Narodna skupština

16. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ 3

i : П | По чл. 20. зак. о општинама дужности чланова.

таи штчане — T. 6. a y случају потребе лично раде 004 општинским пословима «где је потребан већи у {ww људи и подвозних средстава (деонице су ошшт, ог.ојслови) да дају у томе случају личну замену или зла у дају зато новчану накнаду по одређеној такси. 5 _ Јос.Бојиновић. — У шта је употребљен новац 2 МО Министар Грађевина, Мих. Илић. — На истањату радова према чл. 10 зак. о општинама, а зшме општине одређују таксу. 5 _ Јосе. Бојиновић. — Ја сам са овим одговот шм г, Министра Грађевина задовољан само у неанљлико, а у неколико нисам, јер тај пут који је оллао по моме решењу да се изради, он је требао уинније да се изради и лакше би се могао израдити, опто пошто је тај закон дошао, те је министар фпоспрес наредио и људи су претрпели велике не„злоде, чак је било који пнсу имали где да поће„ту, него су испрозебали п добили болест. После ) вта о томе добивеном новцу власт није водила пвикаквога рачуна, ш са њим је учињена једна упо„5беба, која не би требала да се догоди, а сад по' о се тај пут не ради, ја немам шта даље да говорим. | (i Председник. Андра Николић. — 1. MnHH' фар грађевина има да одговори на питање т. Мих. 4нтолића. E ЛЕ Министар Грађевина, Мих. Илић. — Имам ко одговорим на питање г. Мих. Чолића о довртењу пута кроз Овчарско-Кабларску клисуру. ~ Мих. М. Чолић. — Ја ћу у кратко мотивисати евтање, које сам упутио г. Министру Грађевина 0 тфоторијском Овчареко-Кабларском путу. Садржина 260 ово. || M M ago је округ ужички још пре осам година 7 илтуно израдио своју деоницу овчарско-кабларског та, ипак окрузи руднички и чачански не само н оо нису журили са израдом истог пута кроз своје отноиторије, него та још ни до данас нису израдили. симо се ради тако споро, тако млитаво, нарочито сокругу чачанском, да је то за причу, а парод

нншиње већ сумњати у то, да ће овај пут моћи

одоро бити готов и предат саобраћају.

10 Опште мишљење влада у нашем крају, да изту овога пута ометају и развлаче извесни влани партизани и људи од утицаја, који имају ме= оне на старом путу; јер, кад нови овчарско-кабподски пут буде готов и преда се саобраћају, гицарим путем не би ишао готово нико и њихове м механе изгубиле врло много.

Ја сам се више пута питао: да

ли је истина,

НЕ ЛИ је то могуће да лични интереси неколицине .

) нди буду пречи и претежнији од овако крупних итштих интереса, и какав је то кантар, на коме вт тако мери 2

БА Као што рекох, најспорије се ради овај путу ттоугу чачанском. Између Међувршја и Ћосића тока има један километар непрокопанот пута ни се намерно неће никако да ради и који оневарућава саобраћај целим овим путем и у онолико озолико је израђен. Даље, последњи део пута од посића Потока до Макаријеве Чесме у дужини око километра, како сам сазнао, није никако ни

1 у израду.

Ја сам ово питање покретао и раније а покрећем га и сада једино «о тога, што сам налазно и што налазим, да је оно од општег интереса и значаја ва наш крај.

Шитао сам дакле Г. Министра прво, зашто окрузи руднички и чачански за 8 година нису хтели израдити овчарско-кабларски пут и хоће ли наредити озбиљан и жив рад на овоме путуг Друго, зашто се онај један километар пута између Међувршја и Ћосића Потока не прокопава и не ради, и хоће ли Г. Министар наредити, да се одмах узме у рад и изради тај прескочени километар, како би се добила веза на овом путу, и треће, је ли истина да онај последњи део овчарско-кабларског пута од Косића Потока до Макаријеве Чесме у дужини од два километра још није дат у израду, ако је истина зашто, и хоће ли Г. Министар наредити да се и то одмах у израду даг

То је у главним потезима моје питање, на које ГР. Министар има да ми одговори.

Министар Грађевина, Мих. Илић. — На ова питања част ми је одговорити, да је грађење железничке пруге кров Овчареку Клисуру у истини у своје време у неколико. задржало и само грађење овога пута кроз округ чачански и руднички, све дотле, док се траса железничке пруге кроз овчарску клисуру није дефинитивно утврдила.

Даље, окрузи чачански и руднички нису могли на време „извршити своје деонице поглавито са тога разлога, што је на њиховим деоницама најтежи терен а и дужина пута је доста велика, јер док је на проседање дела овога пута у ужичком округу утрошено свега 370.000 динара, дотле је израда овога пута ва деоницама рудничког и ча= чанскот округа до сада коштала преко једнога милиона динара, што је плаћено нешто из кулучке замене повцем, пешто из окружног приреза, а највећа сума је исплаћена из бупета Министарства Грађевиша, пошто су радови на овим деловима пута чисто вештачки, који JO закону о сувовем-= ним јавним путевима падају на терет државе.

Познато је, да су суме у бупетима Министар ства Грађевина у последњим годинама врло скучене, а потребе државне су многобројне тако, да се према сумама одобрених буџетом и осталим хитним и неодложним потребама државним није могла већа сума одвајати на грађење Овчарскога пута, те је то немање довољнога државнога кредита највише проузроковало овакво задоцнење довршења Овчарскота пута,

Одобрени кредити за разбијање стена п вештачке радове на путовима по државном буџету за 1909 год. износили су 100.000- динара, за 1910 т. 150.000: динара, за ову 1911. год. износе 150.000 динара, из чега се види да је поглавито узрок оваком задопњеном довршењу Овчарскога пута оскудица у кредитима одобрених буџетом Министарства Грађевина за последњих неколико годипа, од којих се није могла одвојити потребна сума за потпуно и брзо довршење овога пута, већ се пут давао у израду према бупетским могућностима.

Што се тиче тврђења г. народнога послапика, да је на делу овога пута који је у раду од Међувршја до Ћосића-потока изостављен читав један километар и да се на њему намерно из неких на-