Narodna skupština

22 НАРОДНА СКУПШТИНА |

ради по тим актима, и ја би онда био крив пред законом. Овако не. Изгледа ми да чиновници г. Љубе Јовановића, намерно нису хтели да воде о томе рачуна, па су пустили да та акта остану код мене у Фијоци и да застаре, а они после да се подмитују и дошаштавају са г. Отојаном Шротићем. Леп однос између чиновника и њиховог шефа г. Отојана Протића !!

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Молим вас г. Продановићу да ес држите чл. 04 пословника. Ви сте добили реч ради исправке навода и личне одбране, пи крећите се у тим границама а не идите у ствари које пословник забрањује. Ви сте човек од закона, били сте Министар и ја Вас молим да поштујемо пословник,

Јаша Шродановић. — Лична одбрана мора се кретати у границама у којима је човек увређен, према томе ја сматрам да не газим пословник. | Што се тиче аката т. Марићевих, ту ме је !. Шротић клот оклеветао, и ја имам права да се браним. Ја никад нисам тражио акта, која се односе на т. Косту Марића. Њих је тратио г. Љуба Стојановић кад је дошао за Министра Унутрашњих Дела. Он их је тражио с тога, што се јавно говорило и тврдило да тадашњи лист „Омелост“ стоји под инспирацијом старијих радикала. Говорило се да је т. Протић сакрио извесна државна акта и да их држи у својој кући, те да она висе пет година као Дамоклов мач над- главом једног младог човека, ш то само за то да би та тиме држали у својој партији. — Била је дужност Министра, Унутрашњих Дела да та акта тражи. Ниједан Министар не сме допустити да нестане државних аката.

Т. Шротић обрће питање па каже: шта ће нам акта > Што он то пита насг То су државна акта и она имају да стоје у државној архиви. Не смеју бе носити државна акта у приватне куће. И он је дужан да одговори: како је смео да државна акта, сакрије и зашто је то учинио 2

Ја одбијам од себе да сам хтео гонити госп. Косту Марића. Ја нисам никад ни тужио „СОмелост

Нисам тужио никад ни „Самоуправу“. У опште од како сам јавни радник нисам никад тужио ни један лист. То није радила ни наша влада.

Али је, господо, Стојан Протић заборавио да, „ако лаже коза не лаже рог“. Он је одрекао у „Самоуправи“ да је дао допуст за вођење истраге против г. Марића!! Један Министар одобрава најпре да се води истрага, па после јавно тврди: „ја нисам то потписао“! То је срамота за једну земљу, да Министар јавно одриче једно своје дело, које је прошло кроз све процедуре законом прописане ! |

Тосподо, кад је г. Протић учинио погрешку = а он ту погрешку није учинио ненамерно нето с намером — и послао акта суду у место де поништи доставу, зашто онда он није допустио да се ствар сврши у суду, па после тога предложи помиловање г. Марићево, него је оставио да Коста Марић живи и даље на белом хлебу. Г. Протић није ни уништио доставу ни пустио да се процес сврши па предложио помиловање, него је пустио да акта дођу суду па их после узео код себе. То је за г. Марића значило : Мађрићу, ви сте 5 година у мојим . рукама; врднете ли, ја ћу одмах акта послати суду.

_није ни разумео.

То је, тосподо, највећи неморал: тако није нико OJIBI радио сем г. Протића, У два случаја, дизио је он но ·

акта, било да спасе своје људе од одговорности,

да од „са свим одређеног опозлционара“ пређе владину странку. Такав човек не треба да говори. о мојој заборавности, особито за то, што је надлежни Министар могао да спречи ту моју забо- -008 равност.

дахваљујем г. Протићу и на читању Дајса. тој у му, у осталом није требало, јер је он све то! цитирао у „Самоуправи“ и ја сам о томе водио“

7

с њим полемику. Лајс нитде није казао да влада 2л8

има трава да стази законе ако од тога има ко-|-=07 ристи држава. Тако што није могао да каже неон · само ни један паметан Енглез, него и ни један па-|-вш метан Орбин. То је могао рећи само један Стојан ив(О

Протић, Ви сте видели, да је Дајс говорио о ономе шта. је било у ON и то Јоши про 80 и прате

на овој висини као данас. Он каже: кад се де- –об сило да су министри погазили законе и да Окул= штина мора то да прими, Окупштина то није ра- -24 дила обичним гласањем, него се мора доноситиј закон, по коме су се они ослобођавали одгтовор--- ов ности. Дакле не простим резолуцијама нето пови---нео тивним законима. То г. Протић није разумео у O" Дајсу. | Да је r. Шротић завирио дубље у Дајса алт ита би да он говори о поштовању закона. Видео 0 да не само Дајс нето и сви важнији енглески пи

парламента, на који се г. Шротић врло често по зива, које говори друкчије но т. Протић, који г И ако се за енглески парламена

каже, да он може да учини све, осим да од муш

ког начини женско и'обратно, опет се неће наћи у Hi Енглеској ни један парламенат, који ће урадити онојоно што је противно јавном моралу и оно што би сла-ј- ко било дух слоболоумља и стечене слободе и права на грађанска. Г. Шротић хоће да докаже, међутим, дајбл , у Енглеској владе могу у интересу државном газитијитне законе. | TincnH cy HHcalW само о томе шта је урађен |онос пре, аникако нису износили теорије да је то добројоцо.

и да се тако може радити.

Шрема томе, господо, видите да Стојан Прот за своју теорију о гажењу закона не може наћ ни једног паметног и поштеног писца не само Енглеској него и у Француској и Белгији. Он i saro m пребегао у Аустрију и Мапарску, Бер ни тамо неће наћи ни једнога писпа, пој ће oo

брити његову теорију. Он то неће наћи нигде ЈИ 5! Европи. Мора ићи на оријент: у Турску иу Малу тле зију или чак у Абисинију, те да ако тамо нађејаев

потврде за своје красне теорије. пар O ЕР Јруба Togo ON E

сам бити Odnela РА што је Ни о што смо као другови радили, а другови треба да овако претресају своје ствари.

Ја, господо, морам изјавити да сам г. Прода новића сматрао као сарадника на једном заједни инг