Narodna skupština

СТРАНА 456

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

као посланику прилива даје, да о занатлијским питањима говорим, имао сам част, да се са г. министром иривреде разговарам о питаљима те врсте, и из тога разговора, ја сам уверен, да се г. министар свима силама стара, да наше занате унанреди и занатлијама олакшице учини. Ја могу изјавити пред Скупштином, да је и занаглијско удружење и у опште свакп нојединац занатлија, који је се на данашњег г. министра обраћао, налазио код њега највећег одзива. Ја сам пак на нашој занатлнјској Скушнтини износио неке предлоге, који се односе на унапређење и заштиту заната, али ми смо се у овој нрилици у оиште ограничили на оно, што је за сада најнужније, ио што смо свп уверени, да ће г. мпнистар идућој Скупштини поднети закон о радњама, закон о занатлијском кредиту и друге. Питање о уређењу заната веома је тешко, и са свим је оправдано, да за решење тако тешког питања треба оставити више времена за штудирање. Ја мислим, да се ми можемо потпуно ослонити на реч, коју је г. мпнистар пред Скупштином дао, — и ако г. мпнистар не учини што је обећао, онда би тек пмали права да му чинимо прекоре и да га интерпелишемо, онда бих се ја сложио са г. интериелантом. Али никако се не може тражити од човека, који је тако рећи ономад за министра привреде постављен да одмах реши једно тако гешко пптање о занатима. Према томе, држим, да није било места о томе подносити интерпелацију. Вукашин Петровић — Ја ћу да се одвојим од свију досадашњих нредговорника у једном правцу. Ни најмање нећу да зажалим, гато се не извршује тачно еснафска уредба а ни најмање нећу зажалнти, ако се та еснафска уредба укпне,ер су те еснафске уредбе нашој домаћој производњи највише п допринеле, те су наши занати отишли у назадак а не у напредак. Нису ни мајстори криви, на које се баца одговорност, нгго је тај застој наступно Они самп одступају, као што рекоше господа нредговорници од еснафске уредбе, а имају и право, што одступају, јер је та еснафска уредба застарила. Треба еснафску уредбу гато пре уклонитп и ја се радујем, што сам чуо од г. министра привреде, да залаже своју реч иред Скушнтином, да ће идућег првог сазива Скупштине поднети нов закон о занатима и тако смаћи застарелу уредбу еснафску. ПГта смета нашим занатима? — По мом мишљењу смета оскудица материјалног капитала са једне стране и умног капитала, са друге стране. Обе врсте капитала налазе се у мањем размеру код појединих занатлија; та је размера тако мала, да није довољна да крене наше занате у напред. Ако је иравилно ово мишљење, што га ја изнесох, онда ваља прописати друге уредбе, којима ћемо повести наше занате унапред, али то није лака ствар нити се може захтевати од говорника, који се изјашљавају у овој веома тешкој теми, да наброје све мере и путове, којима ће се повести нашп занатп жељеном циљу. Предмет је веома тежак, о њему ваља размишљати месецима, па и годину дана мало је за размишљање. То је тема, коју треба да решавају саме занатлије на првом мссту, на другом месту привредници и то образованп привреднпци, на трећем месту финансијски људи, који ће сви заједнички дати мишљење, како ће се наши занати да уреде. Дакле, ствар је врло тешка и није лако о њој говорити. Али, вад се већ о томе повела реч, шта треба учинити, да се наши занати унапреде, допустите ми, да о томе две три речи кажем. По моме мишљењу, да уначредимо наше занате, главно је, да се удружи капптал умни и капнтал материјални и да се удружи рад са ваииталом. То је у главноме лек и то није ништа ново, али извршити, веома је тешко. У организацији заната, занатлијског рада ваља бити веома обазрпв, јер колико се год може ту да помогне, толико се може ту и да погреши. Наше занатлпје, по моме мишљењу, мало раде саме на томе послу, они су прво позвани, да кажу шта мисле о занатлијском уређењу, шта им смега и шта ће им помоћи. Они имају и права, да траже помоћ, јер наша је држава створена тако, да ни једна грана прпвреде не може да се развије без Одговорни уредник РаНКО ПетрОВИ&

помоћи државне и држава ваља да учини све што јој на расположењу стоји и што занатлије саме не могу да учине. Али и занаглије треба нешто и сами да учине, а не да оставе све држави. Оно, што занатлије могу саме да учине, тражити од државе то је сувпшно, јер и држава не може све сама да пзврши. Основна мисао по мом схватању, ово је: сматрати еснафску уредбу као застарелу, јер се ње и сами мајстори не држе за то, што је некорисна. У место те старе еснафске уредбе ваља донети закон, којим ће се тежити, да се удружи капитал са радом, да се капитал и рад, што је могуће, што више зближе. Тај посао није тако лак и ја не смем да пресирам и не смем нивога да гоним, па ни овога г. министра привреде, да тај закон донесе ове јесени. Нева га он сврши и за годину дана и нека поднесе пројект Скупштини 1894 г. ја ћу бити потпуно задовољан, а донде да се притрпимо са еснафском уредбом. Нека се она врши у колико се може без штете за занатлије. Пера Павловић — Господин Вукашин Петровнћ врло је лепо објаснио ствар, како треба да се изведе, п којим путем треба, да се пође, па да се дође до бољитка, и ваво треба да се уреде наши занати. Збиља је тако, ако ми саме занатлије не знамо, шта нам фали, то ће још теже други знати. Тога ради и постоје удружења, на која, чини мп се, да је интерпелант напао. Ми имамо удружења занатлисва, већ од неволико година и тим удружењима и јесте циљ, да састав љају одборе из свију еснафа, из свију занатлија и раднива, и онп на својим седницама имају да претресају питања, шта би требало ком занату да се отклонп и шта би требало учинпти, па да наше занатлије пођу на боље, а о спремн наших занатлија доказ су иеколпко светских изложаба, где су наше занатлије награђене. Ја вас уверавам, да су све занатлије свесне свога позива и само, ако се да помоћ кредитом и спремом школском, може се очекивати, да ће наше занатлије моћи у свавом погледу, и по изради, и по цени п по свему у опште задовољити своје потрошаче. Министар привреде Р. Милошевић — Ја поново устајем да кажем коју реч, да се одужим дужности својој. У првом мом говору, ја сам рекао, да ћу поднети идућој Скунштини пројект о занатима, тада ћу изнети мојој привреди нрограм, који је у неколико изнесен п у нрограму владе; идућа Скупштина решпће, да ли је привредни нрограм мој добар или нпје добар; а сад овде хоћу да се ограничим на саму интерпелацију. Кад се тарди, да полицијске власти не извршују еснафску уредбу, ја бих молио, да се и именује такав случај, и није довољно само казати, да нолицијска власт то не врши, него треба казати још и то, да је мени такво једно невршење било достављено, па да ,ја,' вао министар народне ирпвреде нисам то узео у поступак по закону, тада би имало места интерпелацији. Дакле, то се овде нигде не именује. Ја г. Владићу дајем реч, да кад он или ма ко други види, да месна полициска власт не врши еснафску уредбу, нека мени изволи јавити, и онда, ако ја не учиним корак, који би по завону требао да учпним, онда сам одговоран и онда не треба нико да ме штеди, него нека ме нападне за невршење закона. Али док се не именује тавав случај, да ја нисам вршио своју дужност, ја мислим да нема места интерпелацпјама.

(Настаниће се)

Штампа српско-краљев. државне штампарије