Narodna skupština

35 i; b

МЕ.

| | |

: зје може ова трговина да буде ограничена, а што о зе она нама, рецимо, да донесе користи моменнишално, да продајемо у Београду или у Шлани, то о|Ије у питању.

« - У питању је само ограничавање ове трговине, но · ова трговина по, самој природи, па и све тргозннине по својој природи, не могу да трпе огранивевења. На пр. шта би радили београдски трговци, Maj су донели известан еспап са изнесном ширилеоом, а Министарство Привреде каже: ту ширину не ожоожете да продајете. То би био атак на имаовину завоађанску. /М. Капетановић: То је друга ствар). „Sie, ви не можете поделити и казати расписом : да 3. 3 једне свиње могу извозити, а друге не, и онда ) оде су наши капитално! По томе би се могло кашвати, да се не могу извозити свиње ни од 700 килоиврама, и ако то у закону не пише. (М. Капетановић: с ва ли има човека на свету да тражи орава од 0000 килограмаг) Отвар је у овоме, г. Министре. оасенас, кад је изишао тај распис, да не могу да ж 2 кољу свиње испод 150 килограма, онда се хвавевла у Пешти цена 112—115 динара и то за лоше «нвиње већа цена. Данас, кад кољемо по контиуензнту, данас не може да се добије више од 105 (тинара. /М. Капетановић: То је друга работа). бецреба да је циљ министров да привредник узме отто више новаца, јер овде није случај као што [| зте јутрос напоменули при одговору на питање г. ваш ихапла Јовановића, да неко измајсторисава H отовсто алеве паприке продаје кукурузно брашно увфарбано, већ ми имамо исправан еспаш, а г. Мизтомстар каже: не можете то продати. То се десило (6 лањске године и моме пријатељу Јаши, да је вцошбранио у јануару, фебруару, марту и априлу 208%в08 пилежи, дакле забранио га онда, када је то а страни тражен и био на највећој цени, а доnr.0:0.1WO0 га у мају кад га нико није тражио, иу _тјају је српска роба, односно пилежи, била ђубре 2 4 страним пијацама. O томе треба да водимо нувачуна, јер циљ ове моје интерпелације је у овопажњу да са вашим експертима

· :8: да скренем

сто будуће мислите о количини по општој тарифи,.

ва да не спречавате клање свиња, и да у будуће не јеледајете овакве штетне расписе: да не могу да се тављу свиње од 150 килограма, јер ту немате шта | „ губите, а после у колико се буде више тражила п . роба, у толико се више може производити, јер тајјење свиње није оно, што је гајење волова. При зјењу свиња није потребно да прође 7 година, као он _ волове, па да се могу продавати, него се свиње виме пате, и мното брже стижу за продају, ако се у озмо са надлежне стране привреднику не чине сметње. М _ Ми сви знамо да је пожаревачка пијаца давала = ) 4— 5000 комада недељно, а сад не можете за време да купите ни 50 комада. Зашто 2 — Зато, ото свиње нико не тражи. Треба-створити прилике | · је сваки привредник сигуран, да може продати зашиње, па ће их и производити и догонити на продају. п _ Поттредседник, Јаков Чорбић. — Има реч М Милун Лукић. м · Милун Лукић. — Оахтев г. Симе Радовановећа. да се онај број свиња преко контитента не непраничава килотрамима, сасвим је оправдан. Али Ба нешто што донекле правда и распис т. Мини„ебра. Ствар је у овоме: Уговором са Аустро-Угар-

- 17. ЈАНУАРА 1919. ГОДИНЕ | 13

ском повлашћена је Београдска кланица, а тиме се самим каске, да је повлашћена и београдска околиша да може по доброј цени продавати свиње. Што год се свиње даље од кланице производе, у толико ву околности за њих теже и на њима се губи онолико, у колико је подвов за њих скупљи до каанице. И сад за време извоза пре контигента, Београдска околина труди се, да свиње што пре извезе, а после контигента опет она има рачуна да извози у Аустроугарску што год више може и да плати царину, јер је у близини границе.

Привредпици ив осталих крајева су у штети и сад |. Министар, пошто“ се континтенат исцрпе, треба да се стара, да што већи број свиња из Србије избаци у Аустрију, да се што боље цене добију. |

Али мени се чини, да се у трговини неће то моћи постићи расписима, јер трговина је трговина и она гледа да што боље уповчи своје производе. а произвођачи гледају, да што бољу корист из својих производа извуку. Ја мислим, да би се постигла правда, и да би се свињарство у земљи унашредило за целу Орбију, на тај начин, ако би се збиља за овај број комада, одређен законом, за коштингенат од 90.000. донео распис да се што теже свиње извозе, а у исто време треба дати и повластицу земљорадницима из целе Србије. тиме што ће се спустити пи њима подвозна цена на железницама за свиње, те да буде као и онима из Шаланке и Младеновца. То није неоправдано. Ја знам да је за Турску подвоз брашна до Солуна и до Скопља исти.

Ја бих молио г Министра, да поведе рачуна о томе и да у овој години изради то, да сви произвођаћи свиња или трговци из целе Орбије плате нир. они из Врање, само ако су товарили тешке свиње, исте таксе за пренос као и они из Младеновца. На тај начин би се купљени брави из целе Србије извозили за Аустрију по доброј цени и онда пе би имало потребе да се издаје други распис, кад дође клање по општој даринској тарифи, те да се учини нешто и за привреднике из остале Орбије, а да се ве штете ни ови из беотрадске околине. Ја мислим, да је са свим оправдано учинити овако, ако се мисли на унапређење ове свињарске трговине.

Председник, Андра Николић. — Дајем 15 минута одмора. (Настаје одмор) Потпредседник, Јаков Чорбић. — Настав-

љамо рад, господо. На реду је одговор господина Министра Народне Шривреде на интерпелацију г. Милана Петковића о сатирању шума у округу топличком. Молим господина Џетковића да објасни своју интерпелацију.

Милан Петковић. — Ја сам већ, упућујући интерпелацију на г. Министра Привреде, у самој њој изнео мотиве, зашто сам ту интерпеладију поднео, али, потпуности ради, да бих обавестио Скупштину, ја ћу укратко изнети мотиве, који су ме руководили да ову интерпелацију поднесем т, Министру Привреде.