Narodna skupština

не иИ ри

. |-

~ фр OL)

(OP KOM послу и то, парочито, као квалификованог сакбрадника, јер су шуме биле у његовом ресору, као от то рече и он сам. Ја сам њему дао акта без ре\qayyepca и, право да вам кажем, ја бих му их опет овхдао бев реверса кад би било у питању, да с њим пуфларугарски опет радим. Јер, тосподо, ја сам био, оттито казао један Црногорац, b Министар од жандара, дебљи, верујте ми, ја нисам био жандар према својим традрутовима, те да павим на њихове поступке, да од 7Md9buX завирем и да се од њих чувам.

Председник, Андра Николић. — Има реч г. mreljams Продановић, ради личног обавештења. ; Јаша Шродановић. — Ова изјава г. Јованоибизића довољна је сатисфтакција за мене. Он је тиме јон сам признао, да сам ја са свим случајно заботавоавно та акта. Д-р Воја Маринковић. Ја незнам где је 1 „. Протић нашао у мом говору да ја тражим неку гаовећу власт за Министра но што је он тражи. Он гецтражи највећу власт, а то је: да не реслектује ожвзаконе. Он је сам цитирао ауторе, по којима кад ~ 522 деси Министру да потази закон, јер се то може _ ада деси Министру, то мора да се локализује, иначе т зсе иде пред суд, па ипак овде износи друге теоајтошје, по којима министри могу да газе законе, па ! вца не иду пред суд и да за то не траже законоавдавно одобрење, него само одобрење своје већине. _ оЛро је једна велика разлика. Ја се ограђујем најганзвечаније од тога, да ја тражим већу власт за Митоннистра, но што је г. Протић себи присваја. На тодтпротив, ја мислим даје интерес ове земље и парзиепаментарног режима да се г. Протић у својој власти Бофтограничи, да он ту власт више респектује да натоттусти ове ауторе, па да се потруди владати по за= тнохону, јер је то најзад могуће. | __ Петар Мишић. — Господо, жао ми је што ми 101 - говору који сам држао о овоме питању није пао нешивако згодан израз „измитољити“, који је г. Про4шић употребио. | Из одтовора г. Протића на ову интерпелацију ишиди се, да се целокупна његова радња и цео ње) коов саобраћај са Главном Контролом по овој ствари товастојао у томе, што је ишао да се измитољи од ташштужбе Главне Контроле. Први акт његов у том тлоготледу, то је акт од 24-Х. пр. год. којим се обра[ опио Главној Контроли и то онда кад није више имао авшрава да се обраћа, јер је тада то право имао ивамо Прелседник Министарства. Он у томе акту jame ово: „Шрема томе ће ова ствар доћи било иним путем, било путем интерпелације или питања кефред Народну Окупштину, те ће Народна Окупнтитина свакојако добити прилику да се о њој изасни“. Шта ће Главној Контроли то: да ће се ууеНародна Скупштина изјаснити о тој ствари било опооводом каквога питања било поводом какве инпузерпелације, кад Главна Контрола има чл. 68. засона о Државном Рачуноводству који каже овако: ГЕ ако се споразум не постигне, Главна је Контрола ружна дати, односно одобрити визу са резервом

ке ; случај одмах доставити Народној Скупштини, вилим се ова састане било у ванредан било у

обеедован сазив“. |

1 - Шта се тиче Гл. Контроле, према овакој од-

огаедби, хоће ли бити какве интерпелације, питања нули не2

= 13. ЈАНУАРА 1919.

је учинио кривично дело.

ТОДИНЕ 23

Али је господо, овим г. Протић хтео да утиче на Главну Контролу, те да она не поднесе тужбу по чл, 68. и он је њу изиграо, јер она ни до данас није поднела Народној Окупштини извештај, и ако Окупштина дејствује од 1 октобра прошле

тодине; а ове су позајмице учињене пре овога времена. | ; а Даље, господо, да је г. Протић ишао да се

измитољи види се још и по томе, што у том акту Главној Контроли није доставио решење Министарскот Савета. Међутим чл. 68. зак. о држ. рачуноводетву и чл. 28. зак. о уређењу Главне Контроле императивно наређују, да Главна Контрола мора да буде извештена о одлуци Министарског Савета те да зна да ли се он слаже са њом или ва Министром. Јер ако се он са њом сложи, министрова одлука пада, и обратно. Али г. Протић

није доставио Главној Контроли одлуку Министарског Савета него само вели, да је ствар изнео пред Министарски Савет, а шта је Министарски Савет решио то се не зна. Цела ова радња показује да је он гледао да се измигољи, јер му је било пезгодно да Главна Контрола подноси тужбу Н. Окупштини о тој позајмици, јер као што сам казао у свом говору, није једно исто, да ли ће већина прећи преко једне интерпелације коју је поднела опозиција, или ће прећи преко оптужбе Главне Контроле која је највећи рачунски суд. дакон је ту одредио. шта и како треба радити. Даље, господо, т. Шротић се чуди, што ја тврдим да овде постоји кривично дело. Пошто г. Протић не респеткује ни један закон, већ држи да језакононо штоон уради, онда није никакво чудо што сеон чуди, кад ја тврдим да овде стоји кривично дело, и то баш по једној

одредби из закона о државном рачуноводству коју је он сам написао. Члан 66 тога закона гласи: „Ниједан акт којим се ма какав издатак ангажује и ни један налог за исплату, без ове визе и визе Месне Контроле не сме благајник признати, нити тражени издадак без ове визе исплатити, сем случаја из чл. 68 ов. зак.“ Чл. 67 истог закона : „за свако противно поступање предходног 62, 63, 64, 65 m 66 чл. благајник, односно рачунотолаљам, одтовара за накнаду штете и кривично“

Зар то, господо није кривично дело.

Члан 112" кривичног закона каже: „чиновник који само узме од новаца или ствар, коју је по службеној дужности примио или чувао, да се с

њима послужи, да се казни лишењем звања на свагда“.

„Исто тако да се казни и онај, који од такових новаца или ствари другоме на послуту или иначе на приватну потребу изда“.

Господо, блатајник Министарства Финансија без визе Месне Контроле издао је приватним лицима

„и новчаним заводима О од 3.018.000 динара,

и пошто он није имао визу Месне Контроле, значи да је тајно изнео из државне касе новац и издао приватним лицима на употребу и послугу — чиме Т. Стојан Протић још ми је напоменуо, да ако дође време да скупштинска већина буде судила Протићу, да ће онда бити суђено и мени. Ја могу да утешим г. Протића да се тога не плаши, јер ја се од те осуде не бојим,