Narodna skupština

~ | НАРОДНА ОКУПШТИНА

зајма сњим заједно у вези и појаву доласка масних бакшиша које су башке слале појединим радикалним установама, за личностн немам доказа да их изнесем. „Сима Катић; Истина је, признао је н г, Министар председник.) |

Даље, овај режим у привредној политици, има за собом и једну дугу борбу у царинском рату, у коме је Орбија на крају крајева подлегла. Има за собом једну царинску упију у којој је банкротирао и престиж Орбије, као и њена трговинска политика.

У спољашњој политици он има да забележи необично „велики успех“ радикалски, који се састоји у затварању српеких школа у Турској, и ништењу вековних привилегија које су Орбима до сада биле признаване, у оставкама двају Оршеких Митрополита. У скандалу, који је Орбија данас доживела у избору најновијег Митрополита Рашко-Шривренског. А као круну свега тога Орбија има у режиму „стварању нове државе“, да запише и анексију Босне п Херцеговине.

Али међу свима тим аферама које стално прате овај режим, не из године у годину, него из месеца у месец, најтеже су ове афере које се јављају у војсци, а узрок зашто су оне вајтеже изволео је казати шеф моје странке у мотивацији данашње интерпелације. И господо, ништа нам није теже, и по мом шишљењу ништа судбоносније, него кад се те афере једнако и једнако понављају у војсци. Ја ћу одмах да додам, да ја не кривим толико војне кругове, колико кривим опе кругове, који су те афере с поља унели, а то су радикални политички кругови. Може бити не би било заинтересованих војних личности за ову или ону муницију за ову или ону фабрику страну, да оне за то нису нашле повода с поља у утицају политичких личности, које су при порушбинама војног материјала сувише контакта желели са стручњацима војних кругова. О томе је овде и било драстичних речи и драстичних примера у једној седници 1908. г. Народне Скупштине. Тежња је наша да те афере излечимо и из војске што пре истерамо, да војне кругове и војнике сачувамо од осуда коју народ мора набацити на све личности, које су криве за пропаст његовог спокојства и његових нада на успех Србије.

Т. Министар Војни био је љубазан да данас одговори на сва четири пптања која су овом нашом интерпелацијом постављепа. И он је колстатовао што смо готово сви знали, констатовао је jenny жалосну истину, да је скупо плаћено оружје, муниција, особито шрапнелп, који су Шпнајдеру у оно доба 1906. год. плаћени са преко 60 динара један комад, док се данас могу добити за 58 и 39 динара, да то оружје тако скупо плаћено и преплаћено злојем народа српског није у свемиј шсправно. Ко је томе криве Наравно тежња је свију нас да се ти кривци пронађу; неки хоће да их пронађу, а други се можда труде да их скрију. PF. Министар Војни био је данас екесшлиципан ла да реч пред Окушштином да ће кривца пронаћи. Мећутим, господо, оно што ми сад треба да констатујемо, и на што ја хоћу да обратим пазшњу, то је ово: упаљачт који су дошли при првој порупбини пашег оружја код Шнајдера, нису сви дошли тј) исправном стању. Ми смо иу оно доба кад је Окупштина решавала тде да се то

оружје набави, наглашавали бојаван, ослањајући | ни! се на стручна мишљења људи који су испити- | -ит вали то оружје и муницију, да неће отуда све у 98: исправно доћи као што ми желимо и као што смо | ом платили, И, тосподо, та паша бојазан потврђивала (у BI.

се све више у колико је та поруџбина, лиферација прилазила свбме крају. О једном делу ненсправ- нота оружја сада товоримо, тј. о упаљачима за шрапнеле, који нису из Фабрике дошли сви у ис- | правном стању. ;

Ја верујем, да је г. Министрова тежња данас и била да докаже, и да би он рад био то доказати | и ја бих радо саслушао његову изјаву, да упаљачи | нису донели отуда клицу свога квара, али изгледа да му то неће испасти за руком, јер по ономе што се већ зна, упаљачи су носили клицу квара у киселом лаку још из Фабрике. Наравно није то и један узрок; уза њ су дошли и други код нас. Али то је најглавнији узрок, услед кога су се упа= љачи доцније кварили и код нас, и све би се више кварили да се та квареж није приметила. Ја ћу да се послужим за доказ свога уверења једним меро- = давним стручним мишљењем за оцену тога питања. „У физикалној хемији постоји т. вв. Ватово правило, 0 равнотежи између напона водене паре у солима и околној атмосфери. Према томе, соли, | лако растворљиве у води лако привлаче и влагу све дотле док се. не створи равнотежа. Шалитра, кад је чиста не раствара се лако у хладној води те није ни хигроскопна. На томе се и оснива њено | издвајање при Фабрикацији шалитре. Алкални аде- | тати се врло лако растварају у хладној води, као | такви хигроскопни су у јакој мери. Зато се и мо-. зао десити случај да је потпуковник Божидаревић, у једној херметички затвореној кутији како је дошла а Фратлшјске могао наћи један упаљач код кога је шалитра процветала. Кад се то могло десити у једној упаљачкој кутији са онако малом количином ваздуха и његове влаге, онда је логично да Ће се још пре десити у великом мијнаљмијском сандуку у коме је количина. ваздуха далеко већа и у коме дрвене преграде и ћебад имају већ своју природну влагу“.

(Ово стручно мишљење једнога органа, кота и Министар Војни одређује и за оцену оружја, које нам отуда долази, потврђује и сам пример констатован у оном малом броју шрапнела, како рече т. Министар Војни, који су у Дунавском артилеријском пуку прегледани и који су били у онаквом стању како су из Француске дошли т.ј. у плеханим залетованим кутијама. У тим плеханим залетованим кутијама нађено је упаљача, који су ин исправни, а у њима је. нађено и упаљача, који су у себи садржавали клицу кварежи, и стручни ј органи наши налазе: да је та клица у оном лаку, који се на њима налази.

Стручни органи мисле, да је лак, којим су лаковани упаљачи, кисео. Да Шнајдерова Фабрика може да не обрати довољно пажње на ту особину свога лака, констатовао је и српски хемичар, који је констатовао лиферацију оружија и муниције у последњој државној комисији, која је примала оружје и муницију 1910 и 1911 кол Шнајдера.

Лак има киселине, то је сирћетна киселина. Она привлачи влагу, а њене су соли хигроскопне, те

пије св) а

=.

aa er 77