Narodna skupština

1

НАРОДНА СКУНШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 388

И кад поред тога имамо дефицита у државном газдинству, онда му узрок није тамо, где би требао да буде, него тамо где не треба да буде; а то је срећа за Србију, јер, кад га има тамо, где не треба да је, лако га је истребити. Као што рекох, дефидити нашр иочнњу од 1870 год. а непрестано су се гомилали и гомилају се п данас. Узрок је томе с једне стране у нераду, а с друге у нереду. Има још један мали узрок, који је г. минпстар финансија прпзнао, а тај је, што се и у финансију увлачи иолитика и што финансије морају од времена на време да послуже интереспма политике целе државне управе. То је трећи но споредан узрок, који се мора узети у обзир, кад се говори о узроцима нашег дефицита. Ја сам наиоменуо два узрока нашег дефпцнта: церад и неред, и ја ћу то доказати примерима. Последпца нерада почпње од пре напредне владавине; она почиње од онога времена, кад се са нерада нису стварали извори прпхода, из којих бп се могле платити обвезнице зајма од 1876 годпне. Те обвезнпце гласиле су на 50 дипара, а услед нерада нпсу отворенп извори, из којих би се плаћале те обвезпице в оне су пале у вредности на 15—20 динара. То је бпо унутрашњи зајам, то је тај гори и црњн дефпцпт, ио свп остали, но тај дефпцит, који је народ подноспо за извесно време морала је државпа каса да илати доцнпје п она је то платпла зајмом. Дакле, узрок је дефициту нерад, а нпје узрок зајам. Зајам потиче услед дефицита, дефицит је свршенн чнн п зајмом се само брпше. Узрок дефициту треба тражитп најпре у нераду. Зна се, господо, да смо ми, после свршенпх рагова, прпмилп на се обвезе наспрам Европе и суседне мопархије; обавезе: да се откупе господарлуци, и да се железннца сагради. Те две обвезе износе тачно 128 милиона динара. ЕГримивши те обвезе, та влада, која је патоварила те обвезе, нпје се постарала, да у исто време створи и пзворе, из којих би се добнли прпходп, да се откупе те обвезе, те да се измири оно што се у нме земље прнмило. Обвезе су примљене, извори за откуп њихов нису створени и то је стање било до 1880 год. Молићу вас, да дозволите, да обратпм вашу пажњу на једну ствар. Железничкп зајмови нзносе 120 милиона, аграрни зајам 8 милиона, а лутријски 33 милиона, рускп 6 мпл., што све скупа износи 167 мил. Те обвезе, које је примила либерална влада од 1880 г., морала је напредна влада да исплати. Иитање је сад, ко је задужно земљу, да ли онај, који је учинио ове обвезе, или оиај, који их је иснлатио? Ако се ово питање цени са исправног гледишта, доћиће се до закључка, да је задужење учпнио опај, који је обвезе примпо, којн је нздао облпгацпју, и онда ни железнички, ни аграрни дуг ио схватању, које сте вп пзпели, не може пастн на терет наиредњака; јср онн ипсу примпли те обвезе, него су их платили. Ја мпслим, да је јасно, да дуг нрави онај, који прима обвезу, а не овај, који је алаћа. Потврдпо сам мало час, да је дуг сгворен услед нримљених обвеза створених пре 1880 год. изнео 167 милпопа динара. Интерес, који је требало плаћати на ту суму, немојте узети са већои стопом од 5°| 0 , па ћете добптн око 8 милиоиа. Тих 8 мплиона требало је платити, али пзвора ннје било, јер либерална влада одступивши 1880 годпне, није сгворпла скоро никакве изворе, из којпх би се прибављали приходи за одужење ових дугова. Напредна страпка, дошавши на управу, одмах је приступила стварању пзвора за ту цељ, а да је то истина, позивам се на закон о таксама, о дувану, о крчмарннн, о натентарини иа трговачке радње; то су ирва четири закона, које је наиредна влада створила зарад нрикупљања прихода, из којих би се плаћали зајмови створени нод либералпом владом. Док су ти створени извори ночели да одбацују потребно приходе, морао се иојавити у буџету дефицит. Тп дефнцнтн нису, господо, ништа ново, ниеу тековина нанредњачке владавине. Но на њу је нападано због овога задужења. Она се није много пи бранила од тих нанадаја, јер је знала, да је лако наиадати на овакве кораку; али је тешко браиити их,

ако се не ће да изазове незгода и по фииансије државне и по саму земљу. То је исто гледиште и такав исги положај заузимао министар фииансија 1884 год. — тада ја ннсам био мниистар финансија — кад је поднет овакав иредлог, пе говорнм, дакле, овако да себе правдам Ондашњи мннистар финансија, поднео је нредлог, да се направп зајам од 40.270,000 дннара, који се звао „златна рента" и који је начпњен за исилату пнтереса иа оне суме, које су биле задужене до 1880 године, па се с тога п та сума по вашем схватању мора ставптп на терет либералне владавпне. Господо, први зајам напредњачке владавине, т. зв. златна рента, иаправљеп је, као што видите, у цељи отнлате интереса на дугове, који су постали до 1880 год. Према томе, тих 40.000,000 дии. ваља да скинемо са леђа напредњачких. Када то учпнпмо, видећемо, да су наиредњаци од претходнпка иаследили 209,000.000 дуга, а целокупан дуг до 1 јуна 1887 год. износи 287,000 000 дни. у округлој цифри. Ја то не говорим на основу таблице, која је у извештају комиспје од 1892 год. него на основу цифре нрвобитиог дуга, којп је учињен до 1 јуна 1887 год. По рачуну, који сам сад изнео пред Народно Представннштво целокупни дуг до тога времена износи 286,123.000 дпн. и од те суме сиада на либералну владу 209,000.000 динара. а на наиредњачку владавпну остаје свега 77,000.000 дин. (Смех). Од ових 77,000.000 дпн. треба нзузетп ону цпфру дуга, која је утрошена за време бугарског рата. Ја ћу прнмитн ону цифру, коју је г. министар финансија казао т. ј. цифру преко 50,000.000 дин. И кад Се она одбије од целокупног дуга под ианредњацима оида излази на чисто дуг напредњачке владе од 27.000.000 дин. (Смех). Молим вас, господо, сем тога, кад су напредњаци одстуиили, онп су оставплп привремени дуг 1887 год. и он је означен у извештају компспје од 1887 год. у суми од 32 милиона н неколико стотнна хнљада. Кад сам био у комиснјп финансијској прошле године, чпјп је извештај г. министар финанспја признао као пстинит и стваран, мене је радозналост гонила н дужност ми је иалагала да се збиља уверим, да ли 1е напредњачка влада на дан 1 јуна 1887 год. оставила онолики дуг, коликн је комисија од 1887 год. начпнила. Радећи на томе нослу, ја сам радио у друштву са чииовницима министарства финансија, са људнма, којима се, не може одрећи ни добра иамера да иослуже земљи, ни иребацши нартнзанство. И ево прилога, који су онп потписалн и који сведоче, да је привремени дуг на дан 1 јуна 1787 год. износио 26 милиона и неколико стотпна хиљада дннара. Даље, господо, од овнх 26 мнлиона, извештајем г. мннистра фпнансија од 12 децембра 1887 год., прнзнаје се, да је бнло покривено 16 милпона, т. ј. толико је бнло артија од вредности у рукама државе. Кад се од 26,000.000 одбије тих 16 милиона дин. остаје 10 милиона дпн. неиокрнвеног дуга. Додајте тој сумп од 27 милиона дин. цифру за иокриће дефицита под напредњацима, онда на дан 1 јуна 1887 год. добпјате целокуину висину прнвременог п сталног дуга у суми 37,000.000 динара. Дакле, за шест год. дефицит износн но 6,000.000 дпн. годишње. Влада напредњачка није била задовол,на са оваким стањем, јер дефнцит па био он 5, 6, 3, па и 1 мнлиои, он ие може годити ни једној влади н свака гледа да га се курталише, и свака влада тежи, да дође до стања, у коме пемд дефццита. Напредиа влада п ако је впдсла, да су се извори, које је оиа створила, иочели да развијају, онетје нашла за добро да корача тим путем. Она се трудила да створп нове изворе ирпхода, од којих ћу да споменем: неиосредну норезу, државне ирнрезе, дувански и солскн мононо .1 и иорез на обрт. Тп су нриходи до 1887 г. скуна давали 20,121.000 динара, а у 1891 годнни ти исти извори прихода дали су 38,152.000 дин. Као што видите разлика је за 18,000.000 дин. Шта значи то ? — Значи да су ови извори нрихода од 1886,7 до 1891 год. развили се толико, да су за 18,000.000 дннара надбацили пређашње приходе, а то је таман сума, која је потребна да се плате свн анујптети за учињене дугове и иод либералном и под иапредњачком владавином, да се изравнају и зајмови и дефицнг цод прошлим владавннама, То