Narodna skupština

44 САСТАНАК - 30 ЈУЛА

СТРАНА 483

пз опозиције, да у место фраза изнесу позитиван предлог, шта може из буџета да се избрише и ја мислим, да ће Народна Скупштина одмах то прихватитп и, која позпдија у буџету није потребна, оиа ће извесно и решити, да се избрише. Свакп такав предлог добро би дошао п влади н Народној Скупштпнн, јер то је једпо моћно средство, којим се буџет може довести у равнотежу. Друго средство, које је прописано самом природом ствари, то је повећање нрихода. Кад знамо, какве терете п невоље имамо, кад зпамо какви су дефицити наслеђени, п кад нам је свима задатак, да их што пре уклонимо, онда норед умеравања расхода остаје нам још и задатак, да тражимо нове изворе прихода. ЕГа шта је, господо, урадила радпкална владавипа од почетка свога, је ли пошла у напред, је ли се задржала само на ономе, што је наследила ? Ја могу само тврдити, да је брзим кораком пошла у напред. Учииила је већ огроман корак у напред тиме, што је повратила у држави пзворе, који су понајважнијп, а то су монополп дувана и солп. То су најважнпји извори, којп нам данас највеће приходе дају, којп нам дају могућности и у највећој невољи, да можемо да живимо и одржавамо држави живот наш. Одужпвањем железнине много је уштеђено, а новишењем таксе и увођењем нових појединих пореза ириходи иојачани. Ти нови и новећани приходп, могли су учинити само, да дефицит од 6 п 7 милиона сиђе на 600.0000. Сад опет треба тражитп пове изворе, и влада вам ево ио невољи пружа донети цредлог о увођењу нових монопола, који ће нам бпти знатан пзвор прихода, чпм се оргаиизују. Господо, ми не уводпмо те монополе, што нам се тако хоће, пего за то, гато су нам преко потребни ; ма да прп том врло добро знамо, да увођењем тпх мононола, вређамо многих нрпватне ннтересе, мпоге куће, које су живеле од овпх артикала, који се сада монополншу. На крају крајева да сведем мој говор иа ово. Право замерање, права критнка свакога буџета, па и овога имала бн да садржп у себн ово : да изнесе позпцпје расхода, које су непотребне, па да за тим нретресе позпције прихода; међу тим критпка, као што је сад овде изнесена, бар оваква по мом уверењу, нпје ништа друго, до ненлодно фразпрање, од кога се српске финансије не лече. Лако се пгратп речима, али је тешко радиги делима. Вукашин Петровић. — Сажаљевам, господо, што сам и у овој прилици видео, да се г. министар фпнаиспја, без икаквог повода п без пкаквог узрока и без икаквс користи, за саму ствар, често пута удаљава од предлога, па се упушта у лпчне зађевппе, користећи се већпном, која му је наклоњена, мпаистар фпнансија изјавно је да сам ја ушао у комнсију 1892 год. да се заједно са осталим члановима, бацам блатом на радикалну страику. Ја свечано одбијам од себе да је мене руководио ма какав недостојан смер. Еада сам се иримио почасти да будем члан финапспске комисије од 1892 год., ја чак мнслим, да влада либерална пије имала никакву другу намеру, наименовањем те комисије, него што је била намера владе од 1887 год., која је такође поставила таку комисију. Овака влада, када се режим промени и кад се једна иаргија скине са управе земаљске, има право да.види какво финаи спско стање прима од својих претходника. И са те тежње прошла влада је одреднла фннаисиску компсију; оиа је пзузетно од поступка бивше радпкалн^ владе, у ту компсију иозвала из сваке партије по двојицу а пз своје — владајуће паргије више чланова ; тако састављена комисија прегледала је фипансиско стање онако какво је. Ја сам срећан, што могу да потврдим речима самог г. мнпистра Вујпћа, које је речи изговорио, да он ирима у аодиуности извештај комисује од 1892. год. Шта значи то? То значи да један од мојих нротивиика признаје мој рад за исправан и прима га као потпуно тачан и правилан. Ја сам ономад напомеиуо а и сад сам сажаљево, што нпсам могао да се овако изјасним за рад о компсији од 1887 год. која је прегледала стање напредњачких финансија. Да је финансиска комисија од 1892 год. имала задатак да се баца блатом иа

радикалну странку, — као што вели г. мннистар финансија, питамвас, шта јој је сметало, чиме јој је био дат запт, да то и не учини? Сам резултат, којп је г. министар финансија прпзнао као тачаи, показује да није била намера комисије да се баца блатом па радикалну влада, већ да покаже и констатује право и истинито стање фпнансиско. И бити члан такве комнсије, за мене је могло бити само част, и ја се радујем што сам имао прилике, п могао у друштву с мојим друговима да пзнесем истинито стање ствари, и што сам могао да добијем признање од човека, за кога се зна како је на спрам мене расположен! Еад бих ја хтео да идем путем, којим иде минпстар фпнансија да се не бих морао враћати ни за два месеца у назад, ја бих могао да узмем стенографске белешке од 16 Јула и да учинпм прекор г. министру фпнансије, ја ћу да му прочптам један став, који је он сам изрекао овде у Скупштини. То је г. министар фппанспја пре месец дана казао, и наштамиано је у стенографским белешкама. Но ја сам сматрао да је не достојно унотребити у овој важној прилици оружје личнпх зађевица. Ја сам у мом првом говору изнео, са највећом ладпоћом податке, које сам иоткрепно мојим разлозима и тиме сћм учпни) једну дужиост, о којој је сам г. министар фннансија у истој прилнци, т. ј. 16 Јума рекаоозо: „Израда буџета зависи од савссаости владе, која га израђује и од савесности Народне Скушнтине, пред коју ће влада са тим пројектом изаћи" И вд.д ја примам ово његово мишљење, које је он, као што рекох, псказао у седницн од 16 Јуна, морам као члан Скупштипе да уђем у савесно проучавање предмета и да изнесем .савесно своје мишљеље, учинивпш употребу од моје дужности, нисам му дао права да ми чини прекоре личне природе. Ја нпсам вас позпвао нпти говорио: „иемојте примити предлог мшшстров, него иримите моје мишљење!" Ја сам учиипо само уиотребу од мога права и од моје дужиости те сам нзпео своје мпшљење. Па пе само да сам га изиео, него сам га поткреипо разлозима, које може г. мпнпстар, аао налази да су иеисправни, да побије, али да побије опет разлозима, разлозпма стварнпм. Ја нисам у иоложају да пзиесем сличност пзмеђу садашњег претреса и оног пре две године. Ја онда ннсам био члан скушптине, ниги знам, шта је г. Авакумовић говорио. Ако је говорио овако како ја говорим, онда је он вршио своју дужност. Да није говорио ие би одговорио својој дужности. Ја мислим да би већина имала ираво да ми замери, кад бих ја изишао да говорим нротиву овога предлога мпннстровог, а не би пзиео разлоге. Овако пак ја сам изиео разлога, којпма доказујем моје мишљење. Ако су тп разлози ногрешнп, вашеје да ценнте. Ја сам у напред зиао, да ће моји разлозн проћи на лпјо; јер се разлозп противника не цене пигде као што треба. И ја не знам чиме сам заслужио да г. министар финансија увек у свом говору напада лпчио на ме п прелази у лпчне грдње на нас нанредњаке. Срећом моја толерапцпја наспрам политичиих противника, многима је од вас позната, п мпслим, да нисам дао доказа, да сам човек, који не може да се разговара са вама, као са својим иолитчкпм иротпвиицпма. Господо, ја сам изнео а и сад иотврђујем онај навод да ће дефицнта у 1894. год. бити 17' милиона динара, а у истк мах нзјавио сам жељу, да се преварим. Ни г. мпнистар фннан шја не сме казати, да дефицпта бити неће. Године 1889, кад је министар финапсија потврдио са онога пстог места, да ће дефпцпт биги један до два милиона динара; то његово тврђење није се нсиунило. Јер шта впдимо сад? Впдели смо нриликом претреса зааона о привременом прпрезу, да је од ванредиих прнхода утрошеио 48 милиона динара и да је дефицит од 1 Јуна 1887 год. до 1 Августа 1892 год. нзиосио 29 милиоиа. То су суме, које смо ми нашли споменутом нрилпком. Но о томе не бп требало сада говорити, пошто то није на дневном реду. Што смо нмали да говорпмо о томе, ми смо говорили, кад је био на дневном реду закон о иривременом прирезу. Али, ја хоћу сад да говорпм о разбистрењу