Narodna skupština

37 САОТАНАК — 22 ЈУЛА

СТРАНА 367

шгае одређен је самом природом. Алп од саме ирироде се не жнвп. Човек постаје тек онда госиодар ако прпроду може да савлада и доведе у почињеност људску. Тако псто треба датп могућство грађанима нишкпм, да се користе прнродннм ноложајем своје варошн н да од тога впде корнсти, као п осталп грађапи у земљн, који ннсу становници трада Ншна. Мала је такса, која се у Нишу наплаћује у име трошарине на увезену храну и друге продукте. Та је тавса незнатна и као незнатна неће утицати на трголину у самом граду Ншиу. Ну рецимо баш да је учињена омашка у првобитном предлогу, што је та такса дозвољена, гата нам смета да ту омагаку исправимо ? Зашто ми не бн решили, да се на жито п храну и све земаљске про изводе, које се у Нпш увозе, на се из Ниша пзвозе такса враћа, а да се трошарина задржи само на оне предмете, којп остају у Нишу и ту се иотроше. Кад такву одредбу унесемо, онда отпада бојазан г. Вукићевића, да ће извозна трговииа у Нишу услед ове трошарине страдатн. Ово што иомпњем не бп бнла никаква нова мера, мера коју би пзмислили. Таква мера ностоји у другим страним државама и у самом Београду, има тавве мере у одредбама о трошарини. Има читава земља нреко наше границе а то је Мађарска, која враћа трошарнну па чак и царнну на оне артикле, којп се у земљу увозе, па се носле као прерађевине извозе. Вп ћете се сетити, да смо прилпком иретреса трговачког уговора, говорили о томе, како Мађарска враћа царнну наплаћену од жнта, кад се од тог жита брашно нзвозн. Ово наводим као доказ, да ово није нншта ново и да је далеко боље исправити мане, ако их има, него ли укидати трошарину. Ја не могу да разумем господу, која мисле да трогаарина шкоди вароши Нишу. Има много другнх прилика и неприлика, које гатете Нишу и које му сметају, што не може да се развнје. Ја сам дапас поднео Скуиштпнп један прехлог, који, ако се усвоји, учиниће да се сметње развптку Нпша умање, — а то је предлог, да се укине мостарииа на мраморском мосту. Јер докле се на увоз у Ниш у име трошарине не нанлаћује ни грош, дотле се на мраморском мосту на увоз наплаћује два гроша, а и за повратак на празна кола грош, дакле три гроша. У име мостарине паилаћује се три пута више, него ли у име трошариие, и то је разлог, са кога не може Нига да се развија као трговачко место. Мостарину на мраморском месту плаћа сваки опај, који нреносп ма какву ствар радн нродаје у Нига и та мостарпна ,је узрок, пгго се сеоско становништво из околине Ниша одбија од нишке пијаце, па је отишло у село Брестовац, где истоварује своју храну за извоз на страну. Осим тога, Нига много пати и због тога, гато му је одузето окружно начелство. Нагапљудн, који живе у унутрашњости, највише долазе на 1шјацу, кад имају посла код власти и тим самим начелство привлачн себи саобраћај. Сад, кад је иачелство премегатено, велики део стаповииштва, који је нре ишао у Ниш, нема вшпе потребе да иде у Ниш, него иде тамо, где је начелство и услед тога је пао Ниш, а не услед трошарине. Изволте нримити нредлог, који сам иоднео, да се укине мостарина, пзволте вратити начелство у Ниш, па сам и ја сагласан, да се трошарина укине. Алн одузети такву установу, као што је начелство, спречитп саобраћај наметом као што је мостарина, па још тражитп да се тој вароши одузме и последњи извор за приход, — трошарина, чини ми с: да ннје право. Сем тога Државни Савет овом прилнком изванредно лепо је схватио важност иредлога и начин, како треба да се решп. Указ, на основу ког је дато право наилаћнвања трошарине грађанима нншким, нотеаао је на основу чретходне изјаве становпиштва нигаког. Ако хоћемо да будемо ираведни, онда има само један начин, на којп се може извести ова ствар, а то је: да се усвоји мишљење Државног Савета, те да се сазове збор грађана нишких, и да реши, хоће ли да задржи трошарину или неће, и шта збор буде решио, то да буде меродавно за ово питање. Ја мислим, да ми треба да пмамо толпко призрења према једној вароши, која је друга по величпни, а прва ио важности у нашој земљи. Не верујем баш да би било и каваљерски, да ми овде у Скупштини, као законодавно тело,

улазимо у претрес једнога питања, које је месне природе. Оставимо Нишлијама да реше сами, да лп им трошарпна јнводи нлн номаже, иа како они одлуче, нека тако буде, То захтева правда, н питн мп штогод губпмо као држава, нити ми тиме штетујемо штсгод као Народпо Предстаинпштво, нити ми што рескирамо као становннци Београда или других крајева. Ншплије имају да иосе терет од трошарине а не продавци нроизвода, јер трошарнна се наплаћује од онога, који предмет, подложан трошарини, троши, којц у истини чини да тога предмета нестане. А ко чпнн да га нестане ? То је грађанин пшнки н он плаћа трошарину. Кад се водила дебата о државној трогаарини на шећер п кафу, ови су разлозп били меродавпн, да трошарнну не плаћа трговац, него ми, који трошимо те артикле, а то је п правилно. Па кад је то правилно за државну трошарину, онда не знам, по чему се може спорити, да то није нравилно и за ошптннску трошарину. И оида зашто пе би дозволплп Нишлијама, да опи реше, хоће ли да нлаћају трошарину или не. Г. Вукићевић имао је доброту, те је онширно разложио шта је трошарпна н какав је њен унлив на развитак месипх нрнлика у поједннпм варошнма. Он је нзнео једну мисао, да ми у нагаим варошима немамо бесканиталне сиротнње. То је једна лена жеља и добро бн бпло да се оствари, али на жалосг и у Крагујевцу и у Нишу и у Бсограду има бескапиталне сиротиње. Ну, ако г. Вукнћевић може да докаже, да нема бескаипталне сиротпње у Нншу, онога тренутка и ја сам готов да гласам против свију трошарина на и нрогизу нпшке. Г. Алекса Ратарац је нредложно данас да се укиве београдска трошарнна. Ја сумњам да ће се нрнмнти тајпредлог; но ако се примн, ја иристајем да се претрес овога предлога о укидању нншке трошариие одложи до решења нредлога г. Ратарца; па ако се нредлог г. Ратарца ирими, да се трошарина у Београду укине, опда нека се укине и у Ншпу. Обе су ностале једннм псгпм законом, па нека се једнпми укину. Они исти разлози, који су руководнли законодавно тело, те је завело трошарииу за Београд, тп псги разлози руководилн су владу да заведе трогаарину у Нишу. И сад, кад су се појавили разлозп, да трогаарпна гакодп Нишу, да му не чипп никакве користи, кад се појавио иредлог, да се укнне трогаарииа у Београду, онда мислии , да би требало решење овога нредлога одложнти дотле, док се не реши нредлог л Ратарца; па ако се ирпми њогов предлог, онда нада и трошарина и у Нпшу, а ако се не прими, онда ће се учпнити неправда једном граду, који заузпма прво место у нашо 1 ' домовинп, учпннће се неправда Нишу. С тога бих вас молио, да, пре но што решите у начелу овај предлог, пмате на уму овај разлог, па или да оставите да општина нпшка реши судбпну своје трогаарине, или да оставите ово нитање да се реши, онда када се буде решавао предлог г. Ратарца. Раша Нинић — Господо, и прошле годпне кад је решавано о трошарпнп у Нишу, ја сам опет тражио реч и говорио, како сам ја мислио и ценио о трошарини нишкој. Она је за варога Нпга добра, а питање је да ли је за околпну ннгаку добра. Један човек, којије сто иута отншао у Нига он плаћа мавар дннар порезе, а г. Вукашин каже: нека се упитају Нишлије: хоће ли да остане трошарина или пе. Они који су ту трошарину бранили само су страни иоданици, а они су осталп били против трошарине. Трошарина ншпка требала би да се укине само у ннтересу нигаке околине, самог Нигаа, али мени, као носланику из Тимочког округа, — мени је у иптересу, да остане та трошарпна, јер наша производња иде преко Алевсапца и Књажевца, а сама околина и варош Нпш пропадају. Дакле је у иотерееу варогаи Ниша и његове околине да се укнне трошарина, а менп је опет у интересу, да она и даље остане. Због те трошарине Нпга је досга опао, и свако со може уверити, кад внди какав је Ниш сад, а какав је био пређе. А гато каже г. Вувашпп, да се упитају грађанн нигавн о томе, ја знам, да су сви за то, да се трошарина увине, а само су сграни поданици за то, да она и даљ§ остане.