Narodna skupština
Не пик.
xa O =
o ~ ~ =
Т
подударношћу — инкомшабилитетом, објективним, пословним неприликама, које се имају у саобраћају с државном администрацијом, ја бих га разумео. Џуно је у Србији људи, који су давно резитнирали на сваки рад са државом, поучени непријатним искуством што еу га имали.
Алп кад је побуда зато код г. Маринковића
била страх од клевете, ја га разумем, али му не
одобравам. Ја не мислим да треба потцењивати моћ клевете, али исто тако не-треба потцењивати ни моћ нстипе. Макар да народ каже: кад сви повичу да си пијан, легни и ако шиси, ја мислим, да трезан човек не треба да легне. Има и парод својих мудрости које диктује малодушност и резигнација, па и та народна мудрост пе саветује оно, што саветује г. Маринковић, јер народна мудрост каже: „кад сви повичу“, а TP. Маринковић каже: Кад и неко повиче“. Један је енглески државник објаснио снагу своје државе и свога народа овако. Ми смо и као народ и као држава јаки зато, што су код нас поштени људи, чврсти, отпорни и упорни толико исто као и неваљалци. Ја мислим, господо, да се прави људи смеју и морају исправити у одбрани свог права исто толико, колико клевеници у подметању своје клевете.
Јаје здраво добије сломљено. У и истине, истина мора победити, Не би човек могао разумети, откуд напредак, морал и поноситост људи, који могу на себи имати рите, а осећати се као суверени, да на крају крајева не побеђује истина Ко има мирну савест, ко је јак у своме праву и верује у себе, он сме ући у борбу са клеветом. Кад се политички људи повуку и повлаче пред клеветем, они постају незаробљено робље, они више не раде по својој памети, они неће предузимати радње које су оценили самикао добре и корисне, већ опе које одобрава и „за даље“ визира клевета. Они ће носити одговорност за рад и владање, а највишу власт имаће за се клевета. Онда неће бити највиши закон у држави јавно и опште добро, него ће највиши закон бити клевета. У нашој земљи клевета ће се снажити све више и постојати све јача зато, што јој пул отварају и што јој се с пута склањају паметни људи. Ја, господо, не мислим да, се клевети ваља склањати са пута и што се тиче моје маленкости ја јој се нећу склонити,
Боље је бити жртва клевете пего њеп поданик, него њена пореска глава, која свој данак плаћа скупом монетом, као што је слобода савести и самоопредељивања. дато сам ја узео да говорим о овој ствари мимо .савета својих другова и прија= теља да 0 њој не говорим. Ја нећу, дакле, овде ићи за саветом, који је препоручио т. Маринковић, а којп препоручује донекле и народна мудрост, али ћу се исто толико чувати и примера, који је у најпотпунијој мери и више од осталих полит, људи низ година давало Министру Финансија. Ја ћу се чувати да ми се не деси оно што се њему врло често и редовније пего другим јавним раденицима дешава. да на једну исту радњу гледа равлично према томе, да ли је урадио он или ко други. Ја се нећу позивати на раније примере и радње, на друге које радње, и у друтом моменту радње Ми-
сукобу клевете
нистра Финанбија, већ на његове изјаве у току
ове дискусије.
13. ЈАНУАРА 1912. РОДИНЕ 15
|. Министар Фипапсија је рекао, да је опај посао, који је у своје време обавила Привредта Банка са државом, посао размене, а који је у томе. што је Привредна Банка лепоновала злато а узела новчанице, противан закону и да је зато он био противу тота посла противног закону, јер држава своје право не може пренети привашим банкама. Да примимо такво тумачење да држава своје право на равмену не може пренети приватним банкама. 7. Стојан Шротић је учинио нешто што представља извесније глажење закона него то. Он је Народној Банци сад пренео једно друго своје право, право које припада искључиво држави п државцој каси MH HGкључиво је за њу п конститунсано. Док тамо, код питања о размени, закон пе каже тако категорички, већ каже да се може чинити по потреби државе, дотле се у овој радњи, коју је иввршио т. Отојан Шротић говори у члану 6. овако: (чита)
У око
„Бонове за подлогу обртног капитала есконтоваће код Башке само Главна Лржавна Блатајница искључиво ради стварања обртног капитала, кад јој се за њ укаже потреба.
Ових бонова Народна Банка есконтоваће највише 10,000.000 (десет милиоша) динара у сребру. (15. ПЛ. 908.).
Мара.
Држава може, по својој потреби, у свако доба, чинити код Башке привремену размену злата и сребра: може полагати Банци своје злато и нањ дизати од Банке једнаку количину љених банкнота у сребљу преко мере одређене за издавање ових банкнота и може затим, по својој потреби, Банци ове њене банкноле враћати, а своје злато од Банке дизати, све без икакве накнаде за то, (15. II. 908.)“.
Т. Министру Фипансија за потребе обртног капитала Главне Државне Благајнице није требало новца. Он не само да је имао тога новца пето та је и имао и преко мере, која је потребна, пошто та је и приватним банкама давао. Оно што је било дато искључиво Главној Државној Благтајпици, он је пренео на Народну Банку, и тај поступак пренашања једног права резервисаног искључиво за државу Министар брани, а хоће да осуди поступак свога претходника, који је вршио једну с правног вледишта невинију радњу.
Ја, господо, не мислим тиме да дајем своју оцену о једном и другом поступку, свој суд о материЈалном питању, само дајем оцену јавнога рада, рада у Скупштини, рада у парламенту, у штампи, какав је одомаћен у нашој земљи п каквога је г. Министар Финансија највиднији представник. Ја сам казао да се мало коме дешавало тако често да ради радњу, коју је раније осуђивао, а да за радњу коју сам изврши тражи одобрење ш признање, а за те исте радње на друге људе изазива осуду и незадовољство, __Ма колико то било привлачно, господо, у овој ствари поступити по пракеп, коју је одомаћио г, Министтр Финансија, ма колико он немао права на правду кад је чинио неправду, јер и по св. писму није грех посећи онога, који је секао, ја опет не мислим ни овога шута да чиним неправду, не