Narodna skupština

АРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТНЛАТУ НРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ДИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ Г ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУИШТИНСКИ РАМЈ^О ПЕТРОВИ^

БРОЈ" 53

ОРЕДА 4 АБГУСТА 1893

ГОДИНА III

40 САСТАНАК 26 јула 1893 у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДИИК, Димитрије Кати! СЕКРЕТАР, Љуб. Јоксимови^ (ИАСТАИАК) (0 Моиополима). Стојан Станковић. — При.медба г. Сгојковића је умесна. У члану, што је г. известилац прочитао, реч је о иопису казаница. Те казаниде нису никакве казанице особите врсте, него су псто таво као и казанице обичпе, у којима се нече комовица и гаљивовица. Према томе нема смисла те казанице иониснвати за комадару. Друго је оно, што је г. Весннћ са научне страпе говорио, да је та комадарл шкодљива. Ако је о томе реч, онда треба саставити стручну коннсију н, ако она да своје мншљење, онда донети специјалан закон о томе, и њиме аабранитн ироизвођење таквих шкодљивих врста ракије. Ми доносимо сад један нрнвремени закон, и нема места да ми сад у овоме закону говоримо о томе, ко*а је ракија шкодљива а која нпје. 0 томе има места говорити у закону о санитету, а не овде. Као што рекох, те казанице нису нншта друго, него обични казани, у којима се пече шљивовица и комовпца и нема смисла њих особено нописивати. Милош Вогдановић — Смаграм за нужно да у нанред изјавим, да сам се код измене овога члана споразумео п са одбором и са г. министром финансија. Једино што устајем да говорпм, побудио ме је говор г. Веснића, бојећи се да он Скупштину не одведе онпм путем, који нредлаже, било сад или у другом читању, те тако да се мој предлог одбаци. Ради тога сматрам за дужност, да у одбрану мога иредлога две три речп кажем. Господо, народна пословица лепо вели: „нужда закон а невоља веру мења." Нужда финансијска нагнала је г. мпнистра финанспја да овај закон поднесе а никако није га он поднео у цељи да сачува здравље народно. Министар је поднео предлог да ионуни дефицпт, а не да сачува народно здравље. Невоља у народу, која се појавила тиме што је од пре 20 година у мом крају ударила гусеница и све воћњаке осушпла, што и данас бнва, и што је од пре нет година филоксера осушила винограде. Ја сам 17 пута садио воћа и никаквог успеха; воће осуше гусенице. Виногради су иостојали, али њих Је филоксера потаманила. Ја сам иокушавао

неаолико пута да подигнем нове винограде, али и оно што посадим, филоксера сатре. Кад би, мислин, имали одзива у мпнистарству привреде, на које смо се надалп, ја бих пристао и да се усвоји оно, што г. Веснић иредлаже; али од 5 година, како је филоксера појела винограде, нема скоро годпне, да нисаи иокушавао код минпстарства иародне иривреде и молио да добијем неколпко комада лозе американске, да сам нримером покажем, да се могу нови впногради подићи, али од тога нема нпшта, нити ће шта бити. Ми смо лане вотирали 200.000 динара иа ту цељ за подизање расадница с американском лозом ; 8 пута тражио сам ја са људима из мога краја, да добијемо неколико лоза, да подижемо нове винограде, алн нико није добио ни једну лозу. И шта чини сад на;н народ? Он се довија сиромах, како ће да одржи своју снагу у тешким тежачкпм пословима, он је изнашао начпн, кад нема ии шљивовице ни комовпце, он прави ову ракију тако звану комадару, да њоме поврати своју уморну снагу, а сад вели се да је та комадара шкодљива са здравственога гледишта. Леио, господо. Ако је шкодљива, онда треба забранити са свпм, да се та врста ракије никако и не иече, а не рећи да је шкодљива, а овамо допуститп да се она нече и монополише, и тпме ем шкодити му здрављу, ем још да глобите мононолом онога, који такву шкодљиву ракију пије. Нездрава је, господо, и панрпка, али је наш сеоски народ по невољп једе а имајте уверења да неки наши нолитпчки иротнвнпци, већ приповедају народу, да ће се ударити порез на кунус и на папрпку. Ако збиља хоћемо да пођемо тим путем, и да сада овим законом признамо, да је ова ракија шкодљива, ,]а онда сумн.ам да првој идућој Скупштини не ноднесе се предлог, да се и паприка монополише, као да би се стало на пут да се не једе штоје шкодљива. Не треба ту узимати у обзир здравствено гледиште. Јаопетвелпм, потреба финансијска изазвала је овај предлог који ја појинам, као што рекох, као једну државну нужду, алп тако се псто ваља, господо, нојмитп и ова народна невоља, нгго га је нагнала, да ову ракпју прави. Према овоме ову ракијуваља слободно оставити нашем народу, не треба стати на пут народу, да се у невољи помаже, како он зна, а спречити само, да се она са стране не доноси и да се с њоме не ншекулшпе на рачун домаће потребе, а то је са новом редакцијом овога члана постигнуто. Каже се, да је комадара у страним земљама забрашена и да се не сме у земљи да производи, такође у ннтересу здравл^а. Немојмо да узимамо стране земље у обзир. Зна се да је фнлоксера пз странпх зенаља и донесена и у тим земљама забрањују се и друга нпћа, алп у сасвим другој цељи, а не због здравља. Ја сам слушао од г. Добре Ружића посланика и нашег друга, да у Босни државне власти забрањују народу да кунује пиће, оне му забрањују да не сие да купи пиће ни за славу ни за крштење у опште никаво. Али, го-