Narodna skupština
43 САСТАНАК - 29 ЈУЛА
СТРАНА 469
може увести, кад општина нишка нађе за добро, и грађани ошптине нигаке то затраже. Општина је нитка то захтевала још пре две године. И што се ово сад дижу жалбе, гато се опажа неко незадовољсгво, није ништа друго него прва ватра црвз грознице, прва тегоба ове дужности за општу корпст. Све су то само прве тегобе и незгоде у околном становнишгву једнога рада, од кога се плод не види. Ако има злоупотреба, то не може бигн разлог, да ову установу треба оборити. Злоуиотребе гребд саме оборити. Не баца се п дете с прљавом водом из корита, него се баца прљава вода, а дете се чува да остане. Тако и овде, ако има злоупотреба, треба их лечити; а што се не лече, ја кривим просвећеније људе из оне околине, што се нпсу бринулн о томе. Јер, цела је истина, да су становници из околине Ннша могли да виде какве год тековине од заведене трошарине, као што се оне у Београду већ могу впдети, извесно би бнло мање нерасположења, ми не бисмо саслушали овак> горке жалбе од њихових представника, и нама и њима било би лакше. Они би говорили: гешко нам је датн, али притрпићемо се, и стараћемо се да нађемо другн начпн. да дођемо до наплате ове трошарине. Јер, на послетку, није се тешко уверити да трошарина пада више на варошане, него на сељаке Сељавје управо сам крив, кад трошарину не наплати од опога, коме је свој производ иродао. И у Нишу би, дакле, ваљало да се може прстом показати на тековине од трошарине, те би велики број ових жалби сам собом отиао, и људи би лакше сносили терете трошарине. Али, ако то нпје до сад учињоно, на то би сад и што пре требало ствар упутиги, а не тога ради што је било злоупотреба, заустављати цео закон, спречавати његово извршење, и управо наноспти штету великпм задацима народним. Јер, госиодо, ако нећемо да узчемо на ум нарочити задатак ових већих и знатнијих опшгина Београда и Ниша; ако се увек поводимо само за тренутним и свакидагањнм тегобама, па се само по њима управљамо; онда, као што рекох, од Ниша постаће једно просто село; у њему пеће бити ничега; оно средигате што има у њему, растуриће се у околна места. Међу тим не треба никако губнти из очију, да је из опште-народнчх српских разлога потребно да у оним крајевима Ниш буде центар према Софији. И кад је тако, кад у опгате Ниш ваља да представља нашу углађеност и просвету за све јужне кра јеве наше, онда не треба укидати изворе, којима се то може извршити, нити треба чинити што, од чега би нам могао ради оних обзира црвенити образ било у Нишу било у Београду. По моме разумевању нппиа се друго не би имало чинити до отклонитп злоупотребе у примени закона о трошарини у Нпшу. Али одвојити трогаарину нигаку од београдске, и мислнти, да је трошарина београдска ствар за оправдање, а нишка за осуду, као што видим да неки чине, — са свим је неоправдано. По моме схватању није оправдано критиковати ни једну ни другу. И једна п друга трошарина имају исги задатак; и једна н друга трошарина одређене су на поправку и улепшавање варошп, на реформисање ових места, ујевропском слислу. Ако има злоупогреба од трогаарине у Нишу, противу злоупогребе пма лека. Мени се чинп, да су ове две трошарине једна од друге неодвојне; и кад не бих могао да гласам за београдску трошарину да се укине, тешко бих могао то чинити и за нигаку. То пак мислим, јер сам уверен — да ми не можемо имати само једно средиште. За наше народно развиће потребно нам је још једно средшпте ирема јужним деловима нашега народа Тога ради и мислим, да је дужност Скупштине, да ирема тренутним расположењима, као што су ова, с којима сад имамо посла, уложи свој аукторитет, па да каже: тим путем не можемо ићи; наша је дужност да дигнемо ове две вароши; да подпгнемо, осем Београда, још једно средиште на југу, према овим крајевима српског народа; и макар да је тешко околпни нишкој, ми ћемо слегнути раменпма; наћи ћемо друга средства и стараћемо се да се злоупотребе уклоне, иа да се ова установа одржи. Кад вам кажем, да не могу да гласам за нишку трошарнну другачије, него што бих гласао за београдску — рећи ћу вам јога и то, да ја о тој ствари говорим без сваког ли-
чног интереса. Ја сам Београђанин, и у Београду живим и наравно, поред трогаарине у Београду менп је теже живети, и, да се ја на то обзирем, и, да говорим са оних обзира, са којих говоре прогивници трогаарине нигаке — ја бнх имао д ва пута впше разлога, да говорим противу трогаарпне београдске. Међу тим, ја иротпв ње пе могу нндаговорим, пп 'дагласам; ја кажем: трећину мање, уздржаваћу се, али желим, да од Београда буде оно, што је намењено законом о варогакој трошарипп. А кад желпм то за Београд, ја желим да буде исто и за Ниш из других пе мање значајних разлога, које сам вам напоменуо. Хтео сам овим својии говором, да вам обратим пажњу и па страну дужности, да и о њој промислите, кад гласате о овом предмету. Ако решите — као што ћете по свој прилици и регаити — да се трогаарпна нишка укине; ја вам искрено исповедам, да ће кад тад, доћи дан, кад ће општина нишка на ново тражити, да се трошарина на ново установи у Ннгау и тада ће Народно Представнишгво вратити у живот овај закон (Чује се: неКе!) Известилац Милан П. Милићевић — Ја не могу да усвојим предлог поштованог посланика, г. Вукашина Пегровнћа, јер трошарина нишка нема везе са трошарпном београдсаом, нити су оне заједно постале, већ свака од њих постојп за себе. Алн, кад би нмале какве везе, опет треба решавати сваки предмет за се, јер ипје свака капа за сваку главу, и оно што је право за Београд, често не може бити право за друге, варогаи; а доказ је томе то, што има више закона, којн важе изузетно за Београд, а не важе за друге вароши. С тога сам за то, да ово треба регаитп сад. Кад једно зло хоћемо да укинемо, онда је боље учинити то што пре, а признато је, да је трошарина нишка некоректна установа. Ово треба решити сад, тим пре, што је ова ствар с 1зрела за решење, а не да се одлаже, па да после на ново претресамо и проводимо време око тога. С тога сам протпван предлогу г. Вукашина Петровића. Потпредседник — Претрес је свршен. Прво ћу ставнти на гласање предлог г. Вукапшна Петровића, који овако гласн: „Предлажем да се решење предлога о укидању члана 8 закона о трогаарпнп одложи до регаења предлога г. Алексе Ратарца о укидању београдске трошарпне". Дакле стављам на гласање, предлог г. Вукашина Нетровића, који вам је иознат. Ко је за то, да се предлог прими, тај да седи, а ко је против пека устане? (Вепина устаје). — Објављујем да је већпна устала, и да је предлог г. Вукашина одбачен. Стављам на гласање чл. I. Ко је за то, да се чл. I ио нредлогу прпмп, нека седп, а ко је противан нека устане? (ВеКина седиЈ. — Објављујем да је већина седела, и да је чл. I примљен. Известилац — прочита члан II (иста стр ). Потпредседник — Стављам на гласање чл. II: Ко је за то, да се примп нека седи, а ко је против, нека усгане ? (ВеКина седи). — Објављујем, да је Скупштина усвојила чл. II, и тиме је свршено и друго читање овога нредлога. Сад ћемо гласаги о њему поименце. Ко је за закон гласаћ за, а ко је протнв, гласаће ијротив. Секретар прозива: Алекса Ратарац за, Алекса Трајковић за, Андра Степановић за, Андрпја Парађанин за, Анта Рајичић за, Антоније Поповић за, Благоје Божић аротив, Богосав Поповнћ за, Василије Жпвановпћ за, Велпмир Карић за, Владимир Поповић за, Владислав Павловић за, Војин Ћирковић за, Вукашпн Петровпћ иротив, Вуча Николић за, Гаврпло Мнлорадовпћ за, Данило Јовановић за, Днмптрије К. Димовић иротив, Димитрије Илиџановић за, Добросав Ружић за, Драгомир Рајовић иротив, Бока Бојић за, ТЈока Брачинац за, 'Бока Владић иротив, Тзока Стојковпћ за, Ђура Мнлијашевић за, Ђура Хрватовић иротив, Жпван Сретеновић за, Живко Малопарац за, Јован Нпколић за, Јован Сопроновић за, Јован Станковић за, Јован Шелмић за, Јованча Стојановић за, Јован С. Јовановић за, Јован Селић за, Лазар Прокнћ за, Лука