Narodna skupština

ОТРАНА 482

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ту су бонови (750.000) од 1883 год. Тако исто учињена је и цсзајмица на солске и државне облигације у округлој суми од 2,000.000 диа. Ја ћу да вам кажем разлог, за што држава баш не налази рачуна да баш хита са исплатом ових позајмица. Држава има рачуна да то код Народне Банке још држи, јер плаћа иа те позајмицс 4°[ 0 , а да узме зајам да то претворп у сталан дуг, морала бп илаћати 5°[ 0 и 6°ј 0 . Дакле, држава иалази материјалног рачуна, да ту иојзамицу јога пе исплаћује Народпој Банци а случајно је ту и интерес Народне Банке, који се за сад слаже са интересима државе. Јер на те суме тече јој интерес као снгуран приход. Ако бага Народна Банва, дође у незгоду, да јој и те стране суме затребају, држава ће вратити Народној Банки појзампце и у оигате биће јој у случају нужде на услузи, као гато је и Народна Бзнка иозвана — да државп на услузи буде. Ето из тога чистога интереса држава налази бољега рачуна да не претвори ту иозајмицу у сталан дуг, него да и даље још стоји код Народие Банке, што је за државу врло повол.ио, да плаћа мањи интерес. Држава је прво плаћала 6°| 0 иа после 5°ј 0 за тим 4 1 | 2 °Ј 0 и на иослетку сведен је интерес на 4°[ 0 , који је, као гато рекох, за државу врло повољаи. Дуг железничке дирекције није дуг државне благајиице, јер је он покривен нарочитом сумом анунтета у буџету дирекције. Долази дуговање управи фондова, штамнари и класној лутрији. Ова,е у извештају се каже, да државна благајна има да прими од управе фопдова преко 1,000.000 дин., којим ће се покрити тај остатак. Ја могу навестп факт, да је за оно дуговање класној лутрији од 300.000 дин. већ издата наредба управи фондова, да у најкраћем року ту суму класној лутријп исплати. То су просто извесне подужице једне државне касе према другој. Ето, то су ти рачуни, који су осталп непокривени овим зајмом п ми немамо разлога да те иодужицд претварамо у сталан дуг, јер то су дуговп такве прпроде, да за сад немамо ни разлога, да их у сталан дуг преобраћамо. Међу ;гпм има и један другп разлог. Не можемо ми, кад год нам затреба новаца, тек само да кажемо, хоћемо оволико, те да изађемо на јевропске пкјаце и да тражимо зајам за све, што нам затреба. Ви знате, да је први пут вотиран закон о прирезу од 6 на сто, на после закон о прирезу од 10 на сто и у 1892 г. поред свих корака, који су чињени, да се зајам остварп на пијацама јевропским, нису хтелп ни да чују за њ. Ми смо успели од 1 Априла да закључимо зајам од 44,000.000 номи нално, по курсу 76 са 5 аа сто и то, кад су папнри државнп 77 и 80. Ја сам и пре казао а и сад понављам, да нрема стању, које сам затекао, доста је успеха, кад можемо толики и такав зајам да добијемо. Ако мисли г. Вукагаин, да је зајам неновољан, нека то изволи овде казати а мислим, признаће да се према данагањем стању не може захтевати боље, нарочпто кад сравни овај наш зајам са зајмовима према курсу од 61 и 62 за које су се давале најреалније залоге. Господо, јога да одговорим г. Вукагаину и на ону замерку: загато се у чл. 4 каже само у опште онако да се иовишице буџета државног имају покрити повећаним царинским прихо дима и приходима од нових монопола. То је само зато, што ја не могу у напред да кажем имаћемо од нових монопола толико и толико, јер ће ти монополи тек сад да се уводе у живот, а то се не да преконоћ извргаити, за то треба времена да се те установе изведу и тек се онда може иосигурно тврдпти, колику ће повигаицу у цифрама дати. Колика ће цифра повишице прихода битп, није у измени буџета стављено н то нам ставља у грех г. Вукагапн. Међутим сам госи. Вукашнн рачуна много већу повишицу, већ за ову годину преко 2,000.000 динара. Ја сам ту био скромнији од г. Вукагаииа, јер рачунам мање. Ја рачунам на упггедама свега 1,000.000 дин. Уштеда ће тих битп и но невољп, гато државна благајна не може увек да изда на време новац појединим надлештвпма. 0 томе надлештва морају да воде озбиљна рачуна а често в ио сили околности нека места чпновнпчка остану празна. Ја рачунам највигае 1,000.000 дин. А повигапцу прихода од нових мононола, од царинских прпхода, од монопола дувана, рачунам

свега укуино до краја године 1,000.000 дин. Према томе, ја ћу да будем јога скромнији и да рачупаи све те изворе за покрпћз повог кредпта на 2,000.000 дин.: један милион од иовпшице прихода, а један од уштеда Према првобитном владииом предлогу тражен је кредит 3,027.000 див., алп је по пристапку владе у одбору, тај кредит смањен ш 2,600.000 дин. као кредпт преко потребаи. Ова повишица од 2,600.000 дин. можемо рачунати, да се у најбољем случају може покриги са 2,000.000 дин., а 600.000 дин. остаје дефицнта. То је дефицит према изменама, а хоће ли баш толикп бити, то мп не можемо у напред казати, све завпси од епергичне наплате нореза. Ако ове године покажемо живљу енергпју у прпкупљању порезе као у 1891 год., можемо се надати, да дефицит буде само ових 600.000 дпп., иначе, дефицпт ће завпспти од еиергпје у прпбпрању порезе у овој години . И још, господо, ваља и то иматн на уму, да најиање треба бацати крпвицу на радикалну владу за ове иредложеие повишице у буџету. Ове новишице су носледица онога, што је прз било, оне су последпца евпх ранијих погрешака до 1 априла. Другим речима 1 април је бпо последпца оиога, гато је пре њега било. Разуме се, да је 1 апрпл морао повући и нове терете,јер иије се могло радити са затеченим персоналом, отуд толики кредит за пенсионовање, отуд по милиона више на Скупштипу и т. д. Према свему, ја рачунам, да ову годину можемо да завршимо са дефнцитом од 2 милиона. Па нека се заврши п са 3 мнлиуна, то је за ову прелазну годппу већ доста по.у.ожено према нрогалој 1892 г.; ви се сећате да сам ја овако говорио и либералној онозпцији 1891 год., јер нпко не може себп присвајати ту особину, да дефпците, којима норекло лежи у основп једаој, која се потеже од толико времена, од невоља, које су нам претходне владавине оставиле; да се тај дефпцит од једном нскорепи, да се сасвин ишчупа из корена, треба да нрође неколпко година, па да се то излечи, треба стабилаог смпшљеног рада, нравилног рачунања, иа да се до тога крајњег резултата дође, да се раваотежа у буџету поврати. То је, госнодо, у нрвој лпнпји задатак министра фпнансија, а то је у псти мах и задатак целе владе и Народног Представншптва. Без номоћн осталих грана управе државне, т. ј. без рефорама и уштеда у администрацији не може бити брзог успеха. Јер министар финансија не може растење расхода подмирпвати све новим приходима, јер и то има својих граница Да, и Народно Представништво тако исто је иозвано, да се и са своје стране стара да се овај циљ постигне. А какав је то задатак? Нпкакав други него онај, о коме сам већ у почетку свога говора своје мишљење пзнео. Тај задатак може бити по самој природи ствари, сведен на ово: ми треба пре свега да умеримо наше издатке и растење њихове из годпне у годину и ако не можемо смањити војску п не можемо смањити школе, а оно можемо бар на администрацији његовој шгедети; за то, велим, дајте бар да умеримо у колчко можемо растење расхода и то с.тање да задржимо донде, док не дођемо до равнотеже, па онда можемо пустити нека расте и буџет војпи и буџет просветни и привредни и културних послова у опште. Г. Вукагаин пита : за што су брисани некп кредити минпстарству нрпвреде ? Кад би се оставило све, што нама треба ио свпм струкама, ми бисио моглн сасгавити буџет од још 10 мнлиона расхода више. Али се не може тако, него се може за сад одобритп само оно, гато је најпотребније. Овде Вукашин говори сам противу себе, јер се то ипкако не слаже: тражпти у истп мах веће расходе и мањи дефицит. То је обпчна појава у Народном Нредставншптву, која увек избија на површину, али која долази у склад са правплном фпнансијском политиком : тражити подмпрење неких нових потреба и у истп мах желети што мањп дефицит. Често се у Скупштини говорп : хоћемо бољу војску, боље школе, јаче полагање привреде, а одмах сутра дан за тим : нећемо нове терете и нећемо дефицпт. Кад је фпнансијска невоља, онда се мора.ју не само повишивати приходи, већ по потребп за време смањивати и расходи. Смањите расходе, јер са измишљањем издатака не може се ићи у бесконачност ! Ја бих молио господу