Narodna skupština

СТРАНА 506

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

битп. Ако није добро рећи уирава, онда може се реч режија заменитп са две-три друге речи, али само не треба да остане реч режија, кад се може без ње бити. Драгомир Рајовић — Место речи режија може се рећи израда и продаја, то су управо две радње — функдпје, које се под речју, режпја разумеју. Кад се каже радити нешто еп ге§1е, значи израда тога, бидо прп железпицама нли фабрици. Дакле, може се рећи, место речи ге§1а пзрада и продаја мононолисаних предмета, али никако управа. Стојан Новаковић — Не треба, госиодо, преводити саму реч него треба преводити сам смисао. Ако хоћемо да преводимо смисао, онда није довољно ову реч режија заменити другом српском речју, него треба делу ту реченицу исказати другојачпје, и реч се режија не би ни преводпла. Тако предугојачену редакдију ја бих вам предложпо овако : „Док држава не изведе све претходне припреме за своју дроизводњу алкохола н жпгица, она ће набављати и т. д. Ја мпслим да је то смисао онога, што се хоће у овоме члану да каже (чује се: врло добро .) Ја бих молио 10 посланика да ме потпомогну ( Потаомажу га.) Известилац — Ја мислим да неће бити довољно да се место речп ге^да стави реч дроизводња, као што предлаже г. Стојан Новаковић. Овде треба пматп на уму да се место речи режија разуме дроизводња и продаја. Ја мислим да не смета ништа реч режија, и за то што се овај члан не тиче ширег круга радника, но се тиче управе и као технички термин може да остане да се не мења. Потпредседник — Оглашујем да је претрес свршеи. Код другог члана а става другог г. Новаковпћ предложпо је измену, која је нотпомогнута и по предлогу г. Стојана Новаковића други став имао би овако да гласи: „Право увоза свих монополисаних артикала почиње држава вршити чим овај закон у живот ступи. Док држава не изведе све претходне припреме за своју производњу алкохола и жигица, она ће набављати те предмете и продајну цену одређпвати им по цени коштања, додајући тој цени мононолску таксу." Ко је за то да се члан други прими са овом изменом, нека седи, ко је против, нека устане? ( Сви седе.) — Објављујем да је чл. 2 прпмљен са изменом г. Новаковпћа. Известилац прочита чл. 3. (Иста страна.) Драгомир Рајовић — Ја сам и при првом читању говорио код овога члана а такође то исто наиоменуо је и г. Милош Богдановић, да се овим чланом спречава печење разнпх комовица, које се код нашег народа у разним крајевима пеку. Према овоме члану изгледа да сва алкохолна пића постаће монопол државни. Тако да ни један сељак код своје куће, у своме казану не може испећи ни за своју потребу ни за продају ракију ма које сорте, која се пече од материја скоробних и меласе, које су овде побројане. Према овакој редакцији члана ја држим да се народу спречава, да има оно што мује битно нужно, а то је да може направити себи ракију за своју потребу. Према овоме члану изгледа да ће сваки сељанин без разлпке морати куповати алкохолна пића из државних руку и на тај начин народу ће се отежати набавка једне животне потребе. Зато сам мишљења, да се у овоме члану одређено каже, до кога степена јачине забрањује се пропзводња алкохолних пића. Ја држим, да овим чланом треба забранити производњу пширитуса а не у опнгге печење ракије. На овај начин према чл. 2 забрањује се печење ракије ма које врсте и макар она била 4—10 гради. Овде се вели, да се забрањује ма које јачине, а кад се вако каже опда је сврпгена ствар да ракију нико не сме пећи. Ја се сећам да је при нрвом читању казано, да ће се по дредлогу Мплоша Богдановића овај члан поправљп. Известилац — Ко добро дрочита овај члан видеће да никако не стоји оно, што г. Рајовић тврди да се забрањује печење ракије од воћа. Овим се члансм забрањује само печење ракије од жпта — скробних материја и меласе, а и о томе ће на крају доћи прелазао наређење, као што је но пред-

логу Богдановића на нрвом читању усвојено. Ја мислим, да сад не би требало да се задржавамо код овога члана, него да о томе говоримо доцније, кад дође на ред то прелазно наређење, о коме је реч о ракијн комадари. Но овоме члану дакле, не забрањује се нпкако печење ракије од воћа. Петар Ђаковић — По овоме члану, као што га је г. извесгилац прочитао, никоме неће битп дозвољено да пропзводи алкохол из скробних материја, т. ј. од кукуруза и јечма. У извесним крајевима наше земље, где нема воћа и винограда, народ по невољн пече извесну врсту ракије из јечма и кукуруза. За ту цељ она меље кукуруз и јечам и кнсели га. Наш народ јечмом и кукурузом гоји свиње, али то га врло скупо кошта, јер док изранп 50 комада свиња оде му 100 метарденти кукуруза за зиму, и од тога кукуруза и јечма, којим рани свиње он хоће да види ту вајду, што ће од њсга да испече и ракнју. Од 100 метарценти кукуруза добије он 40 акова ракије. Дакле сељак, који производи кукуруз и гоји њпме свиње, хоће да се корпсти да од кукуруза и ракију пспече. Нека господа веле како је та ракија шкодљива за здравље. Па господо шкодљив је и коњак и шамдањ а камо ли комадара. Ја мислим, господо, да не тр'еба овај члан овако оставити да народ не може ракију производити и ако се мнслн да се забрани, онда бар да се каже да се може дроизводнти ракија од 10—12 а на више од 12 стеденп да се не сме производити. Ја одобравам да се забрапп пропзвођење шпирнтуса, али не печење ракије, која је народу једна бнтна намирнпца. Министар Финансија Ж. Вујић — Господо, ја бих вас молио да не губимо време код овога члана, јер говор о овоме нитању, као што је г. известплац дриметпо, има места код прелазног наређења, које је Скупштина на дрвом читању усвојила. Ја бих молио Скупштину, да се два пут не занима расправљањем једне исте ствари. Да пређе.чо сад преко овога члана, па ћемо расправити питање, о чему је поведена реч, кад дођемо на дрелазно наређење, где је реч о комадари. Станојло Вукчевић — Ја нисам бно на првом читању н не знам, шта је код овога члана говорено, али према прелазном наређењу, које је на првом чптању прпмљено, њнме се са свим потире наређење чл. 3. Кад су п други о овоме члану говорили, дозволите да и ја неколнко речи кажем. Г. Рајовпћ рђаво мисли, да ће се сељацима забранити нечење свију врста ракије. Г. известилац је врло лепо поменуо да ннје тако, јер у овоме члану изрично је напоменуто да се забрањује печење ракије из скробрих материја. Ја мислим, кад би се примило то, што хоће г. Рајовпћ, да би тек онда сузбили производњу ракије од шљива и разног воћа, а међу тпм баш дроизводњу тих врста ракија треба да потпомажемо код нас. Што се тпче шкодљнвости те раки.је, која се добија из скробних матернја, пмам ово да одговорим г. Ђаковпћу. Он вели па шкодљив је коњак н шамдањ, ја разумем н прпзнаћу да ко год дије много п најобичнијих пића шљивовице и прпро/шог вина, да то шкодп. Али нооспорно је доказано да мпого внше шкоди она врста ракије, која се дропзводи од скробних материја и која се пропзводн на онај начин, као што је дроизводе наши сељани. Ја сам као срески и окружнп лекар предузимао кораке лротив те врсте ракије, али наравно без икаква уснеха за то, што сам ја те кораке могао само чинит.; на основу извеснпх чланова саннтетског закопа а не на основу каког нарочптог закопа, којим се доиста може разбити пропзводња те врсте ракије. Из скробипх материја добија се тако званп „фузл" амилни шдпрт, шпнрг, и то је та врста ракије, коју сељани у извесним крајевима ироизводе. Хемискпм аналнзама доказано је, да је тај амилни шиирт веома шкодљив. Ту врсту ракије дпје наш сиромашан свет. Кад попијете једну чагау такве ракије, ви се осећате задовољни као и са флагаом пива, али та ракпја страшно ругаи органдзам. Ја вам као лекар могу констатовати, да та ракнја врло шкодљпво утнче на црпу џигерицу и бубреге и у одште руши део организам, и могу са сигурношћу тврдити, да је она узрок, гато се сваке године све више случајева лудила у тим крајевима јавља. Кад буде реч о прелазном наређењу, ја ћу казати своје мишљење. Сад пак