Narodna skupština

42 СЛОТАНАК - 28 ЈУЛА

СТРАНА 445

гајнпчке и књиге благајиичке овлашћује се такође да пропише министар финанспја у споразуму с Главном Контролом. Правила ова биће саставни део овог закона; а док се не пропишу важе садање. § 122. Где год је у овом закону реч „такса", „дажбина", ту треба разумети: царину, трошарину, монополну таксу, споредне таксе, обртну порезу. § 123. Еазна без разлике за царину изриче се према закону о ошптој царинској тарифи; а за обртну порезу према закону о непосредној порези ; за трошарину према закону о трошарпни, а за монополну робу, према закону о монополима. Ако је роба општом царинском тарифом ослобођена од царине, онда ће се казна наплатити при увозу и провозу са 20 од сто а при извозу са 10 од сто њене вредности. § 124. Све кривице противу одредаба овога закона у царинарницама првога и другога реда решавају пуноважно цариник као управник и још два указна чиновника. Казне до 100 дин. извршне су одмах ; против њих нема места жалби. За казне преко 100 дин. жалба се подноси министру финансија преко исте власти, која је решење о казни донела, у року од 15 дана од дапа саопгптења рептења. У царинарницама трећег и четвртог реда казне до 60 дии. извршне су одмах ; преко те цифре пуноважна решења изриче најближа царинарница првог односво другог реда. Односно жалбе важе горњи проипси. § 125. За извршење овога закона овлашћује се минпстар финансија да издатке на установу нових царинарница, потребног особља и трошкова, подмири из вишака приноса, од царине и других такса по новом трговинском уговору п оиштој царинској тарифп, у колико му одобрени кредити буџетом за 1893 рач. годину буду недовољни; а рачун о томе даподнесе ирвом редовном сазиву Народне Скупштине. Министар финансија. обвезан је, такође, да првом редовном сазиву скупштинском поднесе потпун предлог за закон о царинској организацији. § 126. Закон овај важи 10 дана, од дана обнародовања у „Сриским Новинама". * За тим прочита: МИЖЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА господину министру Финансија. Државни Савет ироучио је законски предлог „Измене и допуне у закону о устројсгву царинском од 12 декембра 1863 год.", који сте му послали на оцену писмом Вашим од 6 ов. мца Цбр. 6647, па је мишљења да га треба усвојити са овим изменама и доиунама : § 1 да гласи : „Царинарнице су установе државне и све зависе непосредно од министра финансија. Њихов је задатак да напла.^УЈУ царину и друге таксе и дажбине по нарочитим законима и тарифама, за државу, округ, срез или оиштпиу, на робу, која се у земљу уноси, износи или провози. Царинарнице су по правилу на граничној међи, али ако то економни и финансијски обзири захтевају, могу се установити и у уаутрашњости земље." Предложени додатак § 1-ом, да буде § 2 са следећом изменом и допуном : У последњем ставу речи : „њихову поделу" заменнти са: „њихова подела", а место: „извргаиће се указом" ставитн: „вргаиће се Краљевим указом."

У § 9 у другом реду реч : „дозвољено" заменити са „допуштено", и у иетом реду место: „српског трговачког удру жења" ставити: „Главног трговачко-занатлијског одбора у Београду." У § 81 да се ради боље потпуности у трећем реду после речи: „својој" дода: „као"; и у петомреду после речи: „производи", дода: „и т. д." § 82 додати: „али пре саме продаје, а најдаље за пет дана по истеку рокова означених у § 81, ова ће се продаја обзнанити у званичним новинама, с тачним описом робе и с позивом да се за њу господар пријави." „Продају ову извршпће сама царинарница у року за потоњих 10 дана." У § 84 трећем реду, после речи: „и т. д." изоставити све до краја овога члана, а заменити са овим: „а остатак храннће се као аманет годину дана, па ако се соиственик нн у том времену не пријави, онда ће се ноловпна од тога усту пити фонду пограничне страже, а друга половина припашћс државној каси." У додатку § 110 одмах у почетку, да се дода реч: „Ко би", а у трећем реду речи: „и 5" да се изоставе. Место „§ 119 други став мења се : ставити: „§ 119 трећа алинеја са њеним двема тачкама замењује се и гласи." Тачка б) истог §-а пзмењена и допуњепа да гласи: „од казне за преступе царинске — кријумчарења, половина по одбитку трошкова даће се оннма, који су проказали, ухватили или припомогли да се ухвати дело кријумчарења, а њихов вођа добија два дела; а од друге половине једна трећина припада граннчарском фонду; остатак разделиће се тако, да две трећпне припадпу државној благајницп, а једна трећина посленицима дотичне царинарнице." У § 121 последња два реда: „Правила и т. д." изоставити, као непотребно и сувишно. У § 123 одмах у почетку пред реч : „Казна" ставпги „Царипска", а у нстом реду речи : „за царину" заменити са „царињења." У § 124 у почетку друге алинеје додати: „у царпнарницама I и II реда", а на крају исте алинеје додати : „Противу решења министра финансија, може се жалпти Државпом Савету у року од 30 дана". У трећој алинеји место цифре : „50" ставити : „20" дин.; јер по мишљењу Државног Савета веће казне треба да решавају царинарнице I и II реда, у којима се решења колегијално доносе. У § 125 другу алинеју целу изоставити, јер је по мишљењу Савета сувишна. У § 126 првом реду број „10", заменити са: „20", да би грађанство имало прилике да се са овим изменама боље упозна. Са свима пзменама и допунама, које је Савет учинио, изасланик г. министров сложио се, само са пзменом у § 84 не, јер налазп, да треба да остане онако, како је у пројекту. Саопштавајући Вам ово мишљење Државног Савета, част мп је, Господине Министре, и овом приликом уверити Вас о мом одличном поштовању. Бр. 2437. 22 јула 1893 год. Београд. Председник Државног Савета, П. Велимировић с. р. Потпредседник — Овај предлог упућује се секцијама.Сад прелазимо на дневни ред. На реду је одговор г. министра финансија на питање проте Милана Ђурића. Министар Финансија М. В. Вујић — Господо, псштовани иосланици : г. г. Милан 'Бурић и Арса Прокопијевић упутили су на мене питање овакве садржине — дозводте I ми да^прочитам главна места у њему :