Narodna skupština

СТРАНА 490

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

забрањени; њих пије Уотав забранио, — на протнв, као што је г. Риста Поповнћ казао, накнаднпх кредита бнло је, а има нх и данас. Ономад смо неке одобрнли, а можда ће н овпх дана још који доћи на решење ; на сваки начин пдуће сеспје биће их извесно. Они, дакле, нису забрањени, и за њих постоји разлог за што пису забрањени. Пакнадни кредити и буџетски кредити, то су две ствари, које се у суштпни тако бнтно разликују, да се накнадни кредит не сме регулпсати оним, што се предвпђа буџетским кредитом. Накнадни кредит тиче се онога, што је већ утрошено, што је свршено; у буџетском пак кредпту говори се о оном, што јоиг није свршено, и ту је баш потребна она велика обазрпвост, она фпноћа, она спремност мннпстра финансије и Народног Представништва, те да предвиде у будућности цифре што тачније, у колико је то природи људској могућно. То, што сам рекао за ову позпцију, вреди и за позицију за пензионовање министара и за етављање на расположење саветника и чиновника у суми од 50.000 дин. Ја не мислпм, да влада смера, да за ову суму и то за 5 месеца пензионише толико министара и посланика на странп, него вероватно ми је, да је то већ свршено и да је она ово већ утрошила п с тога, ја налазим да ова сума има да се појави у правом свом облику пред Народним Представншптвом, а то је у облику накнадног кредита а пе кредита буџетског. Господо! Доцкан је. Ја нећу да вас заморавам много. Али морам још да вам споменем и оно, што је г. мпнистар финансија навео п овом приликом и што врло често — скоро у свакој прилици — наводп, а то је, како је затечен од напредњака дефицпт од 6,000.000 динара и како му то смета да постави буџет у равнотежу. Односно те цифре сагласили су се г. мпнистар финансије и г. В. Петровпћ и ми, који смо лајици у тој ствари, немамо шта друго, пего да тај њихов споразум примимо. Допустите ми, дакле, да тај дефпцит од 6,000.000 динара и ја примим и сад питам је лп ред, да се о том дефициту од 6 милиона дннара још п данас говорп ? Нисте ливн у другом или трећем буџету који сте вогнрали, свелиједну позицпју — коју ми никад нисмо хтелп своднтп, — а то је ану на војсву. Ту сте позицпју ви свели од 14 милнона на 9,700.000 дин., а то је скоро 6 мил. и просто том једном нозицијом, коју сте збрисали, ви сте измирили сав дефицит од 6 мил., који је иза. напредњака остао у буџету државном. Тим самим свршено је с напредњачким дефицитом. Али вп сте ишли и даље ; ви сте одузели државне мононоле и железнпцу од странаца. Кад сте то урадили, извесно нисте отуда очекивали штете за државу, него сте очекивали велпгсе користи ; одузели сте их ; право сте имали ; добро сте учинили, јер је на тај начин појачан државни приход. Додајте, дакле, то што вам те установе: железиица, монопол дувана и солп доносе као бруто ириход, додајте то оној уштеди од 6 мил., коју сте ви на војсци уштедили, па кажите сами, да ли данас може бити разговора о пекаквом напредњачком дефициту ? Ви сте те дефиците загладили чинећп ону важну уштеду, ону опасну, али у суми озбиљну уштеду од 6 мпл. дин. на војсци, п добијајућп приход од монопола и железнице, који су узети од странаца. Господо, ја мислим, да буџет, изнесен у овој форми, само забуњује и помета. Ми смо пре месец дана изгласалп лањски буџет ; кад смо то урадили знали смо шта смо радили. Госп. министар фннансија онда нам није напоменуо — да ће после тога доћи још и некн накнаднп буџетп. Али ево сад долази тај накнадни буџет ! Занитајмо се, господо, шта је то буџет и зашто се износи нрод Народно Представппштво ? Је лп то само једна гомила артије, за коју ћемо гласатп за пли против? Господо ! Буџетско право Народног Представнпшгва то је највеће нраво — верујте ми — које Народно Представништво има. Одузмите то право Народном Представништву п онда сва остала нрава можете скупити у гомилу, бацити у воду — у њпма не лежи ништа, јер само у буџетском праву лежи власт за санкционисање и извршење решења, која Народно Представништво доноси.

Дабисмоми моглито наше право нотпуно унотребити, треба на првом месту г. мпнпстар финансија — а то је најмање што можемо од њега тражити — треба да нам пзнесе слику целокупног фннансијског стања. Ја вас нитам, да лп ,је могуће добити ма какву слику о целокупном финансијском стању нашем, кад смо ми у не пуном размаку од месец дана гласали прво о лањском буџету, који смо продужили за ову годину ; па о буџету мононола дувана ; на о буџету монопола солн; па о буџету за железнице ; па смо за тим гласали, осим кредита, и зајмова снтнијега реда, зајам од 900.000 динара за сењску железницу; на кредит од 370.000 дип. за катастарско премеравање, па сад имамо још 4 нова моноиола да уведемо у живот, у току ове год. и то — молим вас да запазите — без нкаква буџета, јер буџета нема пред вама и ја вас питам онда, је ли могућно иматп слику целокупног нашег финансијског стања, кад у државном буџету министар финансија не налази чак ни за нужно да изнесе сравњене расходе са приходима, дакле, пи оно, чега у сваком буџету пма, а то је биланс прихода и расхода. Ја не знам како је са вама. Али ја имам нешто навнке, да у буџетима чптам, и кад ногледам на наш данашњи државнп буџет, мени увек другојачија слика нред очи изађе. Да лп томе узрок лежп у мојој недотуиавности, ја не знам ; ја бнх волео, да буде тако ; алп чини ми се, да је то тако и код вас. Ја нећу да улазнм у поједнности, нити да доказујем хоће ли бити дефицнта или неће бити и колико ће га бптн. За толико нисам стручан ; али мени изгледа — госнодо ! да ће дефицита да буде и то не само онаквог какав г. минпсттр финансија донушта, него ће да га буде много и много крупнијег. А дај Боже здравља, ми ћемо се кроз годнну дана састати, па ћемо се онда запитати, јесмо лн имали право да кажемо, да ће бити дефицита илп нисмо, и ако смо погрешили, онда за колико смо ми погрешилн, а за колико је погрешио г. министар финансија. Господо ! Не гласамо ми против овог предлога зато, нгго нећемо да дамо државн оно, што јој је нужно. Ми смо, напредњаци људи, који пмамо нашу прошлост п као посланицн и као министри ; наша прошлост сведочи да ми нисмо ти, којн држави не дајемо. Ми смо увек били апостолп оне теорије, да се држави дати мора. Због тога, што смо ми били апостоли те теорије може битп, да смо много од наше популарности и гласа и изгубилп. Ми смо тако радили за то, што нам је то дужност бпла, и данао смо вољни да то исто чпнимо. Ми данас гласамо против овог нредлога само за то, што нас је г. мииистар финансија ставио у апсолутну немогућност, да можемо гласати свесно и трезвено за њега, а мн другчије нећемо да гласамо. Имајући пскуство и наше и либерално п ваше, ми сматрамо да нам је дужност, да нзбегавамо забуну, да нам је дужност, да дижемо свој глас у свакој нрилици — да га подижемо сваког часа у Народпом Представништву нротиву нерада и небрежења — без обзира иа то, хоће ли нас ко послушати или неће. То је ваша ствар и ствар владе, — а ми сматрамо да одговарамо дужносги, шго не пристајемо да жмурећи решавамо о озбиљном послу онда, кад г. министар финансија неће да нам да могућностп да видимо, да лн можемо свесно за његов предлог да гласамо. Једном речи, нећемо да гласамо за нредлог за то, што предвпђамо, да у самом овом закону лежи врло вероватано један дефицит од 700.000 до 800.000 динара, и што неће да нам се даду подацп , те да знамо о чему гласамо. Ето, за то ћемо, господо, ми против овога предлога гласати. Министар Финансија Жих. В. Вујић — Господо, већ је касно, а и ви сте заморени, те би једва бпло оправдано, да се о овом предмету дуго говори. С тога, ја бих вас молио, да ми поклоните само још неко.шко тренутака, да учпннм неке исиравке, и да одбијем неке прекоре, који су неоправдани, и којп, при свој оскудпци времена, треба да се исправе. Пре свега, ја вас молпм, да свакп за себе нресуди по души, да ли Је дебага скренута с праве стазе кривпцом мојом, илп крнвицом г. Вукашина, који је први узео реч, да говори о овој ствари.