Narodna skupština

СТРАНЛ 332

НАРОДНА СКУНШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

за време напредаака 1882 год. закон о крчмаринп зб. 37 чл. 21, да вам га прочитам, он гласи: „Чим овај закон у живот ступи, мииистар финансије иаредиће, да се попише сва количина вина, ракије и у опште пића, која се код гостионичара, меанџија, и код оних, који имају винска сместшпта ради трговине — затече. С крчмарином, која по овом закону на нађену количину принадне, министар фпнансије задужиће према државној васи дотична лица или радње или дозволитп им, да је положе каси у неколпко месечних рокова, како за добро нађе." „Где је остало на дугу крчмарине од прошле године и где се она није могла наилатити за то, што је према стању крчмара или механџије сувише изнела, министар финансије овлашћује се, да по прибављеним подацима може тај разрез смањити и ирема тако поправљеном разрезу заоставшу крчмарпну наилатити." Даље закон од 1886 год. регал на петролеум, па закон о регалној такси на жигице чл. 4 који гласи: „Чл. 4. Регалну таксу не плаћа: 1. Петролеј или минерално уље у земљи прооизведено а који би се из фабриве, а под надзором и условима, воје министар финансија нропише, неносредно у иностранство пзвезао; 2. Петролеј пли минерално уље, које би се из једне стране земље у другу кроз Србију провозио, или би се не оглашен на потрошак прописаним путем натраг враћао." Молим, вас господо, сад долази оно, што је мене највише побудило, да узмем реч, а то је што је и г. Вукашии казао, то је закон о трошарини на шпиритус од 31 јула 1880 године стр. 128 који гласи: „Чл. 2. Шпиритус којп се у земљи затече при ступању овог закона у живот доилатиће разлику између досада постојавше и овим законом новозаведене трошарине. „На ту цељ министар финансија предузеће нужне мере да се констатује количпна шпиритуса, која се у земљи затекла" Сад се не сећам, да ли је он онда био министар финансија г. Вукашин, илп ипје. Овде пма 4 закона, 3 напредњачка и један либерални. Сад долазп радикално време и опет се то ради. То је закон од 16 марта 1891 године. Дакле, ја сам сматрао за дужност, да на све приговоре, који су пали и који ће пасти у будуће, да напомен овај факг да ово није ништа ново, да ово нисам ја измислио, и да мене гоне они истп разлози, који су гонили и све моје претходнике, да овакве одредбе законске унесем. То је што сам имао да кажем. Дрогомир Рајовић — Све то, што је г. министар говорпо, могло би се правдати, кад би имало ослонца у закону, али има један параграф у Уставу, а то је чл. 36, који каже: закон нема повратне силе, на штету права стечених ранпјим законом. Но шта су права стечена ранијим законом? То сгоји у Уставу, као једпном закону на основу кога иостоје све власти; извршна, законодавна и судска, ио коме и Скушптина има само да ради. Грађани српски, који су држави платили оно, што су у своје време билп дужни да плате, они су стекли сва права. На штету њиховпх права, ви ако хоћете по Уставу да радите, не можете доноспти никакве законе, који ће реметити њихова, на основу Устава стечена права. То, што је рађено раниЈе, могло је тако битп рађено, јер тада није постојао закон о тим сгварима и људи нпсу своју дужност према иостојећим законима извршили, те да би им се права крњила. Овако је по закону. А за то, нтто ћете ви, или ми, решити, за то, што ће доцније постаги закон, кад то владаоц потпише, за то, господо моја и другови моји, по чл. 136 Устава, одговорни су министри Краљу и Скупштини, као за своја службена дела а повреду уставнпх права српских грађана, то ће министар финансија на своја леђа да прими, према чл. 137 Устава, па кад хоће, па нека му тако и буде. Новак Милошевић — Имам да приметим на реч оне господе, која кажу, да закон има повратне силе у овом случају, кад ударимо вишак трошарине на кафу и шећер. Ми који говоримо, да је право, да се члан 15 примени на великопродавце хоћемо правде, јер ако њпх кошта еспап

скупље ће га и продати. А ако на њих не ударимо трошарину по овом закону, они ће вући добит место државе, а на сваки начин скуиље ће продавати и малопрод шцима и потрогаачима. Тако би смо им признали право монопола кафе и шећера. Ми смо до сад плаћали шећер 1 динар. а данас га плаћамо 1 п 50 пара. Дакле, више иего до сад само за то, што је подигнута законом трошарина и ако је држави још не плаћају. Има ли закон у овом случају повратне силе и на иогрошаче ? Ми, народни посланици, у овом случају хоћемо да су равноправни пред законом и нродавцп и иотрошачп. Великопродавци неће платити трошарину, већ ће је платпти потрошачи, јер ће онп тај вишак порезати на њих. Ја мислим, да је у интересу наших финпнтија, да остане чл. 15. (Чује се: тако је). Ја знам, да је цео овај закон тежак, јер се њиме удара нореза, али, ово није од беса, пего је то од нужде. Наш државни буџет болује, — има један недуг, а тај „дефицит", који морамо лечитп, ми смо нагнати, да донесемо овај закон и морамо да нађемо начина и пзлаза, да га пзлечимо од ове болести. Колико ја схватам, овде закон нема повратне силе, ако ударпмо више трошарине на оне артикле, који су се овде у земљп затеклн. јер ће то све платити потрошачи. Сем тога, што је мпнистар фииапсија казао, да су и друге владе ударале нове трошариае на неке артикле, ја имам да кажем, да је бпло раннјпм законима финансиским, ово правило примењивано на грађане. Таке се илаћао данак у Србији до 1885 године шест талира. Тај данак плаћао је, како онај, који је имао сто хектара земље, тако н ондј, који је имао један хектар. И на један пуг долази други закон, ио коме један хектар земље плаћа 2 динара, а онај који нма сто хектара 300 динара. Да лп сад п овде не би пзашло, да закон има новратне спле, јер онај, који је по закону плаћао само шесг талира на један пут морао је на исто имање да плаћа 300 дпнара. Да наведем још један иример. Ви знате, да је за време српскотурског рата од народа узета реквизиција. По нашем грађан ском законику, реквизиција као дуг не може да застари за 24 године. Шта је учињено сад ? Четрна^естог јуна 1884 допесен је закон, да сваки, који има тих признаница од 1 јуна 1875 године, да их иријави власти, а онај који до 1 јуна 1885 године не иријаве власти, тај нема ирава, да нанлатн те празнанице. Да ли и у том случају закон има иовратне спле ? Неко није знао, а некоме власги ннсу хтеле да кажу; али ио овом уставном праву и према старом Уставу и гра ђанском законику, ја писам био дужан да пријавнм, јер зпам, да нмам ирава на то. И по томе закоп не може иматп повратне силе на штету грађаиа, те да на тај начин крњн већ раиије стечена права. Ако бнсмо овде збрисалп овај члан 16, ми бисмо учинили добро великокупцпма и они би се тим корпстили на штету малокупаца и малопродаваца. Да је то тако, ја ћу да об.јасним примером. Они људи, који су имали вел ке капитале и поверење, ■;а повуку веће суме тих арикала, они су то п учинилп. .Тесу лп они то учинили на ризик, илп по памети, пли увиђавности трговачкој, то је њихова ствар. Ако би то било ио увиђавности, по њиховој трговачкој иамеги, онда би то и допуштено било; али има непгго, штј су они знали, али нису хтели да раде тако баш у интересу другпх. Знали су, да концем јула, прошле годипе бно је готов уговор са лустро-Угарском. По том уговору знао се број оних артикала, на које Србија има права да удара трошарииу, у том случају, кад су то знали онда они велпкопуицп хтели су тиме да се користе, па су онда повукли велике количине ових артикала, тако да су они премашили оне обичне сезоне, тако да ће тих артикала бити за читаву годину дана да се нродаје. У том случају, кад ми не би смо нанлатили оваку трошарину, онда би страдалп малопродавци; а кад се сад наплати већа трошарина у 11 динара, онда ће подједнако да продају артикле и великопродавци и малопродавци. а ако ми иоклонимо ову трошарпну велпкокунпма, онда ће да иропадну они малокупцв, који можда ни један сандук шећера немају.