Narodna skupština

34 САСТАНАК - 10 ЈУЛА

СТРАНА 333

Онда они великокупци, ако неће продавати по једанајест Д1Ш , а оно ће најмање по 5 дииара, дов међу тим, малокупци и малопродавци они ће да штетују на рачун ових велико-иродаваца, док ови велико-продавци, они ће се обогатитп на рачун потроигача и тих малопродаваца. Је лп оида тиме њима неправда учињена ? Ту нема ии најмање неправде, нема с тога што су они знали за оне артикле, који ће се према новом уговору да оптетете; а знали су и расположење нас — законодаваца — знали су, да смо ми донели један закон, да се удари трошарина на извесие предмете, али да се због уговора сгарог иије могло остварити. Ништа их није могло данлгони на то, него једино њихови ннтересп, и ако не би смо усвојили овај члан, то би била штета за државу и за мало-иродавце и за иотрошаче, јер он неће нама давапг јевтиније, него скупље по једаи грош или двадест пара динарских и за то би за нас закон имао повратне силе и према томе ја држим, ако усвојите овај чл. 15 нећемо се огрешити ни о Устав ви о правду ни о какав позигиван закон, него ћемо просто задовољиги и правду и ивтересе наше државе и буџет државни (Чује се: тако је). Ја мислим, да нпкако не треба да нас ремети што нека господа и правнпцп и људи, који су били пре министри, који нас позивају да будемо равиодушни и који нас плаше тиме да закон нема повратне силе, тако исто неће ни овај закон имати, пего ће бити један закон, који је правпчан, који је у иитересу наших државннх фииансија п неће бити иа штету нас потрошача. Ја сам чак и за то, да се из овог члана избрпше и онај предлог Мпке Поповића, за то, што мислим, да је ово кратак рок од 40 дана и да овај рок неће нама помоћи. Мени се чиии, да се нопресгано на рачун тога увлаче нови еспаии, којима је јефтинија царина, да би се помогли овии што би добилп вишак трошарине по овом вовом закону. Дакле, да не би било забуне код овог члана 15, ја мислим, да треба предлог г. Мике По новпћа да одпадне (одобравање) и да се усвоји како је првп иут одбор предложио. Марко Петровић. — Кад год се прави један закон, правп се са извесним циљем. Циљ је пав овога закона да потпомогне нашим аиалим државним финансијама. А пошто су већ покушали великокупци да иагомиланим уносом есиана, који имају да се оптерете трошарином, да проиграју овај закон, и да га подјалове за целу годину дана, то смо ми, као законодавцн и дужни и позвани, да то законом спречимо. Ја мислим, да је морална дужност законодавства, да том недозвољеном кораку, којим су иокушали извесни трговци да створе за себе у овој прилици један иедозвољен гешефт, а да тиме оштете државу и одузму сгварну вредност овом закону, да томе и ми доскочимо, и да то спречимо, а то ћемо учинити само тада, ако осгавимо у сили и снази овај чл. 15, који је био чл. 16. Господа кажу, да има повике због тога од трговаца из све три странке. Господо, где год се тиче личнпх материјалнпх интереса, гу су појединци, без разлике странака у томе једнакп и сложни, али ми на то не треба да се обзиремо ни на једну сгранку, нити то треба, да збунп законодавство. И кад год доиосимо један закон, ми треба. да задовољимо иитересе државне, без обзира на .интересе појединаца, нити пак с тим обзиром, да ли ћемо увредити наше поједине политичке нрпјатеље или противнпке. Госиодо, ми морамо обратити пажњу и иа то, да кроз годину дана и овај закон може нам се опет поднети на измеие и доиуне, па би опет могло и у том прелому да се ионови ово, што се радн данас од стране наших велико-купаца, да и тада изиграју овај закон, на начин на који сада покушавају да изиграју, и ја вас питам, па докле би нас то најпосле одвело и каке бп користи видели од овог закоиа. Ви се сећате да нема ни пуне две године дана како је донет последњи закои о трошарини у ком је иста овака одредба стајала, без које и тада би се на овакав начин поједини користили, да није било овакве одредбе у том закону. Па замислите, да нам се може десити, да сваке године, кад год се чине у њему измене, да га неко на овакав начин подјалови, онда он неће никад имати законску вредност, нити ће донети корнсти држави. Каже се, па и ппамиа се буни цротпв овога. Али господо, ни то нас не треба да збушује,

јер ми врло добро знамо, како наша штам често пута заступа и оно, игго се не бп смело застпати савесно, а није регкост, да но неки део штампе у оваким пптањима води недозвољену трговину за себе, засупајући пх онако, како им се нареди и илати, на нас онда и та околност не треба да збуњује. Али то, господо, ие треба никога да буни. Бар за мене лично то много не може вредетн, јер баш за то, шго се против гога и један део штампе буни, ја видим ту личне рачуне појединих заинтересованих личности у овоме, који су за себе и за свој рачун ангажовали и један део штампе само, да би нас забунпли. И с тога ми треба да дамо доказа, да нас, у оцени стварних државнпх интереса, не може нншта збунити, и да дамо доказа о себи, да не смемо за љубав приватних интереса заноставити интересе државне, него хоћемо вазда да задовољимо најпре стварие интересе земље. Ми не треба, да се поведемо за сиољним агитацпјама, дозвољеним и не дозвољеним, не треба да се поводимо за личним рачуиииа, па не требе да се поводимо ни за агитацијама у штампп, кад у љој нема јасних дата и политичког уверења, да оиа искрено застуна стварни интерес земље, већ треба да станемо на право место своје дужности и да, као иосланици народнч, подмиримо најнре општи интерес земље. Треба, да не дамо, да се један закон на један недозвољен начин изпгра и подјалови. Да ли је, господо, само чнста и искрена љубав према савесној трговпии диктовала великокупцима, да овако огромне количине еспаиа иодложног овој трошарини доносе, или су баш лични и педозвољени шнекулативни рачуни били овде главно са намером, да се за велики лични интерес појединаца закон проигра и то на штету државие касе и иа штету малопродаваца и потрошача, а у велпко и на штету нашег јавног морала у трговачким пословима. На послетку, нека баш никаквог материјалног питереса за државну касу не буде, опет мени се чини, да углед наш и важност овог закона, који данас решавамо захтева, а и циљ са којим се закон овај доноси налажу нам, да донесемо овај члан и тиме да станемо на пут свакоме изигравању и закона и државних иитереса. Један госиодин каже, велпкопродавци у овоме ослањали су се на моћ постојећег закона и на његову сираведљивост, кад су нојурили н навукли велике количине еснапа, који подлеже овој већој трошарини, мислећи, да избегну оптерећене трошарине по овом новом закону, међу тим, то је јасна ствар за свакога, да су се они хтели у овоме ирелому шпекулативио да користе на штету државе и на штету осталих, који са овим артиклима раде. Госиодо, за мене је са свим овде јасно, да нити су се они у овоме обзиралп на нагау справедљивост, нити на ма какве друге обзире, него на чисте трговачке рачуне, а уједно рачунали су и на нашу напвност, да ће нас, ако покушамо законом сиречитп их у овоме, одвратиги од тога овим агитацијама , које су и сада ради те цељи развили и но сокаку и по штамни, којом се труде, да нас омету и да нашу справедљивост одведу на страннутицу, па чак и овде у ово.ме Дому адвоцира се, да ћемо ако ово прелазно наређење прпмимо, повредити Устав и да ће закон овде добити повратну сплу. У целом свету, госнодо, за фпнансијске, за пореске законе, не може се применпти нојам законски о иовратној сили , нити за њих може да важи уставна одредба о повратној сили закона у оном смислу, како то важи за обпчна лична нрава појединаца. То није новина код нас, тако се ради у целом свету. Кад би се усвојио принцип уставни онако, како се овде тумачи, да закон у овоме има некакву повратну силу, онда, госнодо, никакав се нов порез и терет не би смео ударити на генерације рођене ире једног закона, нити какав нов порез, који би повећавао постојећи порез и њихову имовину по старом закону, под којим су они рођени и већ стекли дужност, да плаћају само затечену порезу, и по њиховом мњењу право, да им се та пореза не сме повећати. Међу тим, господо, то је признато у целом свету, да фпнансијски закони, закони норески ие обзиру се на то, за њих не важи та одредба уставна, јер развитак државних потреба захтева умножавање државних пореза, а овај закон о трошаринн није ништа друго но закон о повећању већ постојеће порезе. Кад би се усвојило го иротивио гледшите, које извесна господа у овоме износе и засту.