Narodna skupština
14
НАРОДНА ОКУШШТИНА
ради г. Министра Финансија него ради себе, ради овог дома, а п ради једног бољег принципа од оног, који је он у српској јавности одомаћио.
Сад ћу прећи на главну ствар.
Питање о позајмицама које држава чини из државне готовине не третира се сад у Окупшљини први вут; њега је г. Ататоновић изнео пред СОкуп= штину 1910. тод. m оба пута Окупштина се бавила њиме, а што се саме праксе давања позајмица тиче, она, као што је сада поменуо г. Гавровић, није овогодишња, није прошлогодишња ни претпрошлогодишња, она се врши од 1904. год. редовно. Она је била — ја незнам да ли је познато Народној Окупштини —- позната јавности и била позната Главној Контроли.
Шрви пуг ове године устало семну Народној Скупштини противу такве праксе у име закона и први пут ове године Главна Контрола учинила је то исто у име закона. На једну ствар, господо, равлично се може гледати у два разна момента, само ако је та два монета нешто раздвајало, ако је створило разлог за различно гледање.
Ако је између 1909, 1910 и ове 1911 год. дошло нешто друго и различно од онога што је било раније, онда смо ми овлашћени променити гледиште на ствари п овлашћени смо учинити прекор Tr. Министру Финансија. Ми смо преко оне прве погрешке његове, после дискусије у Народној Окупштини, прешли као преко ствари, која нас не буни, не узнемирава и не обеспокојава. Ми смо изгубили право да му то пребацујемо и данас, ако између 1910 и 1911 год. нема шешто друго и ново. То ново има, господо. Ми имамо закон о буџету за 1909 тод. HW имамо закон о Државном Рачуновод= ству за другу половину 1910 тод. Ако Закон о Државном Рачуноводству о повајмицама, државне готовине говори друкчије и различно од закона о државном буџету, онда ми можемо да кажемо T.
Министру Финансија: оно рапије могао си да чи-
ниши оно раније могли смо ти опростити зато, што си то чинио по закону о Државном Бупету, а ово ти не праштамо, јер си учинио противно закону о Државном Рачуноводству.
Закон о Државном Рачуноводству само је проширено детаљисао издање, ублажио издање закона о буџету.
У закону о Државном Рачуноводству помиње се она реч „бесплодно лежање“, која, ја мислим, приближно добро тумачена помиње се први пут приплод државнот новца, а у закону о Државном Буџету није било о томе помена. И ако је приплођавање државног новца било слободно по закону о Државном Бупету, оно је у толико слободније по закону о Државном Рачуноводству.
Ја не могу г. Министра Финансија да правим одговорним за праксу, која траје седам година, и за праксу, коју је Народна Окупштина освештала у две прилике.
Од Министра Финансија тражено је да каже члан закона, на коме је основано давање зајмова, а он је од олонената тражио, да му кажу члан закона који то забрањује. И један и други позивали су се сваки на свој извор и сваки на свога савезника у закону. Ја, господо, мислим, да ствар законом није начисто изведена. Извесно је само
једно, да ствар законом није забрањена. Чл. 4 ПОЉ. на који се опонепти позивају, вели, да се обртниуинта капитал државне благајнице не сме никако дирати нтви Е, то је одредба, која се не сме проширивати, нејн „В aBd.HO.
калитал тлавне државне блатајнице. Само, господо треба пажљиво читати тај члан, јер државна PO
водству, дели у три категорије, везује, ако хоћете у гри кесе: једна од 509 у корист обртног ка питала и каже: то да се никако не дира, друту за неумесно наплаћене приходе чуну и трећа ва плаћање рачуна на крају годинвииле
и остаје још нешто преко све те три кесе за чевр 5 тврту кесу, која преставља по чл. 42. резерву џа буџетску равнотежу.
Ко докаже, да је г. Министар финансија дабвл | позајмицу заводима из обртног капитала Главнинвг
Државне Благајнице, тај би, господо, доказао, де је Министар Финансија дирао у оно, што не смио • дирати, ако се под дирањем разуме и давање
резерва за буџетску равнотежу, О коме нема наредбе да се не сме дирати. Узмите овако, да ј у години 1910. претек у корист државне готовине износио 6 милиона динара. По члану 42. законионе
питала.
То су, дакле, три милијуна. Колико треба. одн ах јиће се још за исплату неисплаћених расхода его колико треба за издалке под 3 тог члана. Реци да то једно и друго износи по један милијун, | Н7 онда три милијуна и два пута по један милијујиг чине пет милијуна динара. Онај шести милијун иди н у државну готовину и служн као резерва ва. буџебатуо ску равнотежу. Како ће Министар руковати тдрт i? резервом, у закону тота нема. У закону има саме то, да о употреби, о утрошку те државне готови решава Насодна Скупштина у облику закона.
Ја, господо, не могу да оптужујем г. Минист
законом није одређено, како ће руковати њоме owo што специјалним законом није овлашћен за то. 4, „от мислим, да Министри имају право на радње, кори , оцене као добре и корисне, ако законом нису 365 70 брањене. (О деснице: Тако је). 1 Под коалицијом, мислим, под четворном па ши: пп сле и под двојном, Министар је s Ham Oi i
пристанак извршио ове радове: платио је из дјЕ жавне готовине дуг Русији; платио је из државна: готовине дуг у Берлину и платио је из државно тотовине и дугу Бечу. | Има ли у закону о Државном Рачуноводс
члана, који га је на то овластио — Нема. | „5 је акт Финансиске политике, који Окупштина ИМ да цени као добар или као рђвв, да та похвал или покуди. (Одобравање.). И толико право, па До простор за своју радњу морају тражити и имати раван
e OE OVAU