Narodna skupština

ДЕ И и а VOM АЕ SE le ARM JR. i 17. ЈАНАУРА 1912. ГОДИНЕ 19 |овшевору а други се пуштају у слободу на јемство. да не помињем пи Добру — ништа да не поми-

· .6д. Ататоновић: Од како је дошао нов преджианик суда!) Јест, од како је он дошао, ни људи оптужени су за прављење „ита ве. :

(ал ај проценат, дакле, што су се часницима OIмоннским напуниле апсане зар то није велики проз тат злочиних дела, који су последица оваквог ва фтрања шума.

то ош нешто. UP. Илић казао је, да сам ја пооншно навео да округ топлички по кривичним винма долази на последње место. Међутим то пије гото. Нека узме државну статистику која се сваке знлне објављује, па ће видети да округ топлички зкодолази са злочиним делима на последње место, но) он са чашћу носи барјак /Смех/. Ја нисам но з изнео нешто за шта би се казало да се изје у форме ради пред Окупштину, него излосим 95 се званичним подацима то потврђује.

латне

ме јем тога дешава се у једном месту, у извепе и местима једнога среза пи по десет убистава. _ зр је процепат ужасан. Г. Илић каже: није увек 57 о тако него по три-четири. Ја не кажем да је одеедовно стање ствари, али је проценат зло“ хих дела у округу топличком страховито ве| л. Узрок што злочини стално расту јесте у по + што унутрашњи правни поредак није довољно зуитићен од самих органа власти. Они недовољно го 8 своју дужност и само због тога што они незнамљно врше своју дужност, а ја тражим вршење питужности, дешава се на прилику те код, нас от „ тога спокојства каквог треба дамима у једној ошно уређеној земљи, у којој има закона MH ди. =

то оттредседник, Јаков Чорбић. — Има реч вењилан Марјановић.

о Гилан Марјановић. — Ја, господо, о овој · нофри која је за сада упућена само па топлички „л, не бих говорио, даг. Министар није добацио тковићу: „Допцкан сте се сетили“. Лоцкан во се сетили ви отуда из опзиције да говорите мама. Хтео је да каже: могли сте то и лања г. Илић је одмах допунио г. МиниBH па је казао: јесте, тако се радило са шумама квикад је бно у том округу окружни шумар г. Paв а данас се тако не ради, а с друге стране да баци кривицу на другог. Али чим је стар казао: „додкан сте се сетили“ ја сам се

сетио, да је овде пред вама г. Продановић ш ИМинистар Привреде казао: да постоје ти злоL ~ да постоје ти преступи, да постоји то сазшње шума просто зато што нема ко да их чува, витма и несавесних чувара. Један је Министар зетиризнао, а садашњи Министар то неће да при1 T. Јаша је то признао говорећи о шумама. ви 2 мала разлика између погледа садашњег г. Ми-

ни г. Продановића на чување државне имовине хних странака које сада критикују. А та разлика . зе добро пропрати и процени, она ће нам укан влда на тој — владиној — страни постоји систем нбвања шума ради одржавања овога режима. Да злазим сада у оне крупне ствари, које се одиттују у овој држави, да не помињем ни Муртеницу,

њемо, да питамо сами себе и да сами себи одтоворимо: одјекује ли секира данас по шумама; од кора и због кога, и ради чега (Граја/.

TP. Министру данашњем, баш овоме који овде седи, није пепознато шта се ради по шумама у округу пожаревачком. Он је Министар владе, која је предложила замашну суму новца за Мипнистар-= ство Војно да у режији сече Добру, и он треба да вно, и свакако ће зпати: зашто је то учињено и какав је кадар, који те шуме сатире, а знаће ин то, које предложио ту позидију, где је и па којој станици окружни шумар ухватио читав шлеџ шверпцоване шуме. И томе тшумару сада нема останка ни опстанка зато, што је био савестан шумар, па је једнога ватлега партијског пријатеља ухватио у овоме шверцовању,

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Молим Вас, тосподине посланиче, да се држите реда. Реч је сада о шумама у топличком округу.

Милан Марјаловић. Јест, реч је о шумама у топличком округу, али ја хоћу да кажем и ово. Шуме у моме округу сатиру се, јер су радикали хтели да имају својих људи, да имају својих гласача. И шуме у топличком округу такође се сатиру и ви сте немоћни да то спречите, немоћпи сте да томе станете на пут, јер ти људи чине поклоне начелницима министарства пародне привреде. Није непознато г. Министру и мора му бити познато, шта се ради са шумама које су код појединих рудника, јер то стоји у вези са експлоатацијом рудника; и морао је се заинтересовати и

- ва шуму мајдана Кучајне. Морао је се запитати: шта се ради тамо, са шумом, и откуда долази то да један странац досељеник, који је некако дошао до експлоатације мајдана, пуних 20 година не ради ништа у мајдану, него само експлоатише шуму. (Министар Народне Привреде, М. Катшетановић: Одговорио сам ја о томе г. Рибарцу и ол је био задовољан са мојим одговором.) Јест, одговорили сте, ни оп је задовољан, и морао је бити задовољан, јер не може нико за дан и ноћ подићи исечену шуму. ај

Кад ви добра земљи елите са ваше стране, онда зашто се не призна оно што је у истини: да се шуме секу зато, што мора да се води рачупа о гласачима. Нека се то добаци и странцију којој сам ја, ја ћу примити тај разлог и осудићу такав постунак, ако докажете, да га је било, али ви то никако нећете да признате.

Шта више није пепознато садашњем Министру и спгурно је то чуо: да су се извесне страшне и жалосне појаве дешавале приликом ограничавања шума: да је било људи владине странке, који су поделили силну зараду при ограничавању шума, а ви, који се наслањате па њих, међутим

ћутите, и немате моћи да станете томе ни пут. Уосталом, то народ види и чује.

Т. Министар каже: Ја ћу с пролећа наредити комисији, која ће отићи у топлички округ да реши то питање. Ове је то лепо, али ко зна хоће ли он тада бити министар ! Најзад неко треба да расправи то питање. Али да ли можемо да верујемо у добру вољу г. Министра или наследнтка његова, коме ће он предати свој ресор, па свакојако и реферат о