Narodna skupština

39 САСТАНАК — 24 ЈУЛА

СТРАНА 395

Дозволите ми, господо, да се задржим на још два момента, зато, што су то као неке битне прпмедбе на овај предлог, које је учинио г. Вукашин Петровић. Г. Вукашин пита, за што је употребљен овај израз суиер-гаранција. Ја сам дужан, да му на то одговорим. Г. Вукашин Петровић знаће као и сви осгали, да овај зајам, кад се оствари, он има да се оствари уједно и са зајмом, који је вотиран од 16% за војне потребе. Тај зајам према фактичком приходу нрпреза ефективно износи 24,000.000 дин. Еад се томе дода овнх 18,000.000 дин. за иокриће подужпца, онда ирирез од 16°| 0 не стиже више. Мора се дакле датп један нов извор прихода и то је овај впшак иреко исилате ануитета солског монопола. Сад, кад се дају две гаранције, и то једна се даје већ по закону о прирезу, а сад се за ово опет даје вишак монопола соли и кад се зна, да се обе половине морају и могу само једним заједнпчким зајмом вршити, онда ће зар и г. Вукашину бнти јасно, да поред 16 °ј 0 мора и солски нриход целоме зајму служити као супер гарантија, и за овај и за покриће онога, што већ постоји. Ето за то је употребљена та реч супер-гаранција. Још једну исправку на говор г. Вукашина имам да учиним. Он каже: од куд то, да железнпца даје 8 милиона дефпцита, кад је у нашим рукама. Ја сам међу тим сасвим друго говорио. Казао сам, даје главни пзиор дефицига у томе, што не може да се покрива онај зајам, који је за железнице учињен, јер железнпчки ануитети скупа износе 8 милиона; (и кад узмемо и литера А, В и С онда н откуп експлоатације) а железница даје годишње чисто само 1 до 1'ј 2 милијуи, и онда је јасно, да кад се одбије ових I 1 !, од 8 милиона, онда остаје 6'ј 2 мнлаона годишњег дефицита на железници и ми се морамо мучпти да изнађемо начин, како ћемо да доилатимо годишњи ануитет жељезнице у 6Ч 2 милиона, те да се можемо да вознмо до Пирота и Врање. То сам казао п при томе и остајем. Што се тиче рачуна о дефициту п исправке његове, ја сам казао: било је погрешака у завршном рачуну и докле се год води овакво књиговодство, дотле ће бити и таких формалннх ногрешака у завршним рачунима. То је у вези са оним, што сам мало пре говорио. Комисија је сама учинила исправку а у тој комисији био је и г. Вукашин и она је констатовала тачно стање наших финансија. Он је после тога послао сам п један чланак келнским новинама, у коме констатује, да, кад се све исправке учине и сведе на прави биланс прихода и расхода, да онда дефицит у буџету за 1891 годпну не износп више од шест стотина хпљада динара. Дакле, он г. Вукашин сам констатује, да је било дефицита, али да он није нзносио више него 2° 0 од целокуине цифре буџетске. Од шест милијуна динара, кад се дефицит сведе на 600.000 динара, ја мислим, да кад то кажем, гиме не бацам нпкакву сенку на другога нити хвалим радивалну владавину, али ваљда могу да кажем толиво, да је то корак унапред, кад цифре признају и сами протпвници. Г. Вукашин каже, да поправка фпнансиског стања није извршена заслугом нашом, него је с тога, што су прпходи државни порасли, а ја бих на го имао ово да му одговорим: да смо ми задржали постојећи уговор са жељезничким друштвом, са друштвом монопола дувана и соли, ми не бисмо могли имати данас место 6 милиона динара дефицита 600.000 динара. (Чује се: тако је). Потпредседник — Има још јављених говорника, али како је већ доцкап, ја мпслпм, да данашњу седницу закључимо и да продужимо претрес сутра. (Чује се: врло добро). Данашњу седницу закључујем а заказујем другу сутра у 8 часова пре подне. На дневном је реду: продужење данашњег дневног реда. Молпм г. г. из одбора да дођу после подне у 4 часа да раде. (Састанак је трајао до 1 час и 20 минута но иодне).

39 САСТАНВД 24: ј у л а 1893 у Веограду

ПРНДСЕДАВАЛИ НАИЗМЕНЦЕ ПОТПРЕДСЕДНИЦИ Димитрије КатиБ И Паја Вуковиб СЕКРЕТАР, Милош МарковиБ Почетак у 8 часова и 50 минута пре подне. Присутна су била господа министри: војни, Финаисија, иравде, ииостраних дела, грађевина и привреде. Потпредеедник — Отварам седницу 39 састанка. Изволте чути протокол 38 састанка. Секретар Алекса Ратарац прочита протокол. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани прогокол ? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе, Скупштини упућене. Секретар чита: 'Бока Павловић и још два обућара из Веограда, раднпцп у војној радионици, — моле за новишицу зараде ; Јеротије Милетић са четири брата из Горње Тржаве (у срезу добричком, окр. тоиличком) моле, да им се даде на уживање оппггинске утрине ; Сељани пз Будпшпћа (у срезу рађевеком, округа подринског) моле, да им се дозволи пропзводња дувана ; и Суд општине Раково-Варске (у срезу звишком, округу пожаревачком) моли, да се траспрани друм што ире сагради. Потпредседник — Све ове молбе упутпће се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути једну молбу посланичку за осуство. Секретар чита: Народној Скупштини Молпм Народну Скушптинг, да ми, због трајућих велнкнх нослова у Држ Савету, изволи продужити осуство од Скупштине до ноловине августа ове год. 24 јула 1893 год. у Београду. П. Велимировић, нар. посланик. Потпредседник — Одобрава лп Скупштпна тражено осуство ? (Одобрава). Изволте чути другу молбу. Секретар чита : НароДНОЈ СкуПШТИНИ Нужно ми је 25 дана осуства ради лечења. Молим Народну Скупштину, да мп пзволи одобрити ово осуство. 24 јула 1893 год. у Београду. Дим. Маринковић, нар. посланик. Потпредседник — Одобрава ли Скунштина гражено осуство ? (Одобрава). Изволте чутп трећу молбу.

Секретар чита: