Narodna skupština

СТРАНА 418

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

сподо, та држава то врши у интересу своје националие политнке, да оно, што је православно покатоличи, јер забраном куновине пића, забрањује му и да слави крсно име, које славе православни Хришћани. Дакле, та сграна држава ту забрану пића чипи, не због здравља, него као што рекох у другој намери. Ја нећу више говорити, него ћу само молити Скупштину да усвоји члан, као што је предложен, а као што рекох из разлога, да задовољимо нужду фииансијску и да помогнемо невољу народну. Милан Ђурић — Поштовани и уважени мој друг Милош Богдановић рече у свом говору, да се као предлагач сложио са одбором и г. министром финанспја. После те његове изјаве мени остаје мало што да кажем. Заиста, ово је питање једно важно, и с те стране могу бити благодаран г. Миленку Веснпћу, да се о овоме иитању повела шира дебата. Ми пмамо у нашој земљи и шљивака и винограда, истина већину винограда фидоксера нам је потаманила, али у нас је тако поднебље, да можемо са сигурношћу тврдити, да у будућности главно наше богаство лежаће у сточарству и воћарству, ако будемо настали, да се наше воћарство унапреди, онда можемо не само имати вина и шљивовице и комовице, него ћемо иматп и шљива и другога воћа за извоз. Али стоји и ово: навика је друга природа. Г. министар финансија лризнаје да у пожаревачком и у подринском округу народ нема ни впнограда нп шљпвака а да има обичај, као и они, да хоће о слави, даћи и кад је уморан од рада, да се поткрепи пићем. И кад не би било унесено у овај члан, да у тпм крајевима народ може производити комадару из скробних материја, ја бих био осудно противан овоме члану; али, кад сам миаистар тврди, да је ово само једно прелазно наређење и да ћемо у будућностп видети, какве ће резултате показати овај закон, којије изазвала нотреба земаљска, да поправимо финансијско стање. Ја мпслим, да ћемо дожнвећи, ако овај мовопо .1 иокаже добре резултате, да ће као добар министар изјавити пред Скунштпном, да поднесе другу какву измену закона, којом ће се скпнути главница (лпчни порез) народу. Мих. Стојаковић — Одбор је поиравио овај члан, а у допупи члана каже: да се забрани произвођење алкохола пз скробних материја а да се то не односи на земљораднике, који за домаћу потребу пз скробних материја ираве комадару, али је додао, да ће се казанице, којима се комадара пече, пописати и неће се дозволити њихово умножавање. На овај став о поиисивању ја сам ирпметио, да су код нас казанице, у којима се пече комадара исте као и оне, у којпма се пече шљивовица, и казао сам, да сам противан томе као штетном једном послу, Сад се пак повела реч и о томе, како је комадара шкодљива по здравље, о томе нпсам мислио да је нужио да говорим, пошто је то ствар, коју свп можемо знати, али иошто се ипак нашло разлога, да се у неколико о томе опет говори, то хоћу п ја о томе да кажем 2—3 речи. Као што рекох, ја не спорим, да је комадара шкодљива по здравље, јер сам имао прилике, да се уверим, да се комадара у неким крајевима код иас иочиње нроизводити. Верујте, да наш народ, који правп комадару зна и сам, да је она гора од шљивовице, комовице и другог пића, па ипак мора да је пије и ако је не воли, већ што мора, што га је нагнала невоља, што му је потребно, да се после тешких тежачких послова поткрепп. Ја знам, да је непопуларно застуиати ово гледиште, али, знајући, како наш свет сеоски тешко живи, ја могу овој његовој намирници, коју народ по невољи мора да употребљује, стављати још и другу рђаву страну да и то бедно ииће скуио добија. Не треба, велим, то још и за то, што, кад настану боље прилпке и буде шљпва, онда ће и сам народ оставити комадару, јер п он зна пгга је боље. Али што се тнче онога навода, да за то, што је шкодљива треба јој пописом стати на пут ироизвођењу, ја сматрам, да је то недовољно и да, кад се сматра да је она шкодљива толико и штетна, и кад се хоће да стане на пут да се као штетна не ширп, онда треба пре изрично са свпм забранити нроизвођење комадаре, него сад пописивати казанице, које се затеку. Но сем тога, зар је пајпосле само комздара шкодљива по здравље? Зар впно и друга пића, што се донесе из Италије не шкоде

као и комадара, и зар, ако хоћемо да се руководимо гледиштем здравствеиости, не треба та пића са стране забранити? Господо, кад би наш свет могао пмати боље пиће, он би боље и употребљавао. Не би баш ни он одбацио пиво, па се пограбио за комадару. Али сиромашан свет мора да се задовољи и са овим лошим и штетним пићем, јер нема боље, а ми кад му не можемо помоћи друкчије, не треба му бар сметати, да се помаже онако како сам може. С тога сам и опет противу иописивања казана садањих, а ако се они пе мисле иописивати, већ други, нарочито за комадапу нрављени, онда је то друга ствар. Милан Милићевић — Ја бих прпстао, да се комадара монополише у корпст државних прихода; пристао бих да се као штетна по здравље забрани, али не могу пристати да се казани пописују, јер се бојим, да се то не однесе на казане, који пеку ракију од воћа, и да се њихово умножавање забрани, а на то не могу никако пристати. С тога сам за то, да ово остане онако као гаго је било у првобитном одборском предлогу. Михаило Косовљанин — Господо, после оиако лепог и јасног говора поштованог посланика г. Веснића и говора г. министра финансија, ја нећу имати много да говорим о овој ствари, али желпм да у неколико допуним њихов говор. Да је комадара штетиа, то ће нам најбоље иоказати то, што је Швајцарска са свим забранила комадару, а Аустрија пак ударила трошарине на један хектолитар 26 форината тако произведене ракије, а то значи да је онемогућила такав један рад, и данас аустрпјски произвођачи, пошто им је онемогућен рад, продају нашим људима казане ношто зашта и таквпх казана има већ доста код нас. Шпирптус је штетан, а још штетнија је једна таква произведена ракнја, шпиритус је ипак мање штетан по здравље, но ова вештачка ракија, а ево усљед чега: Шииритус се махом производи из клијалих жита нпр. кукуруза, јечма, пшенице и т. д., прво исклија, па се онда узме за прераду п стави у врење, па кад то преври, онда се тек од такве масе ироизводи шпиритус, а произведени шпиритус се затим рафинира, т. ј. пречисти, препече и одвоји од тако званог „фузела", који је веома штетан по здравље, док код комадаре тај случај није, јер ту је остао сав „фузел" — отровне частице. Господо, и да немамо финансијске"потребе, да стварамо мопопол алкохола, ја бих ииак био одсудно противан комадари, јер не само што је пттетна по здравље, што је најважиије, иего би могао случај да наступи и тај, да се такво пиће увозп и са стране и да поилави наш свет. Али, кад већ постоји финансијска потреба, да се ствара монопол алкохола, онда питам, коме ће се продавати тај гаппритус, кад се дозволи да се у велико нроизводи и продаје оваква ракија, значи да би бпло мопопола без монопола. Ја држим, кад се друге државе старају за здравље својих грађана, да смо и ми дужни, да заступамо то гледиште и да се старамо о здрављу намег народа и с тога сам, да се са свим забрани комадара, јерје убитачиа по здравље. Иавестилац Ђура Милијашевић — Молим вас, господо, има неке разлике између казаница, у којима се пече комадара п казана, у којима се пече ракија. Ја сам чуо од људи, који с чим раде, да капци на казаницама, у којима се иече комадара имају рупе, које се морају час отварати час затваратп. И по томе неће се морати пописивати све казанице, кад се каже, да ће се попнсивати овакве казанице, у којпма се пече ракија комадара. И према томе нема места оној бојазни, коју је мало час изјавио г. Милан Милићевпћ. Потпредседник — Претрес је свршен. Стављам на гласање чл. 3 онако, како је у одбору исправљен са прелазнпм наређењем. Ко је за то, да се примн чл. 3. нека седи, а ко је противан, нека устане? ( БеЛина седи). — Објављујем да је Скупштина усвојнла чл. 3 са крелазннм наређељем. Ивестилац ТБура Милијашевић. — Уодборје враћен и чл. 14 и по новом редиговању, он ће гласитп овако: