Narodna skupština

INC. У Сва O aa ali | 4 1 | 16. ЈАНУАРАТ1919. ГОДИНЕ 5 о: =

ут прогон стоке крај државног пута Београд —Омеде- Председник, Андра Николић. — Отвара се

а кроз срезове врачарски и грочацпски, ово на многим местима сопственици транич тих свим или парцијално тако, да простор илп сасвим

та рево, но округа, пифимања заузели са зјџје услед овога заузећа тај тнујуништеп или веома сужен.

Ова пак заузећа извршена су у главноме пре 01710 и више година, како у овом тако пи у смедензф ревском округу.

Да би се олакшао сточни трговински саобра(24 ћај на овоме путу, начелство овога округа под 21 пад дец. Бр. 1858 наредило је нечелницима срезова: ван врачарсков и грочанског да према распису Госпоти дина Министра Грађевина од 25 априла 1881 год. „44 Бр. 1058 под 18 маја 1881 год. Бр. 2881 изврше ато отварање поменутог простора кроз сва гранична зин имања и да оне, који су извршили самовласна зау492 зећа, узму на одговор, казне и о њиховом трошку нен изврше омеђавање и отварање простора за протон отд стоке, заузетог од њихове стране. =

Наредио сам поново окружним начелствима да ве заузета земљишта од заузимача одузму п са истим OWO закону поступе.

Председник, Андра Николић. | лт. Благоје Антић.

Благоје Антић. — Са оваквим одговором г. н#М Министра Грађевинаа ја сам потпуно задовољан, ивосамо молим Г. Министра да TRIO UL да се ти заукнезимачи казне.

Председник, Андра Николић. тостар има да одговара.

Министар Грађевина, Михаило Илић. ж Имам да одтоворим на питање г. послапика Овееоттозара Богдановића о подизању чачанске гимнаупезије. (Није овде). =

Председник Андра Николић. Других пиавттања нема. Прелазимо на дневпи ред. Прва је тачка зилдневног реда извештај вериФикационог одбора.

Изволите чути р. секретара.

Секретар, Бад. Филиповић чита извештај ве»ифрификационог одбора, који гласи: ==

— Има реч

IT. Мини-

Народној Скупштини Верификациони Одбор у седници својој од 11

„ноов. месеца узео је на решење питање о мандату

зижавног саветника, па је решио:

Пошто је листа за округ крагујевачки, на којој . аје листи носилад т. Сретен Којић, исцрпљена, јер су ениз исте листе- оба квалификована посланика изацобрана, — то онда на основу члана 98. зак. о изодбору народних посланика предлаже Народној Окуппштини да донесе одлуку, да се на место умрлог шосланика г. Пере Велимировића, за изборни округ цакрагујевачки одреди дан избора другог посланика, 00 чему да се у смислу горњег законског прописа шише т. Мипистру Унутрашњих Лела.

11, јануара 1912 год. у Београду. Председник одбора,

КЕ. Борисављевић.

Члалови:

„УБ: Јовановић, Драг. И. ПЏавловић, Џетар Мииштић, Др. В. Маринковић, Д. Шећић, Драг. П. Јоксимовић, Мил. И. Марковић.

муумрлог посланика T. Пере Велимировића, бив. др-.

претрес. Не јавља се нико за реч. Шрима ли Окуп-= штина извештај верификационо: одбора (Шрима).

Објављујем да је примљен.

Шисаће се влади да се нареди избор.

Друга је тачка дневног реда: одговор т. Миниетра Војног на интерпелацију т. г. Отојана Рибарца и другова о неисправној муницији за брзометне топове. Молим г. интерпеланта да развије своју ин= терпелацију.

Има реч г. Отојан Рибарац.

Стојан Рибарац. — Народна је странка била и остала изван оних супротних струја, које су се сукобљавале у нашој војсци последњих тодина. Ми смо били и остаћемо далеко ни од свих недостојних афера које су кобно ницале и једна на другу се низале код војних материјалних набавака.

Вратити војску њој самој, оставити је њепим високим циљевима и задацима, остранити од војске елемент чевојнички и разорпи утицај. Уништити злоупотребе којима су покривепе материјалне војне набавке. Излечити војску од котеријаштва које је пи њу заплавило. Оузбити растројство, које је обузело моралне односе у војске. Ојединити све у војсци сва срца, све духове, све воље и све упутити само војничким дужностима. забранити акљивним војницима да траже и врше политичке утицаје пи одузети им могућност да се уплећу у политичке размирице у земљи, којих је и иначе сувише. То су путеви којима је пшла народна странка. То ву мисли којима се она руководила. То су тежње њене па пољу ове за Србију најважније државне установе. Ми ћемо на томв а даље да останемо, дубоко убеђени, да је то потребно пи зарад унутра "шњет мира земље п зарад свеколике прибраности пуне енате и апсолутпе готовости војске за извршење националних државних задатака.

То су била и расположења којима, смо се инспирисали и мотиви који су нас руководили да поднесемо интерпелацију. Ми овом интерпелацијом нисмо хтели да вештачки подгревамо такозвану „Рашић-Влајићеву аферу“, али, исто тако, нећемо ни да је заташкавамо и прикривамо, ако њени трагови још трају. Али кад се земља осетила праведно узрујана страшпим вестима, да је топовска муниција лоша и да су нам шраппели неуоптребљиви, ми смо сматрали за најпречу дужност да о томе затражимо исприна обавештења. Та нам се дужност наметала тим више, што се прикрива, расправа онога материјала до кога је дошла скупштинска комисија од год. 1909. јер се извештај те камисије већ две године пред Окупштину не износи.

Србија има права да зна, јесу ли савесно употребљене жртве, што их је она драговољно принела на материјалну спрему своје војске, или је ту било злоупотреба: ко је крив за те злоупотребе и шта ће бити са кривцима ако их има г Томе праву земље и њеном спокојству ми смо хтели да послужимо овом интерпелацијом.

Председник, Андра Николић. Министар Војни.

Министар Војни, Степа Степановић. — Овом интерпелацијом положена су ми четири питања, на која имам да одговарам. И ја ћу се држати да на

— Има реч г.