Narodna skupština

(а а услЕенА,

увткајмање 1,200.000 динара. Ја не могу да тврмнлдим да ће тај моменат да наступи, али ако је тогистина да су се оне преправке, које су у априлу о обопу вршене, показале без вредности, онда се тмора приступити и овом последњем средству. Али, тоотосподо, ако тај случај наступи, да мора толики ацтредит да се отвори за набавку нових упаљача гомттастаје питање: да ли би то било са каквим цшљеме ни шрапнели, чији су се упаљачи овако покварили · мети иначе не одговарају техничким потодбама. Код хитих шрапнела отањенпа је кошуљица, њихове се тожошуљице цепају чим барут у шрапнелу експлодира отпшто слаби њихово дејство, а што не треба да буде. ка ем тога, код њих је примећено да они не експлоадирају на време, већ пре времена. Технички официри веле, да томе што шрапнели тонексплодирају пре премена и пред топовима, моту мл 7 главном бити два узрока: или је упаљач поква„нобен, или је кошуљица преко мере танка, па кад гфебарут експлодира у топу, он јаком силином крене ундврно напред а куглице у кошуљици, усљед инерзјидије, учине јак притисак на кошуљицу и пречату, згожоје кад попусте, онда куглице притисну барут у афтпрапнелу, од чега овај експлодира. Који је од ова бадва узрока који изазива превремено распрскавање зјиније још испитано. Ја верујем да се то код њих злешеће никад ни испитати, јер они са њима пе смеју зиштикакве пробе да врше, пошто се боје, да поред тоотостојећих мана не наиђу на још коју нову, И онда озако буде овај случај т.ј. да се шрапнели пре врезнашена распрескавају због отањења кошуљице онда је тоншното корисније, да се кредит.за набавку нових пештпаљача ни не одобрава; него да они остану овако но овом стању, а да се у Управи Војно-техничког онезавода поправљају само у толико, у колико могу ) ла се употребе за годишња гађања, и ако је то (оојна муниција, која би требала да се употреби у тињату, те да тако оду у заборав а ми само да узпшикнемо, мислећи на те шрапнеле: поменуло се, а п 916 повратило се!

Ја бих имао о овој ствари још доста да гоцозорим. Ви сте видети да сам ја раније много о зиооме товорио, али никакве користи није било. Џа

ад нема никакве користи од тог мога говора, за= отшто онда, да ја замарам моја прса. Ја ћу да заHip говор, молећи само Народну Скупштину, да вена Министру Војном стави у озбиљну дужност,

ва се по овој ствари поведе најозбиљнија кризежична истрага и да се кривци изведу пред суд. RIL.AJH ту истрагу не смеју водити иследници, који су аећ компромитовани у овој афери, нити судити сузшије, који су такође компромитовани.

Председник, Андра Николић. ти илош Ћосић, i Милош 'Roomh. — Господо, питање о набавграма нашега оружја и питање у опште о војним абавкама потрже се" сваке године у Народној пулокупштини. Те ствари, кад би се оне дешавале ожвамо код нас у Србији, ми би могли рећи, да је од"рбија изузетак у Европи, Таквих ствари има и

другим земљама. (тује се с левице: У којим, у гфојим, помените >). где су пре

1 Па на пример имале Француску, тефратког времена пропале ратне лађе, које су тек пфримљене од Фабрике, па ни до данас нису још

16. ЈАНУАРА 1912. Године

_ учинити издајство земље.

„јер и пре догађаја

— Има речт.

= сл

кривци пронађени, а имамо случај сличани у Бутарекој. Али ја одмах морам да признам, да тога има више у Орбији него у другим земљама. А шта је уврок томе, то ми треба сами међу нама да по-_ тражимо. Није само тако са војним набавкама, него је п у другим питањима тако исто. Исти је случај и са грађењем железница, које су због нестручности људи наших, много скупље коштале него што би требало да буде, и у другим стварима немамо онаквих стручњака, какви би они требали да буду.

Ја верујем, господо, да људи који се одређују у те комисије за пријем оружја, не иду нарочито на то, да се рђава муниција прими, али верујем да то бива збога тога што немају потребне стручне спреме. Не може се, господо, предпоставити да ће један српски офици), кога је српска држава добро осигурала, који има своју будућност и кога је српска држава спремила да у име њено врши набавке, У равним приликама ми смо видели да су разне комисије, састављене из стручних људи, доносиле разна стручна мишљења тако да ми у Народној Скупштини плесмо знали, како ћемо да се определимо у питању набавке тражене. Ти људи пе припадају пи једној политичкој партији и не може се рећи да су партизани, већ су то официри који не припадају ни једној политичкој партији. Једанпут је било питање какав избор оружја да се изврши и том приликом помињани су поједини официри са додатком, којој партији симпатишу, па је изашло, да радикална партија у официрском кору нема никога за собом. Први Министар Војни, кота сам ја затекао, кал сам дошао за посланика. био -је тенерал пок. Мишковић, који се рачунао као либерал и он је казао: са радикалима може се радити, ја сам рачунао да су радикали људи који неће државу, али сам се уверио, да су то људи који хоће државу и уређење државно.

И сви Министри Војни, који су за њим долазили -изузев Грујића ђенерала све су то људи који нису имали са радикалном партијом никаква посла и људи који су симпатисали конзервативним партијама. Кад такви људи рукују пословима у војеци, онда се не може приписати радикалној партији оно што они раде. Све, господо, што се дешава у војсци, то је последица стања у војсци, од 29. маја, т и после тога дотађала било је незадовољства у војсци. Још 1884. год. кад сам ја служио у кадру, ја сам приметио разних размирица у војсци. Али, господо, тога мора бити, јер је војска читав један народ, и као што у народу има "незадовољства, тако та и у војсци има. У анкетном одбору кад смо били, г. Воја Маринковић заинтересовао се био тим питањем о незадовољству у војсци, а тако исто и г. Јоксимовић, ш увек смо обилазећи гарнизоне распитивали се о тим и нашли смо то исто незадовољство које постоји у војсци и раније; није било неко велико незадовољство, већ то је пезадовољство само односно тога што неко није произведен на време, што је пао на испиту и томе слично. Међутим, то се незадовољство одмах и у штампи и у Окупштини обележава као нека афера. И кад