и што су тиме илатили мању трошарину, него што би платили по новом закоиу. И вели се, они ће се обогатити самом том разликом између старе и нове трошарине. То до извесне мере постоји, али ту нема онолико добитн, колико хоће да се пзнесе. Узмимо један пример. Узмимо шећер. Сандук шећера коштао је 44 динара; и то је вредност, на коју би требало наплатити царину. Кад се томе дода 14 дилара, колпка јо била трошарина, оида имамо 58 дииара. На 'јих 58 дмнара плаћено је 7 °ј 0 обргне иорезе. Данас се нак не плаћа обртна пореза на сву суму, већ само на тежину еснапа, дакле, на мању ће се суму обртна пореза сад нанлаћивати, него ли по старом закону. А то већ смању.је ону разлику, за коју се вели, да ће обогатити увознике. Тако је и са кавом. Напослетву ја нећу ни улазити у тј рачуне, него ћу остати на том земљншгу, да се ие може цифром доказати, да је онолика добит у трошарини за те увознике, као шго ее то мисли. Најзад и дл јесге, иигање је, јесу лп ти трговцн били у праву, да увозе еспапе ? — Јесу. Били су у праву, јер нису ничим повредили закон. А је ли било од овога за државу штете? — Није. На иротив, за државу је било веће добити, што је она већпм увозом тих еспапа добила, пре времена, већи приход А трговци су опет имали штете, што су морали уложити ранпје извесан део свога вапитал, него што би га уложили, да су еспап увозили ноступио, према новом закону. Узмите још у обзир све могуће флуктуацпје у ценама ове две врсте робе, узмите да жетва кафе буде боља, што ће на сваки начин утицати на цену каве, те се може лако десптп, да ће други трговци, под новим законом о трошарини, јефтнније куповаги каву, него што су је ови по старом закопу добили. Ну, као што сам казао, свакоме је' дозвољено да спекулише како зна и уме, само том спекулацијом не сме вређати закон. А овде нема повреде закона. Осим тога, оваво су нсто спекулисалп и другп трговци, јер су и опп у већој количпнн увозили друге еспапе, као што су коже, тканпие, гвожђе и т. д. И као год што се ни ови не могу сматрати као спевуланти, који су изпгравали закон, тако исто не могу се сматрати ни они први, што су каву и шећер увезли. Иначе ограничпти се само на ове, или управо на њих четири, пет, а највише до десет трговаца, — било би са свим неправедно. Каже се, они ће се обогатити. Па лепо господо, за што да се не обогате? Зар нама, као народним посланицима, није стало до тога, да стварамо услове, да се сви грађани могу да обогате, и зар ту може бити разлога, ако се тр-

говцп обогате, да их треба да пљачкамо ? Тим боље и за државу, што су јој грађани богатији, јер ће јој битп сигурннјп извор правих прихода њених, а то је неиосредна пореза. А отимати сваку могућу легалну зараду трговцима, то би значпло, нехтети обрати воћву, већ је посећи, иа онда је брагн. Па, господо, и где вам је то велпко богагство београдскпх трговаца? Погледајмо на све трговпне у Београду, нећете нпгде наћи неких старих фирама трговачких. То и јесте, господо, наша несрећа, нагоа соцпјална болест, што немамо у нриватном газдинству сталностн, јер због тога немамо сталиостп ни у политичком, јавном и државном животу. У другом свету гледа се, да се сваки грађанин нотпомаже, да дође до боље привреде. Код нас влада нека завист, што ће неки трговци, да се обогате. Па баш, господо, ти београдски трговци, ако хоћете, иодносе више терета мимо порез п мимо државних приреза, него сви други сгалежи, јер кадје у питању какав племенит циљ, они дају богате нрплоге и видно и невидио п чујно п нечујно. Нека се обогате, тим боље за иас, ја бнх желео, да се свп обогаге, ако је могућно. 'Го је, 1 осподо, једпо питање, али за мене је овде важније оно друго питање, нитање о целисходности и нецелисходности закона. У опште, господо , сви су трошарински закони нецелпсходни за то, што скупље кошта ирибирање трошарине, него лп нрпосредна пореза. Кад узмете у рачун све тропгкове, који се учине за прибирање трошарине, ви ћете видети, да један велики део прихода иде на ту, тако да кажем нореску цифру, на те трошкове п у толпко је претежнијп непосреднп порез , нпо са мање трошкова даје више прихода. А овај је члан још иецелисходнијп с тога, што ће се прибирањем ове накнадне трошарине, добити један врло малп приход , који једва да ће изнети на 200.000 дин., п то кад би се та накнадна трошарина поштено нанлатила. Али , господо, као што свуда у свету бпва, таво је и у нас, сваки гледа да избегне плаћање ма какве порезе, не само трговац, него и земљорадник и нривредиик увек гледа, да са што мање порезе прође. То јо ирпродна болест код грађана; то је једна обична нојава у свакој држави, а не само код нас. Још кад, се узме у обзир, да је и у самом законодавном телу нодељених мишљења о справедљивости п несираведљивости овога члана и да је било мишљења, *а је овај закон неправедан, а друго мшнљење, да је лраведан, то ће још више да ојача ту слабост, кад је и у законодавном телу било нодељених мишљења о справедљивости овога закона. Оио, истина, не може се рећи, где је ередпна, алп свавојако ће се и у грађанству пре номислити, да је закон неправедан, као што по мом мишљењу ијесте, и онда ће се имати оправдања, да се што више зикои изигра, и гито мање трошарпне илати. Господо, вад узмете то у рачун, да нећете добнти нриход од 200.000 дпнара, него много мање, и да је овај закон неправедан још и за то, што не наплаћујете ту трошарину свима; на и аво је свима и наплатите, да нећете моћи добити прихода од наилаге павпадне грошарине бог зна воливо, већ највише до 200 000 дин.; то је једна тричава сума за државу, и је лн онда вредно, за такву једну суму чинитп неправду једном броју наших трговаца. Госиодо, ири решавању овога питања, мени се чини, да греба да обратимо нажњу на пзјаву г. минпстра финансија. Мннпсгар је у своме говору изјаснио се, да је за њега индиферентно, равиодушно остао пли не остао овај члан. Он, који је у првом реду позван, да оценн могућност прихода за државно благостање, он води рачуна о незгодама извршења овога члана; и за то он даје такву пзјаву; вад је за њега индиферентно, вад он не налази бог зна каквих прпхода ; кад нам он сам признаје да би било отмица и незгода за извршење овога члана; да би бпло великог штраиацирања, које се готово не исплаћује — онда ја мислим, да ми треба сви његовом мишљењу да се придружпмо, те да овај члан одбацимо. Још нешто, госиодо. Ревао сам вам, да је наша морална дужносг, да доносимо у првом реду завоне. који неће бити несправедљиви и који неће давати повода,да се изигравају, јер по моме мишљењу, све друшгвене ноквареиости могу се свести