Narodna skupština

38 САСТАНАК - 23 ЈУДА

СТРАНА 389

значи: имали би из створеиих извора довољно срестава за потпуио плаћање ануитета и још би претекло прнхода за друге државне потребе, да се ннсу буџетске прилнке излениле. Да бн се још јаснпје нпдело, колпко је пз којнх пзвора прихода држава добијала више а где мање, дозволите ми да вам нрочитам нодатке, извађене из завршнпх рачуна министарства финанспја. Тако у 1886 и 1887 год. нрпход од неносредне порезе био је 10,850.000 дин. а од прнреза 3,289.000 дин У 1891 год. износио је приход од порезе 10,585.000 днн., а од приреза 4,949.000 дин. У 1886 и 1887 год. прнход од дуванског монопола износио је 2,229.000 дпн. а у 1891 год 7,970,000 дпн., приход од соли износио је у 1884 и 1887 год. 560.000 дип. а у 1891 год. 3,359.000 дпн., прнход од такса 1886 и 1886 г. бно јо 1,592.000 дин. а у 1891 год. пзноси 2,259.000 дин. н најзад прпход од железппда у 1886 п 1887 годинп не доносаше ннкакав нрпход, а у 1891 год. доносио је 6,000.000 дин. Овде је мој ноштовани друг г. Новаковић, већ рекао, што бих ја имао сам да кажем п с тога о томе нећу да говорим, већ ћу да наведем друге податке. По говору г. миннстра фннансија, од железниде немасмо вајде нн мп, а иемате је ни ви. Ја ннсам чуо ннтп имао прнлике да впдим шта кошта експлоатацнја железниде, јер у буџету, који нам је поднесен, није тачно предвнђено коликп је прпход од железнида и на чему се оснпва. Ми смо добили један буџет о бруто нрпходнма државне железниде. Но чувши оно, што рече г. минпстар фнпанснја, ја се пзненађујем, да се за железничку експлоатацнју троши толико н да имамо још дефпцита. Док је железнпда била у странпм рукама за екснлоатавију железннца плаћало се највпше 600.000 дин. годншње, а сад кад се нлађа преко 8,000.000 дпи., онда ме то изненађује. Ако сам добро чуо, то је једна тешкоћа, једна вез года, која нам намеће дужност да размишљамо о томе, штаје узрок, да се дефицит јавља и у жељезннчкој управи. Оставимо, сада, железницу, па погледајмо у друге изворе нрихода, које сам споменуо и вндећемо, да су се сви толико развилп, да су под радикалном владом 1891 год. далн више прпхда за 18,000.000 дпн., него у опо доба кад су ти изворп прпхода створенн. Наравно, нанредњачка влада, створившн изворе прихода, ставила их је на расположење наследницпма нанредне странке — то су, као што знате, прво фузија, па иосле чнстп раднкали. Одмах, чим је напредиа странка одступила са државне управе, онога је часа констатовано финанснско стање, једном компсијом, за коју ја не могу да кажем онако, као што је г министар финанснја Казао за компснју од 1892 год.—не могу рећи да је извршнла свој задатак као што треба. Нећу да јо.ј нребанујем несавесност, алн ја сам вам доказао пзвештајел од 1892 године, којн је г. мниистар финанспја нризнао као исправан, и који је потписао главни књиговођа државних дугова, да извештај од 1887 год. није бпо иснраван. На, основу тога неисправпог пзвештаја, на основу тога извештаја од 1887 год., ноднесен је 12 Децембра 1887 год. извештај од стране мипистра финансија Народној Скугинтини, и па основу тога извештаја тражено је, да Народно Представииштво одобри зајам од 20 милиона ефективних, да се исилати дуг напредњачкн и да се нокрије дефицнт за 1887 годину. Скупштнпа је то одобрнла 31 Децембра 1887 год. а 4 Јануара 1888 г закљуиеп је зајам. Држава је добила тражену суму; па шта је било даље ? Дефицит је остао, јер од оне суме, коју је држава добнла унотребљено је само 14 милиона иа исплату затеченпх дугова, а остало на редовне државне цотребе у 1888 години. Тадањи је министар финаиснја одступио, па је дошао други. Али ја нећу да говорим о личностима, већ о вре мену, кад се што десило, јер се нас не тичу људн но ствари Као што видите пз пзвештаја, који је г. минпстар признао за тачан, од зајма, који је био намењен за исплату наиредњачких дугова, употребљено је на ту цељ само 14 милиона, дакле мање, но пгго је било покрића, које је остало пза напред њака. То нокрпће износило је 16 милнона динара по извештају од 12 децембра 1887 год. Где су оних шест милиона

отишли ? Отншли су на нсилаћпвте редовпих текућих трошкова. Господо, то је узрок, што су остали пеисплаћенп дугови пре 1 јуна 1887 год. А ово пма опег својнх узрока. Прилпке иа европскпм пијацама и начпни закључпвања зајмова, утпцалн су, да мпннстар ннје могао да добнје на време, да плати напредњачке дугове, него је новац долазио доцкан, а он је нмао пречих потреба, п то се протезало пз годпне у годпну а дуговн су осталп неиснлаћени. За то чујемо данас из ваших уста: „ово су дуговн напредњачкп". Господо, не може бнти говора о овоме, да ли су то напредњачкп, либералпи илп раднкални дугови. — Свакојако ово су дугови државни за воје свака странка и влада имају подједпаке одговорпостп. Што је бнло наиредњачког дуга, то је одобренпм зајмом од 1887 год. који је нзвршен 1888 год. ваљало псплатиги. А пгга је било после тога, то не пада на терет напредњачкој владн н нанредњачкој странци, јер од тада они се не појављују на нолитнчкој иозорннци Србнје као власг. За то, дакле, нема места пребаиивању, да су за ово напредњаци криви. Госнодо, да стојп то, као што сам мало нре рекао, да се из нових зајмова трошило внше на текуће трошкове, него на отилаћпвање дугова, ја ћу за доказ да се нозовем на извештај. Из овог извештаја видп се, дајеосам иута више употребљено на текуће трошкове, него на иснлагу старнх дугова; а међу тпм, зајам је учнњен за измирење тпх дугова. За доказ, да од нових зајмова ннсу плаћани стари дугови, него редовне потребе, ја ћу да наведем ово: Од зај.ма, који је одобрен 31 децембра 1888 год. уиотребљепо је на анунтет 8,965.856 дин., за исилату нрнврем. дугова само 1,059.517 дпн. Од зајма железннчке експлоатацнје унотребљено је за исплату иривремених дугова само 708.000 днн. за покрнће прпвременнх дугова, а за анујнтете 4,595.517. Из овога се впди, да су зајмови, одобренн на исплату ирпвремених дугова, употребљени на исилату ануитета. Внди се, дакле, да су нови зајмови прављени те с њима нови дуговн плаћани. Госиодо, од 1 јула 1887 год. до онога зајма од 1888 год. могло је још п да буде спора, да ли је све исилаћено што је од напредњака остало, и да ли има још дуга њиховога. Али од новембра 1888 год. од даиа, кад је мпппстар финанспја радикалне владе ноднео нзвешгај Народној Скуннггинп о финаисиском стању, које је затекао после владе г. Нпколе Христнћа, не може бити оиора о томе. У том чзвештају нма врло леннх слика, које још боље потврђују оно, игго сам казао (чита): „Једним зајмом дакле од ефектннх 20 мил. динара, држава би иснлатнла: железничку експлоатацију, све бонове у течају, сав дуг Народној Баици, н платила би лу1 'ријске куионе, дугове но текућим рачунима на страни, железннчкн мост на Сави, експропријацију и намирен би био трошак око проширења железничких станпца у Београду и Лаиову. „После овако тачно изложенога стања фннансијских иослова државних и стварно нзрађенога буџетског цредлога за 1890 г. који се већ иред Народном Скупштином налази, програм финансијске акције државне сам се собом одређује. Он је јасно онредељен свакоме ономе, ко познаје стање финанспја државних н привредне прилике земаљске. Силнн терети држ. дугова наваљеии су свом тежинои на један нараштај, који још није економски толико оснажен, да их без осетне штете но ирпвредну моћ своју иодносити може. Неносредни порез држ. не може се повећавати, већ само праведније распоређивати, и за то, тежиште иомоћи данашњему финансијском стању лежи у штедњи и отварању нових финансијских извора онде, где се то без пкакве битне штете по привредну снагу народну учинити може. У ред ових извора долазе посредне норезе, мопонол дувана и друге трошарпне, о којима ће се дотичнп нредлози још овој Народној Скушптини поднети. Игалпја у финаисијској невољи послужила се прпвремено и самом трошарпном на хлеб. Питање о конверсији државних дугова, којом би се терет анујитета олакшао не завнси од добре воље већ од могућ-