Narodna skupština

СТРАНА 442

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

сам ову ствар пз тока дебате схватио. За меве није питање: хоће ли држава Минху учипити један повлон, чак ппје пптање нп у томе, хоће ли држави бпти тешко, да платн оно, што Мппх тражи, — за мене је питање у томе: да нађемо. где је с једне стране добро промишљена правда, а с друге стране, где је зло промшпљени инат. И мени се чини, да кад на ту тачку ставимо пигање, овда и ја и сваки, који хоће озбпљно да мисли, сваки ће признати, да добро промишљена правда стојп у предлогу г. министра народне привреде. Минху ми не чпнимо никакав поклон; ми немамо чак ни о томе да водимо рачуна, да ли треба или не треба, да ли заслужује или не заслужује, да му се такав поклон чини, — за нас је главно пигање, око кога треба да се све врзе то, да ми путем законодавства не учпнимо једну отмпду. То, господо, све баш да би држава п штетовала, такву сенку па Народно Представништво не треба да дозволимо до падне. Ако тај човек не ваља, као што се са извесне стране вели, ако довози вуну са стране, која нпје добра, онда гађајмо га законом, немојмо га гађати неправдом, а нарочнто немојмо ми, који смо за то овде, да подеспмо ствари тако, како ће правде свуда и на сваком месту бити. Ја нећу да улазим у појодиности овога иредмета ; после тако исцрпних и јаснпх разлога, које су и;шели г. г. минпстри, Милан 'Бурић, Миленко Веснпћ и Вукашпн Петровпћ, мени се чини, да би бнла просто дангуба повторавати оно, што је већ казано. Ја ћу само још један разлог да вам наведем, који ће вас, мпслим. такође решпти, да у смислу учињеног иредлога г. министра пародне привреде гласате. Ви се сећате, госнодо, да смо ми трговачким уговором отказали се права на давање искључиве повластице фабрикама; ми смо се отказали тога на рачун другнх користи; факг је дакле, да ми вппге тога права немамо. Па, да лп треба у тој предусретљивости према Аустро-Угарској да идемо и даље, па да и оне инстптуције и устапове, које већ имају то право, да их гађамо оваквим изненађењем, као што је ово и да их упропашћујемо? Ја мислим, да није ред п да нпсмо дужни ни према коме то да чинимо; и баш за то, ако би ово и бпда штета за државу од 50.000 динара, само за рачун тога, да не из гледа, да нзлазимо својевољно на сусрет — да не одемо даље, него што смо ио уговору дужни, треба ово платити, па да се спасемо од тога нрекора. Господо, све ово, кад се сведе на чисто, излази, да је правда на страни г. министра народпе привреде; све то на чисто пзведено значи, да лп, наплаћујући нешто од Мппха, што немамо права да наплатимо, нећемо њему неправду да учинимо ; јер, чини мп се, да оно, што се по уговору са дру гим стекло, ие да се данас пзгубити нашим рсшењем, па ма како решили. То његово право, ако стоји, — а мени се чини да оно стоји у уговору — то ће право он у Србијп добитн, јер у Србији пма јога и судова поред законодавног тела; н он неће ту штету претрпети. Немојте нас, дакле, излагатп томе, да нас нашп рођени судови осуде, и да наши судови нокажу свету, да смо хтели једно незаконито решење да донесемо. Димитрије Катић — Да није фабрика у оном округу, одакле сам ја, не бих устао да говорим, јер у корист пред лога говорилп су и надлежни минпстри и иосланпцн, који су говорили за мивистров предлог. Али, како је фабрика у округу, из кога сам ја, а иротив ње су говорпли пајвише носланици, који су из Параћина, из непосредне околине саме фабрике, то смаграм за дужност, да и ја неколико речн кажем противно њнховом тврђењу, дакле да не стоји оно, што су онн онако и у ополикој мери против Минха н његове ф/.брике износили. Онп непрестано тврде, да пемају ништа иротив повластичара. Речима тврде, али дела друкчије говоре. Дела говоре да они имају, не као посланици, него лнчно као грађанн општине, а доказ је интерпелација, коју је на мивистра нолиције упутио г. Никодије Милетић против новластичара Мин.ча и његове фабрике. Не може се уписатп њима у грех, они могу имати лично нерасположење иротпв Минха и као грађани п као јдборницн општине дараћинске, али у толикој мери да га нападају

као народни посланици, мени се чини, ^да немају права. У нападању свом, један се од њих, а то ј^е г. Димовић, толико заборавио, кад је на крају XIX века ^у Скупштини могао, као неки разлог да употребп против Мииха п то, што он не припада нашој вери. Дакле, све то тв ^рдц, да они, имајући лично нерасположење према повластичар;у преносе то и на установу, за коју морамо признати, да је од преке нотребе, као држави једној. Кад је ова повлацтица дата, није дата за љубав повластичара, него је дата зара.д потребе државне, а и ово, што се данас предлаже, ако одобрпмо, пе може бпти на штету, него само на коркст прнвр еде земаљске. Подижите сточарство, колико хоћете, ако \ немамо фабрпку, да се у њој израђују производп од вуне, I бадава ћеге сточарстзо подизати, оно се неће нсплаћивати. с Доказујући да је фабрика у Цараћину од Тшетете, онн наводе, да наша вунаданас не иде, каопггоје иш^ла, у страие државе, наводе још, како су нређе иоред наших Чрговаца, долазили и страни трговци у наше крајеве и куповали вуну, п што тога данас нема, онн веле да је крив Микјх и његовл фабрика. Такп су назори погрешнн. П1то наша в^уна не иде на стране пијаце у довољној мери, колико бпсмо хтели, не може бити кривица ни Минхова ни кога другог, ?него је кривица свију насуопште, што ннсмо хтели, да обр^тпло пажњу на квалитет вуне, која се на страним пијацама т-ражи, те да иодижемо такво сточарство, да добијемо квалите^е вуне, којп се на пијацама траже. С друге стране, рђавој цекш наше вуне узрок је тај, што је светска трговина узела прече иутове. Данас је од Србије до Беча скоро колико Е[ од Аустралије до Беча. Од како су иутови добили така-в размак, од тада и на/иа вуна губн цену, а ае за то, што је-Минх дошао, добио повластпцу н подпгао фабрику. Дакле, стоји то, да је фпнпја и боља вуна, која долазп нз других стјраних држава па светске ппјаце п потисла нашу вуну. И авдо се не постарамо, да бољу домаћу расу оваца подижемо и горе ће да иролази наша вуна. Ми можемо доносиги закоп;е какве хоћемо, артнја не подпже нп занате ни сточарство,него: тредузимљивост, воља, и истрајност Да онп пз личног нерасположења пр<зма повластичару нападају на фабрику, доказ је н го, што оми у своме говору веле, како раденици у фабрицн раде рано' од зоре, како немају нпкаквих олакшица, и да цела околива нема никакве корнстн него на против штеге. Па, господо', ја не зпам, да ли радници, прави радници могу сиавати до 8, 9 сатп изјутра, иа онда тек да иду на рад. Тешко радиику и сељаку, кога сунце не огреје на раду и имању (ТакН је). — Од куд се може тражпти, да радпици, у једној фаб,рици могу радити од 8 часова пз јутра, и радимо ли ми тав;о са својпм млађима, као што би г. Димовић хтео ? Ја зна^, да и г. Димовићеви момци, као имоји, морају ире зоре да'буду на ногама, дакле н сте стране неоправдан је његов накјад на фабриканте. Не оправдаво је тако исто, што он и други кажу, да околина од фабрике нема користи, него шгете. Па, господо, ја не знам тога фабриканта у свету, којн би уосио иаре у џепу, иа их снпао по околини, а ми да идето за њпм, иа да их купимо, чога нигде у свегу нема. Таква ценосредна корист, не може да се тражп од фабрике, а у. колико фабрнка можз да утиче корисно на околииу, н у кодико може да утиче па околину у самом почетку свом, у то.лико и ова фабрика одговара свом позиву, а да би био повољнији утпцај, то ие зависи од воље самога фабрпк&нта, него завнсп п од других околности, које у вези с о&олином стоје. Ја бих молио свакога од г. г. посланика, да при давању свога гласа у овом питању, не поведу се за разлозима иосланнка из Параћнна, којима иризнајем нраво, да нанадају на фабраканта, не као носланици, него као грађани општине параћинске, јер могу, не само да учине једну неправду, него могу чак учиннти штете једној установи, коју смо почелн да подижемо, онако исто, као што је нехотпце пређе другим сличним установама учињено. Ја памтим из детнњства, да је упронашћена једна радионица, која је у Тодчидеру била. Утицало се са стране да се та радпонпца упронасти, па се иа-