Narodna skupština

зжаже и шалитру, која је и иначе према влази сајљива, а тим више ако није чиста, и тако се пати и сам барут унутра, који је такође осе[n за према влази.

ИМ стола, у кварењу озога оружја мора се кон-

коју бар ми можемо увек било да је било при при-

виоговати једна ствар, тиотеправимо, које дакле не би 94 се ревности и пажње са паше стране )T Xy тога оружја. ззБНесумњиво је, да је комисија, која је примала куфтружје п муницију код Шнајдера, могла знати зе недостатке Шнајдерове муниције. Још и аншшнели за хаубице и мерзере пре анексије Бо· ни Херцеговине били су искварени, и наша је ijiromka морала да их поправља и доводи у ред. виа томе та комисија требала је бити веома анаљива. Међутим, с чаше стране наши органи невлведа да су били довољно пажљиви при примању тнургуниције, и ако би ја веома желео да ме деман„оте, с обзиром на моје уверење о часности предвеаттика комисије, која је примила то оружје. ожбАко је тачно ово о чему сам извештен на меуннавном месту, да ти упаљачи, који ву набављани кедфреме анексије, немају жига наше контроле, jm и треба да знате да се ниједно парче, ни један нававни део оружја нашега, и у Француској и свуда сиотрима ни у једној Фабрици, докле их наша конi ја не прегледа и не удари свој жиг на њих, 5[ a je ствар и сувише жалосна. Упаљачи, који ттодошли 1908 тодине, тај жиг немају. даштог 7 зле бити да сета десило из журбе, коју је ковјија уложила да што пре извесну количину му„Sie пошље, а може бити да је томе узрок и т дар пили сувишно уверење у исправност Шнајдетата рада. И ако претпоставимо да је те журбе ја ипак налазим: да је комисија. била дужна. који прими као

| :% отилептоше сваки исправан упаљач, „#ВБ. „па ер, као што је било речи и у Скупштини и | STe у јавности, било је покушаја од стране агрјдерове Фабрике: да нам се подметну и ненимавни делови оружја и није то било само у здјајдеровој Фабрици, него и у оној другој Фати, у Паризу, која лиферује пешадијску мунит) _ било је покушаја, по реферату једног члана гонсије, да нам подметне муницију коју је Сена шила, да нам уз добру муницију протури и рђаву. Пош трећа фабрика, која нам лиферује кожни макврјал, покушала је испочетка, да не извршује оптшбине онакве какве су биле мустре, покушала га лавира, и на крају крајева успела је, да нам утагрује материјал који нисмо погодили. Тежња навих тих фабрика, као тртовачких предузећа, отшто боље прођу: да дају што јевтинији мате„ал, да истуре тај материјал што пре из руку | нових поруџбина, а наша је ствар, з комисије тамо, колико ће тај материјал бити маван. Према комисијама, које су доцније биле, sena Aa Cy фабрике биле обазривије због тота 5| Je више искуства било и што су те комисије RM • мало поверљиве према Фабрикама, имајући а искуства него она која је примала оружје и птцију 1908 и 1909. године. о осподо, само Министарство Војно при поруџт упаљача, по моме најдубљем уверењу, ногре-

СТЕНОГРАФСЊЕ БЕЛИШБЕ 1911.

Е 16. ЈАНУАРА. 1912.

ствар је“

ГОДИНЕ 9

шило је и огрешило се о своју дужност. Министаретво Војно, нарочито стручни органи, требали су знати у то доба, да упаљачи, ма како направе љепи исправно тамо, нарочито Шнајдерови, имају увек једну предиспозицију да доцније од атмосФерског утицаја претрпе извесну штету. Код тих Шнајдерових упаљача капсла је Одоздо отворена, а озго прелакована танким слојем можда и киселога лака, и њени саставпи делови пзложени су влази. И они људи, који су били дужни пазити, да се „тако осетљиви“ делови оружја не искваре зато, што морају дуже да стоје и да буду изложени великој влази и штрападу у рату ти људи су још пре но што смо поручили упаљаче 1906. тодине, требали предузети и наћи средстава за заштиту упаљача од атмосферске влаге.

Позната је ствар — ја је морам споменути, а молићу да ми се за то не пребаци — да нам је још 1908. године Шкодина Фабрика дала једну батерију на пробу и извесан број шрапнела. Њена муниција имала, је већ тада на упаљачу један ваштитни део против атмосферског утицаја, имала је капице на упаљачима. Та је капица дакле била позната стручним органима, који су паручивали муницију. И у комисији, у којој је било дебате о томе, какви упаљачи да се поруче, било је и одвојено мишљење, да упаљаче треба осигурати озго против влате и сваког утицаја споља — капицама. Међутим, то се није примило, вероваћу због тога што се и сувише, можда, поклањало вере. стручним органима Шнајдерове Фабрике, који су онда тврдили, како то није ни потребно.

Наравно, господо, сваки цита свога коња. хвали, али ипак нико не купује коња док му добро у зубе не затледа и док се не увери колико му је бар година. Тако је, господо, требало и код нас да буде. Искуство које смо скупо платили са хаубитребало нас је

цама MW мерзерима код Шнајдера, научити, да ове друге порупбине оситурамо од кварења. Ми смо то постигли тек при наруџбини

из зајма 1909 год., јер ови шрапнели који сад долаве имају заштитну капу и Шнајдерова Фабрика није правила питање од тога. Г. Министар војни и сам је овде изнео један доказ о нашој великој небрижљивости уопште за чување оружја, које нам отуда дође и које по скупе паре добијамо. Казло нам је, да није било довољно сандука за паковање оних монтираних шрапнела, у којима бп се могли ови шрапнели чувати. IIa, господо, ми смо поручили ту муницију 1906. год. и од 1906. током 1907. тод. било је доста времена, да се сандуци направе благовремено. То није учињено.

Изгледа, господо, да је код нас, нарочито у Министарству Војном, опште правило да се само поручи материјал, да се за што више новаца набави и да се што више поруџбина учини, а како ће се то све чувати, о томе се нико не брине, већ тек онда, кад дође тај материјал, тек видимо да на његово чување нисмо мислили. Цела 1907. и скоро 1908. тод. прошле су, а Министарство Војно не одређује кредит за сандуке, одређује га тек у почетку новембра 1908. године, а шрапнели су до=

лазили од априла месеца 1908. године. — И онда, господо, кад се сетимо оних бурних дана, оне опште журбе крајем 1908. и почетком 1909. год.