Narodna skupština

41 САСТАНАК, - 27 ЈУЛА

СТРАНА 435

Сваки се народ па и наш радује, кад се сировпна његова, поред потребе у земљи, може да извози и на счраиу као пропзведени и уштеђени сувишак. Ми у томе морамо нмати још већег задовољства. За што ? За то, што наша држава аа рочиго нема у земљи такве ипдустрије, која би могла да утроши и преради све те сировпие. У осталом, господо, не само да се при развијеној индустрији у земљи, сви произ води, које опа нотребује, боље троше п плаћају, нрго што би се плаћалп кад би се као сировина извозили на страну, него се тиме налазн још и сгална занимања то.шкој радној сназп народној, која би у извесно доба годипе са свим бесплодно лежала. Помислите само, коликп бн број надница нрестао у земљи, кад би све те тканине биле на странп нроизведене ? То би била свакако велпка штета за нашу земљу п ја мислим, да је најбоље, кад се сировинс већ налазе у земљп и кад постојп могућност да се оне ту, на месту, преткавају у тканпне, него да се извозе на страну, па ма се, по нуждп и за време. морала за тоидруга која врста вуне употребити, које у земљп немамо, јерје боље да и туђу вуну уиотребимо и ирерађујемо у земљи, него да готове тканине са стране увозили. То је велика добит, и ја не разумем зашто се борпги нротив те очевидне користи народне, зашто се тврдп, да је штетно, да се сирова вуна увози у нашу земљу и ту прерађује, запгго се тврди, да је боље, да ове фабрпке и нема, него да се готове тканине, пзаткане од туђе вуне, туђом рукоч увозе. Ја мислим, да напад на ову фабриву нема свога оправданог разлога. То држава не сме да дозволи да се тако једно предузеће збршпе ради интереса поједпних лпферапата. (Одобравање.) Дакле, после овога уметка да се вратим на суштину самога предлога мога. Напомињем, да кад је одређивана дена гканина за нотребу војног мииистарства, нпје се плаћала царпна на вуну. Настала је 92 година, и том прнликом, из побуда, које ја овде нећу да имеиујем, уведена је царина на увоз вуне, а да је то била прпвремеиа мера, доказје то, што је ове године царпна на вупу збрпсана. Дакле, она цена, која је са мпнистарством војепнм за набавку тканина уговорена, одређена је била према увозу вуне, на коју се није плаћала царина. Али шта бива сад? Сад долазп држава па каже, то лико и толико плаћа се царпне на вуну, од које тај фабрикант има да изради тканине за потребу во.јног минпстарства. И шта је њему сад остало? Илп да новишује цену тих тканива, или да моли минпстра финанспја, да га ослободи плаћања те царине. А шта остаје мииистру фпнансија? Да пз једног џеиа узме а у другп меће, да узме од Минха, па да га да Минху преко миппстра војног. Господо, сви лиферанги удешавали су цене предметмма према извесном стању и према пзвесннм околностима, које су бпле, када су се погодбе чиниле. И ако држава хоће, да из буди каквих разлога, било нолитичких или материјалних, натовари да ти лиферанти плаћају више, него што је погођено, ондаје то, најблажпје да се изразим, неиравда (Чује се: Тако је) Ја бих желео, да се трговци, који тргују ма каквпм пропзводом стане у положај таквих лифераната, па нека кажу како би им било. Да наведем један пример. Кад је старп закон о трошарини био, онда је било пуно лифераната за војно министарство, и шта је тада било? Углављење су цене но староме стању, кад нпје било закона о трошарини, пли га је било само за неке предмете, а сад на један пут долази нов закон о трошарпни, по коме они морају да плаћају већу трошарину. И ти су људи били принуђени да моле министра финансија, да их ослободи од трошарине, илп да министар ство војно повиси цену предмегима, које лиферанг има да лиферује. Хоћете ли ви, господо, ма пз каквпх разлога, често нута политичких, да на тај начин глобите наше грађапе? Ја мислим да то није ни оправдано, да не кажем, да није ни часно. Дакле, ако желите, да доиста из једнога џепа не узимате новац и мећете у други, онда вас ја молпм да примпте овај предлог, у толико пре, што ми треба да помажемо оваквапидустриска предузећа. Остављам на страну, да ли су овакве

установе, као што је нодизање фабрпке, корпсне или не, а ако ни због чега другог, оне су корисне с тога што извесан број наших људи налази рада. То не треба да заборавимо, јер увек, кад год се врше лпферације тканине за војску, онда се иовећа број раднпка ц њпхове надннце, пије иотребно доказпвати да је то корист за земљу. Ви знаге, да је врло мали број нашпх грађана раније, 110сио фабрикате из те фабрнке, и кад би мп пмалп више патриотизма, него што га ниамо, да имамо више воље за помагање наше ипдустрпје, и кад бн се мп решпли да носпмо наше производо, ја мпслнм, да бп та фабрика учннила велике корпсгп. А кад ми хоћемо тканине, не од паше вуне него од стране, онда ваља п да допустимо, да се израда тих тканииа и прерађивање вуие задржп у нашој земљи. Ја сматрам да је оправдано, да држава не узима оно, што не би требала да узме, сматрам да је у интересу саме наше државе, да се на сваком кораку такво нредузеће помаже, јер тим помажемо нашу радну снагу. Ја желим, да се свуда, где је могуће, избегну носредници, јеа где год иотрошач може неносредно да пружи руку произвођачу, ту су производи јевтинији. То је корнсно у иптересу и нише иривреде и наших потрошача, за то вас молим да иоднесеин предлог усвојите. Радисав Митровић — Из говора г. министра народне прпвреде видим, да нпје морала та ствар да долази нред Народну Скупштину, да се она сада око тога бавп. Скупштпна је донела законе и министар треба да их иримени онако како су напнсани. — Камо среће да је министар народне ирпвреде поднео сада предлог о подизању и усавршавању пољопривреде — земљорадње п сгочарства, те најважпије наше производње, пошто смо ми земља, која од тога живи. Наша је земљг чисто земљорадничка и сточарска и од тога рада добијамо нскључиво новаца п средстава, која су нам потребиа за подмпрење нагаих домаћих и државних потреба. Ми до сад нисмо ншпта од пндустрије добилн већ једино од земљорадње и сточарства, те за то на иољопривреду треба, да обратимо највећу нашу пажњу. Еосле тога треба да подигиемо наше занате, па тек тада да овде говоримо и проводимо време око тога, каво ћемо иодизати индустрију, и фабрнкаиту Мпнху помоћн. Кад бих знао да ће иропасги та фабрика без тражепе олакшпце, ја бих прнстао на то да јој се помогне, али кад знамо да та фабрика пма годишње чисте добити око 1 / г милиона дппара, онда нпје требало нитражити иомоћи, нити је требало ово да долази пред Народну Скушитину, а тим пре, што је утврђено закоиом да он треба да ту царину плати. Што неки кажу, да ова фабрика троши нашу вуну и да диже цену нашој вунп као што је напоменуо нрота Ђурић, ја баш на против знам да још лањска вуна ужпчка ннје однета у ту фабрику, она и сад лежп ио селпма, иа можда је неће нп да прнмн. Мени изгледа да ова фабрика браће Минха постоји на штету трговине са нашом вуном. Због тога не бп требало нпкако ни да им се даје ова олакшица, да не платп за извесно време царину на вуну, када им је и сувише повластица дато. Мсии изгледа као да се гледа на то, нека држава претрпп све, а да само нпко не изгубп Ја мислим да је прече сачувати иптерес државип него питерес иојединаца, тим пре што је овде држава у праву. Милан Ђурић (ради објашњења) Поштовани предговорник мој друг, казао је да није вуна пз ужичког округа, коју су фабрикангп Минх купили, још одвежена, то је нстииа, да још није одвучена, али ту су в>ну браћа Мпнх пазарили, а што је до сад ннсу одвукли узрок је, што немају нара готових да је исплате, ова вуна коју су они пазарилп стоји у магазама још и сада, то су њпхови рачуни, што п сад ту лежи. Они су је пазарили, а сад пемају новаца да је одвуку, по што им држава много дугује. Тодор Дидић — Ја пмам само то да кажем, да наш срез бањскп продаје на 50000 кила вуне годишње, а већ је скоро куиила (I абрика браће Мниха на 30000 кпла вуне у овој годинн. Трговци су за фабрику илаћали по 6 1 [ 2 и 7'| 2 гроша кпло вуне, и ова је вуна добро плаћена, а да нема ове фабрике у Параћипу, ми би онда другим трговцима давали нашу