Narodna skupština

СТРАНА 364

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Издатак се овај морао учинити, а није га могућно тачно предвидети. С тога Одбор има част нредложити Народиој Скупштинп, да се предлог министров прими. 21 јула 1893. год. у Београду Председгшк финансиског одбора, К. С. Таушанови^ Известилац, Мид. Марковић чланови : Ђока Ж. Врачинац, Арса М. Дреновац, Ђ- Милијашевић, Андра В. Парађанин, Р. С. Поповић, П. Поповић. Потпредседник — И овај предлог ставља се за сутра на дневни ред. Усваја ли то Скупштина ? (Усваја). На реду је извештај одбора о допунп закона о привременом прирезу. Секретар чита: ИЗВЕШТАЈ Одбора Финансис^ог Народној Окупштини Одбор Финансијски прегледао је предлог закона о допунн у закону о привременом нрпрезу од 1 јула 1892 године, па је нашао, да потреба уређења наших државних финансија захтева, да се ова допуна нрими. С тога је Одбор примпо пред ложену допуну, па учтиво предлаже и Народној Скупштпнп да је и она изволи примити. 21 јула 1893 год. у Веограду. Председник фанансиског одбора, К. С. Таушановић Известлац, Р. С. Поповић чланови: П. Поповић, Ђ. Милијашевић, Ђ. Ж. Врачинац, Андра В. Парађанини, М. Марковић, Арса М. Дреновац Потпредседник— И овај предлог сгавља се па дпевнн ред за сутра? (Прима се). На реду је сада пзвештај одбора о ирпвремепој трго вачкој погодби Србпје са Белгпјом. Секретар чита: ИЗВЕШТАЈ Одбора о привременој трговинс^ој погодби између Србије и Белгије Народној Окупштини Одбор, коме је Народна Скупштина поверила ироучаван.г привремене трговачке погодбе. између Србпје и Белгије, узсо ју је у озбпљну оцену, па је нагаао да одговара трговачким интересима Србпје. У исто време одбор изјављује жељу, да се нривремепи трговински односи што скорије замене сталнима. Предајући Н. Скуиштпни овај извештај, одбору је часг умолити је, да га и она усвоји. 21 јула 1893 год. у Београду Председник одбора, Стев. Д. Попови*. Известилац, М. Н. Миљковић чланови: ТВ. Анђелковић, Л. Дазаревић, Поп Вогосав Поповић, К, С. Таушановић.

Потпредседник — И овај предлог ставља се за сутра на дневнп ред. На реду је извештај одбора о измени закона о сењској жељезници. Секретар Л.. Дазаревић чита : ШВЕШТАЈ Народној С^упштини 0 изменама закона о сењској железници. Пошто је чланом 4 овог закона влада овлашћена, да начннп нарочити привремени зајам на благајничке записе са пн тересом 6°ј 0 . и одређеио је да се до коначие исилате овог зајма плаћа интерес и отплата из уштеде од суме одређене буцетом на трошкове експлоатадије државнпх железница, и већ иста железница саграђена је, само што је утрошена већа сума, него што је било предвиђепо, то је одбор мишљзња: да све ово тражење има решити допуном овог закона, а не накнадним кредитом; па како је већ утрошак учпњен, то се овим овлашћује влада да за исплату ове партије учини зајам за вишак утрошка, који да нсплати нз уштеда од суме одређене буџетом на трошкове ексилоатацнје држ. железнице. председник, Д. Рајовић известилац, Јован Станковић чланови: Ранко Петровић, Лука Лазаревић, Тодор Дидић. Потпредседник — И овај предлог ставља се на дневи ред за суграшњу седнпцу? (Нрима се). Сад прелазимо на дневнп ред. На диевном је реду први претрес, измена закона о трошаринп вароши Ннша, који је поднео г. Димитрије Илиџановпћ и другови. Молим г. известпоца да заузме своје место. Известилац Милан Милићевић прочита предлог (ст. 46); мишљење Државног Савета (ст. 294), па извештај одборски (ст. 359). Потпредседник — Сад се приступа начелном ирегресу овог предлога. Има реч Иера Вукићевић. Пера Вукићевић — Молим вас, господо, овај мој предлог и г. Илиџановића, мог поштованог друга, а и остале госиоде предлагача, био је раније нредлог г. проте Ђурића на скупгатинској сеснји од 1892 годнне и за то, пошто је Народно Представннштво, већ једном имало част донети одлуку у смислу предлога, ја не бих имао потребе да опширно говорим о овом сада нашем предлогу, само вије добио санкцију од бнвшег Краљевског Намеснигатва, — да ме није пзазвало мишљење Државног Савета, којим се он трудпо да у осиовн побпје разлоге пзнете у том предлогу. Пре свега наиомињем Народном Представииштву, да је у предлогу пагаем узета за прпмер трогаарпна варошп Нигаа, једино за то, што је Нпга једииа варошка општина у Србији, која се користила ч .1. 8 закона о трошариии за варога Београд. За •го, нрн решењу овог пптања о чл. 8-ом Народно Представнпгатво имаће обзира на ову околиост, а неће се руководити пскључиво прнликама, које су Нигау, ако налазн да оне ннсу истоветне са ириликама осталпх вароши у Србији, пошто се укидањем овога члана одузпма право уводигп трогаарпну свпма вар. општинама у Србији, а не само у нншкој. — И ако нисам стручњак у финанснјским стварима, лпак нека ми је дозвољено, да искажем своје мишљење о самој установи, о Ћ трошарини" са научног гледпшта. Господо! Свима је вама нознато: да су сваком грађанипу, општина и држава први услов за развитак његов, за опстанак његов. Оне му, господо, дају могућност, да се развија, да се умно и материјално снажи, једном речи, дају му материјалиу могућност да привређује и да се усавршава. Одмах је за овим, господо, ноњатно, да овај први услов за опстанак грађана српских носи на себи и дуж-