Narodna skupština

СТРАНА 381

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

никоке нксмо дуговалп, у оно врене, кад је један Густав Раш хвалио Србпју да нема дугова, а међу тнм ниа добре друмове н дајеинате доста напрсднл на иулгурном нољу. Нођпчо од тога времена и нређпмо све време до дааас, иа да виднмо шта нас је довело до овога сгања. Колнво смо дуго стајали у точе стању без дугова, у толпко смо у једно време потрча.ш иа врат на нос да стпгнемо шго јаче задужење другнх држава. То време ие пада на терет данашње управе. То време прппада ирошлостп. Ја иећу да крпвпм никога, да ли је могло то бигп боље, пити ћу да наводнм узроке томе. Ја ћу да узмем 3 факта: иодизање железипце, па онда три рата, два између Србнје и Турске и један између Србије н Бугарске. Та три факта су поглавцтп узрок фпнансискнм невољама иашнм. Све ово друго, да смо се задужилн са 100 милпјуна, и да смо уиели тих 100 милијуна у ирнпреду, ја сам уверен, да ми дј.нас не бнсмо нмали поред тогдуга дефицита. Једшш иривредии иредмет то је железнпца н норед тога што је то задужење тешко по народ, опет је оио у економном иогледу потребно за земљу. Али, господо, та железипца и данас гони нас, да мн годпшњс 0'/ 2 милиоиа динара доплаћујемо за њу. Сваке годипе мп морамо да доплаћујемо 6'/ г ми.шоиа дпнара за зидање и откуп железпице, јер годишња сума железничвпх апуитега из носи 8 милиона, п кад се од те суме одбије 1|/ 2 мп.шон шго нзносн прнход железнице, онда остаје годпшњег дефпцига 6'/ 2 милпоиа. Ја иећу да крнвпм, да лн се могдо закључнти зајам под иовољннјпм условнма или не, н да лп се могло наћн нзвора каквих, да се дефнцит покрнје. Нећу да говорнм о томе, да ли је умесно било, да се прнходн државнн устуиају страпцпма, ја само копсгатујем стање опакво, какво је затекла раднкална влада, кад је нрвн пуг дошла на управу земаљску, н које се стање новлачи н до дана т. ј. његове тешке последице. Ја нећу овде да вам говории о томе, да лн је то стање и у колнко цоправљено илн није; нећу да тражим о томе нн податке ; ја сам вам ноднео извсштај носледње фпиансиске ко мпсије, коју су образова.ш либералп, да констатује стање фпнаиснско за време радикалног режима. Тај нзвештај фпнанснскн, ја сам вам поднео, н вн га нмате пред собом, и које год хтео, могао га је проучити н ирочптатн, и иаћн у њему све податке. Мој нак извештај инје нпшга друго нити што год впше, већ само донуна н објашњење оног нзвештаја, којп је фннаиснска компсија, образовапа' још под лнбсралном владом, саставнла. Погледајте у тај пзвештај, где су означени дуговн државнн, па ће вам онда биги све јасно Г. Новаковнћ ночео је говорптп о томе, како су иосталп зајмови, па их Је даље поделио ио ономе, на што су чнњенп. Ја вас молим, дозволите и меин, да н ја учиним једпу напомепу. Кад он каже, овп су зајмови бнлп корнспи у оно доба, а овн другн нису, већ су само за подмирење дсфпцпта, онда ја вас молпм, да вам наиомсием, да је радпкална влада прнмпла у п. слеђе блпзу 300 милпуна дуга, па сад судите, какво је стање фпнанспско било до 1889 године, а какво Је од оиог доба на овамо. То је главпп резултат, који се апсолугпо не да побнтн, а тн резулгати изложепи су н у самом извештају либералне комиснје, н ти главпи резултати могу сваком па п ланку, да отворе очн, те да баци јасан иоглед па стање фнианспско, н на развој фппансискн. Но ипак у томе се ношло на боље, а пгго су иапомеиулн г. прота 'Бурнћ н пои Арса, да је могуће, да се н од сад тако радп као и пре, ја смем да одбијем то од себе, а ето у нзвешгају цифара, које се не дају порпцатн. Узмите само пз извешгаја цифре, које су нзложене на странн 111 извештаја комнспског, а који је нотпупо тачан п којп н ја потнисујем, јер ои одговара фактичком стању, ту имате суму дугова државних све редом. Из тога излазн ово. Узмимо дакле прво до 1887 године, колико је дугова донде бпло, а колико даље, да пречнстпмо даље са првнм зајмом, којп је радпкална влада учиннла, од 30 милиона дпнара. На што је употребљен тај зајам?— Радикална влада, тек што је

Одговорш! уродпик РаНКО ПбТрОВи!

дошла на уираву земаљску, нримила је у паслеђе теитке последпце; оаа је онда морала онај зајам, који је учннпла утрошитп на затечене прпвремене дугове нз бугарског рата, који су се затекли до оног дана, кад је оиа дошла на управу земаљску. Тако 1887 годнпе затекло се у самим боновима иреко 11 мнлиона дпн. н све те нодатке имате у оном сгаром извештају, па кад узмете и тај ранији извештај, опда ћете Видети, кдкво је стање затечеио, а то је било оно стање, које је прегило државпом проиашћу, јер је било само 11 мнлнона привременпх бонова, а оидашња господа минпстри зналп су врло добро, какво је тада било невољно стање, кад се морало бегати, само д;1 се уклопо од тражбнна н илаћања, које је држава пмала да испунп. Ја смем да тврдпи, господо, да свих ових 30 мнлиона дииара не иадају ни за 1 дипар на терет радикалној влади. Само ћу да иапоменем да бугарскп рат нас кошта вшие од узајмљенпх 40 мплпона дпиара, а призиајем да су ратови свуда главнн пзворп невоља Тај рат оставпо је масу дугова, који су се мора.ш сви исплатити. То је наслеђепо од тог рата, и тај терет пао је сад на леђа раднкалној влади. Она, тек што јс дошла иа управу, морала је учинптн нрви покушај, да те дугове исплати. Узмпте сад дал.и зајам, и то зајам за откуп експлоатације железница Он је учињен у корпст саме државе, да се један уговор, који је био пггетаи ио државне нптересе, и који, да је остао и даље, државу би копггао много внше, него све све иоследице овог зајма, — дакле, раскинут је тај уговор, ге је железпица узета из страппх руку, тада је 9Ч 2 мнлнона употребљено н за нокриће нривремених дугова, који су осталп као иоследица наслеђеиих дефицита. Тих 9 1 / 2 милнона дннара дуга, то су последице старог зајма, то су последице дефпцита, које смо ми наследили доласком на управу земаљску, и то се не би могло иросто једним махом, једнпм одмахом руке да скине. Такве снаге финанспске, која би могла дефнцпг од 8—10 милиона дин. једаим махом да скине — нема, она не постоји ие може бнти, то је апсоћутно немогуће, да се просто дефнцпт од једпом покрпје са некнм новпм порезивањем. Сваком су познате наше фниаисиске прнлпке п нико не би могао пасти на ту мпсао, па да каже : да се порезивањем може иокритн дефицит. Даље, господо, долази откуп мопоиола дуваиа. Извршење тога зајма, ајде баш да то примнио на себе, да је 10 милиона динара нанрављен зајам Али дуван баца 6 мнлиона дннара годшпње чистог прпхода; а бпће сваке годпне више и вшне нрихода, и ја мислим, да је овај зајам, који је учињен овде, донео држави само више прихода. Даље, откуп монопола соли, то је зајам од 6 милиопа дпнара. Со је пређе давала само пола милиоиа нрихода, а сада даје на 2 милиона п 200.000 дип. чистог прихода. Дакле, шго излази: зајам од 30,000.000 пије дакле, дуг радикалне владе, пего су њиме само плаћене наслађене невоље из бугарског рата. Радикална влада имала је само да га понесе, и она је је морала да тражп изворе прихода, да га исплатп. Господо, ова трп друга зајма, то су зајмови, који су само дали могућности, да се поправи фпнанспјско стање Србије, јер су љпма искупљенп иродати приходп од експлоатације железница п монопола дувана н соли. Јер пгга смо затеклн, кад смо дошли на управу земље? Затекли смо најважнпје прпходе, железнпце н монополе у туђнм рукаиа. Шта нам је остало ? Приход од ђумрука заложеп, па н иорез заложен, п чпме мп сад да живимо као држава, чнме да илаћамо наше школе, иашу војску н т. д. На не заборавпте, господо, да смо, док смо се оволико задужили, све вшпе и више дизали расходе. (Насгавиће се)

Штампа српско-краљев. државне штампарије