Narodna skupština

3 0 НАРОДНА СКУПШТИНА 3

хоће ли се узети на решење предлог о грађењу железнице год Обреновца до Београда и ако се не мисли зашто 2

На ово питање имам да олговорим. Ја налазим да нема никакве потребе за подношење новог законског предлога о грађењу пруге Обреновац Београд. Законом о грађењу и експлотапији нових железница од 5. октобра 1899. тодине, изменама и допунама од 2. априла 1902. год. и изменама и допупама од 1910. тодине предвиђено је грађење пруте Пожега — Ваљево — Београд, у чији састав спада и део пруге Обреновац — Београд. По закону о зајму од 150,000.000 динара од 15. децембра 1909. године предвиђено је ради везе западне Орбије са Београдом да се сатради пруга ЛазареBam — Отепојевац — Београд, место пруге Обреновац Београд. Но како се сума од 56 милиона која је из овог зајма намењена на довршења започетих нових пруга и на инвестиције на главној прузи показала недовољна, то за сада морамо изоставити грађење пруга Лазаревац— ОтепојевацБеотрад за чије је извршење потребно 3,900.000 динара.

Даље истим законом о зајму место ове пруге било је предвиђено грађење пруге Обреновац— Београд за чије је извршење потребно 1,100.000 дин. И ово би из истога узрока за сада морало изостати.

Како је потребно извршити везу западне Србије |

са Београдом било трађењем пруге Лазаревац— Отепојевац— Беотрад, било грађењем пруге Обреновац — Београд, то настаје питање шта је приличније шта јо боље.

Упоређењем обеју траса добијамо да је ануитет целе пруге од Београда до Чачка преко Лазаревца. већи за 2309/ него од Чачка до Београда преко Обреновца. Лруго један динар трошка експлоата= ције даје нам на 12:/, процента преко Обреновца нето преко Лазаревца. Треће један динар целокупних трошкова привређује 50%/ више па прузи преко (Обреновца нето преко Лазаревца.

Шрема овоме свакако је и прече и боље онда када се буде пружила новчана могућност, приступити трађењу пруге Обреновац— Београд него Лазаревац— Отепојевап— Београд.

Председник, Андра Николић. Михаило Радивојевић.

Михаило Р. Радивојевић. — Из изјаве господина Министра видим прво саму потребу и важност ове железнице Обреновап— Београд. Видим даље економску страну много бољу ове пруге, него онв Лазаревац— СОтепојевац— Беотрад. И са овом најавом ја бих могао бити задовољан, јер г. Илић, као надлежни Министар, у првом реду има да да мишљење, коју пругу треба пре правити и која је рентабилнија. Ја хоћу да поменем то, да је ова пруга Обреновац— Београд неопходно потребна целој Западној Србији, јер ако се и подринске и ваљевске железнице не вежу уским колосеком са Београдом. онда од железница у ваљевском и подринском округу неће имати користи, које се од њих траже. Допста, ваљевске железнице везане су са нормалним колосеком у Младеновцу, али би боље било да то није учињено. Јер успон с обе

— Има речтг.

стране Аранђеловца пи претоваривање у Младеновцу

које често траје по неколико дана, много смета

транспортовању робе, и то чини, да је неопходни потребно, да се прави железница ОбрвновацБеоград. То што Београд као центар трговине није веза са западним железницама ускога колосека, ви дите, да еспапи који иду за те крајеве, упућени су на рабаџије, а кад ми велике суме трошимо G железнице, треба се спасти рабапија, и направи железнице да од њих имају и појединци и држал какве користи, иначе од подринских и ваљевск железница немате ону корист, која се од њика ! очекује. |

Уз то Обреновац и околина врло су важна низу возна места, и кад би се направила ова железнице трговина би била много јача, па наравно и кб риснија.

Да не би даље говорио о овоме, ја изјављујено!. да сам задовољан са одговором, само би молио

држава има материјалних средстава, а железница 56 отрад— Обреновац не би коштала више до 1. 100.00

а и потробе диктују да се што пре прави, и моле бих г. Министра, да стави ово питање на дневе ред, и пусти га у рад, као по све потребно и не рисно како по државу, тако и по појединце. |

Председник, Андра Николић. — IT. Министе" Грађевина има да одговори на питање г. Јосиа Бојиновића.

Министар Грађевина, Мих. Илић. — |. BI JOROPTE ODE посланик Мр MH је питање, |

просепају накнадне Ре ya _ Ма ли dop je ли истина да окружне власти наплађују од гр ђана по 4 динара за недолазак на кулук, и ако | OR истина зашто се овај новац не да. На OBO HWTAH" имам да одтоворим ово. Просеца се срески пут ут Крупња до Малог Зворника. Пут је онда просепетао кад је упућено ово питање на Министра. Траф

вина још 1002. тод. (16.-Х1-1902. Бр. 6133) и кане: се у току године није на томе ништа радило Министар Грађевина је ове јесени наредио да пут просече, наспе и саобраћају преда.

сада важећем) закону о јавним путевима, i делио пут на деонице, и свакој општини дао | једну деоницу на рад, а општине су опет през броју својих пореских обвезника, двонице на поједине своје грађане. Како је. неки од њих спречен из било каквих узрока

ћују новчану замену кулука и од оних, који CBMIMED вољно неће да раде или избегавају ла раде, а МОБ то чине у оквиру законских прописа и одреда Тако :

6- 5 10. вак. о сувоземним путевима (допуна 94. октобра 1870. год.) гласи: „Но кад би ндби i општина на збору свом вишином гласова репе! да други начини, ни преко предузимача, она | BH моћи то MH да учини. Исплата тога посла може учинити из редовних прихода или ванредним Il резом по имућности,