Narodna skupština

12 | НАРОДНА ОКУШШТИНА.

ради као сад, онда се за време опште тарифе по кољу теже свиње, а за време контигента имате ону „аушлув“, да се кољу лакше свиње. То је случај и сад. Ја не знам одкуд је настала оваква хладноћа према овој грани трговине. Ова је трговина као што се сви лепо можемо сетити, неко по памћењу, а неко по читању, за време постанка наше земље давала живот нашој држави.

А сад смо дочекали, да просто нико неће ни да се обрне ни да озбиљно помисли, како ће ова привредна грана да се постави на оне норме како треба према теренским и према домаћим приликама и према навици нашега народа ова грана привредна давала би не само оне користи, које је давала раније него много веће. ·

Ова грана трговине до пре неколико годиша давала је 15—20 милијона динара годишње привредницима прихода. Међутим, ја мислим, да се је то сад преполовило. Ја држим да би надлежни о 0воме требали да поведу озбиљног рачуна, јер докле друге државе морају да троше од својих средстава да чак шиљу људе на страну да купују грла да дај; своме народу на приплод и да га покрећу на једну тако корисну привредну производњу, дотле је то код нас покојни кнез Милош као бистар, прост сељак сродио наше привреднике, да они на ову грану вривреде највише полажу. Могу ови наши доктори, воји иду по свету и штудирају науке, да бричају о пчеларству, млекарству и живинарству, шта хоће, али у привреди ни једна грана од поаројаних не може да замени привреднику приход који му даје свиња, наши надлежни причају сада да ми имамо увоз новца много већи, него што смо имали до пре неколико година, међутим у народу се опажа сасвим обратно, да народ живи у већој оскудици нето што је била она ранија.

Ја сам слушао да се меродавни питају: па што се овако лако народ задужује: па, господо, нико се не задужује без потребе и кад би овој појави потражио узрок, онда би се много зло открило. Ми остављамо главне гране наше привредне моћи незаштићене и ометамо их, а упућујемо нашег при-= вредника да ту своју привреду замени са сточарством ит.д. и према томе нема сумње, да је наш сељак у опадању и за то би требало ту потражити лека, или испитати ту ствар од куда долази, а по мом дубоком уверењу она долази од ометања ове главне народне привредне гране.

TP. Министар у своме извештају каже, да треба водити рачуна о нашој индустрији у овоме правцу. Међутим ја мислим, да ми можемо да помажемо колико хоћемо овакву индустрију, па ипак нећемо моћи никад да је помогнемо. Јер људски су прох= теви незајажљиви, човек, кад дође до милијона, каже: да ми је да дођем до два милијона и т.д. Ја сам у Чешкој видео да је ова иста грана привреде без икаквих државних расписа, без икаквог иђења на руку тим индустријалцима много боља, много разгранатија и много-већу ренту даје привреди него ли код нас. У Чешкој у коју иду наша деда, ја сам видео у једном селу, да један касапин коље по четири стотине свиња недељно и на моје пи-

тање: где шиље своју производњу, одговорио је,

да шиље за цео свет. И ја сам у то уверен, јер она околина, где тај човек ради, не може да по-

_ издаци, јер једно дете, не може да кошта ни у коћ

троши оно што он произведе у својој радњи. Пре томе ја мислим, да би се ова привредна, гра

за народ. + Кад би се трговинско оделење у Министарсте

граду, треблло би што више деце за ову индустрију да шиље у иностранство, а за то не треба Бог зв

случају више од 100 дин. да се пошље. Јер ис

за пут и одело до места а издржавање примају себе сами касапи. Оваква је практика увођена Тртовачком Привреднику и дала је лепе резултате Овако би требало радити и код других заната,

И кад би се тим путем пошло, створио би један кадтр младића, који би после 5—6 годи

4 м У

и не би онда морали као до сада да приклони главу и закључимо овакав или онакав уговор.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реше ! т. Министар Привреде.

изгубило. Узимам са свим тена. Тако па прилику 4. новембра у Београду ЈЕ плаћано за те дебеле свиње, најбоље 108 —106 пара. Међутим у Младеновцу плаћено је за оне лакше свиње 90 пара па је плаћано и читај динар. PP. Шавловић је плаћао 90 пара, Јованови то 100 пара, Шеус из В. Плане 80—95 пара, Пе махер 80—95 пара. Као што видите кад се дола подвоз до Беотрада, те цене се изравнају са беде градским ценама. Значи да нико апсолутно није био оштећен. А ево шта је се десило баш у то међувремену. За други и трећи новембар ловош свиња на београдску кланицу био јо тако велики инг да у Београду нису куповане, а шта би тек билано

је било користи и за трговце, који су продавале

у Београду и за трговце, којису продавали у уну ну

трашњости. | Што се тиче наше индустрије о њој у ошштетии

данас не може бити говора, јер то питање није набн 5|

дневном реду: али ја мислим да неће бити николфЕТолт > = : 2 међу вама, који би могао олако казати да Tela

да се упропасте оне кланице које су са толикитни жртавама по Србији подигнуте, ту су милионинон унешени. | Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реза г. Сима Радовановић. У Сима Радовановић. — Ја мислим. да се мини

и ако је ова интерпелација при крају, н опет со т т; министром не разумемо. Ствар је у ограничавању =: i

ea Se