Narodna skupština

:.

kara OC >

||

!

ава

г9п i пемамо лекара да HaasHpaBajy HM Y OKDy;RHHM OO.Iти | | пицама. Окружне болнице нису болнице за лечење, т9н него да се ту људи разболе, као што је наша болст вафегтца у топличком округу у Прокупљу. Лекари тле(од дају своју зараду, приватне послове, и неће да од долазе у болнице да прегледају болеснике. Дакле БА "да се подигне онолико среских болница колико 25 се тражи. Министар Финансија не може дати, а "М Министар Унутрашњих Дела нема довољно сената 19. лекарских да болнице надзиравају. Кад свега тога гзн нема и кад је Министар Унутр. Дела начинио план | о о грађењу болница и кад смо ми на првом читању [ет тај план примили онда мислим да ни Министар Н/ Унутрашњих Дела неће изменити своје мишљење (03 које је на првом читању изноо да пе може усвоTH| јити ове сепаратистичке тежње да задовољи локалне 'нн интересе на штету општих интереса.

_— _ То сам хтео да кажем, да устанем против ових [о локалних тежњи.

Председник, Андра Николић. 'М Мин. Унут. Дела.

Министар Унутр. Дела, Марко Трифковић. — — Ја ценим разлоге који су овде у Народној о Окупштини изнели г. Узуновић, г, Радовић и г. IM Минић. Доиста интереси народ. здравља захтевају GR да сваки срез добије болницу. Подизање среских .00 болница то је права народна потреба, али мени зр је жао што ја нисам у стању да то њихово тразж жење сад задовољим. Ја се бојим да ако би смо "ту овај пројект унели и ово њихово тражење, да RO би иза ових њихових тражења дошла и друга тразж жења, да би смб били приморани да унесемо у ш пројакт да сви срезови, добију среске болнице. НЕ Ако би смо тако урадили, онда верујте, овај добар оп посао који сад радимо био би знатно ометен.

Јер ви сви знате да ми немамо толики персовн нал, колики је потребан да изради све ове планове [он који су потребни, и друго, ви сви знате, да ми Ни немамо ни данас довољан број лекара, да у сваки 309 срез поставимо по једног лекара, а камо ли да 101 поред среског лекара постављамо још болничке,

Ако Народна Окупштина пристане, да прими 10 овај законски предлог онако како је 'он примљен EH на првом читању, онда ће она, као што рекох, ура6 дити један добар посао. А ја ћу међутим добити а времена, да по спремљеним изменама у санитетском закону створим могућност да се добије много већи број лекара него што се сада има; кад се један јед део посла предвиђен овим законом сврши, лекари по спреме, онда ће бити могућности да се до тодине спреми наставак овога законског предлота, па да |R BH ова среска места, која по овом предлогу не до(RO бијају болнице, добију болнице.

Ја молим Окупштину да се са овом мојом изи јавом задовољи.

Председник, Андра Николић. — Има реч г. Т/ Мих. Минић, ради личног објашњења.

Мих. Минић. PT. Ил. Илић у своме говору 10 односно овога закона, напоменуо је, да ми који траHIK жимо ове измене чинимо то из неког сеператизма. БА Да ми нисмо видели, да су у самоме закону по„менути неки срезови, који може бити немају онакве разлоге, какве ми имамо за ова два. среза, нароFP чито за онај срез који је поменуо г. Узуповић, ми се заиста никада не би одавали некаквом сепа-

Има реч г.

18. ЈАНУАРА 1918. ГОДИНЕ

са Крушевцем,

сљ

ратизму. Али кад јег. Илић, гајећи баш прави сеператизам посадио једну среску болницу у Куршумлији, и кад једно Шрокупље, чији је округ мањи од среза расинског, може са болницом да се сравни — ја онда не знам ко је већи сепаратиста. Председник, Андра Николић. n. Д-р Ил. Коловић.

Др. Илија Коловић. Ми се морамо старати, да Општу Државну Болницу поставимо на један високи степен, јер видимо да ће она бити база и клиника пашем будућем медицинском факултету. Тако исто морамо се бринути за све болнице првога реда да имају одељења разноврсна и да лечење буде колико је могуће савршеније. Али не смемо заборавити ни то, да има удаљених крајева од тих болница, и да 0 њима морамо мислити и водити “рачуна. Потребно је поред ових болница првога реда, имати и болпице другога реда, болнице за хитне случајеве. Случај, који је изнео г. Радовић са свим је на своме месту, п заслужује пажњу, јер крајња тачка, тога среза удаљена је од болнице више од 75 км. Да тамо треба дати болницу један је докав и то, што су се сами људи и грађани тога среза већ у томе споразумели, јер имају један свој Фонд од преко 25.000 динара. Кад ти људи помишљају да створе болницу, значи да осећају ту јаку потребу, а ја знам врло добро, да је тим крајевима веома потребно лечење. Њима је далеко болница крагујевачка, и помислите, како је једноме човеку, кад из оних удаљених крајева мете по неколико заражене деце у кола и води у болницу, која је далеко 60 км. Ја мислим, да је то једно зло, које нас кошта мното више него кад би овде сад одобрили ову суму за ту болницу. |

Немојмо пикако гледати сепаратизам у овој ствари. UP. Министар каже да ће и други тражити да се п у њиховим крајевима подигу болнице, али то тражење болница није зло, већ је једно добро. Ја мислим да баш г. Министар треба да пристане да се за болницу јасеничку у округу крагујевачком одобри сума од 30.000 дин.

Тредседник, Андра Николић. Анта Радосављевић.

Анта Радосављевић. — У овом питању и ја мислим да кажем неколико речи. На првом читању сложили емо се ва г. Министром у томе, да се болнице подижу у појединим областима, међутим, сад се предлаже, да се оне умноже и да се подижу и у појединим срезовима.

ER, господо, кад се та питања наново покрећу, ја не могу ћутати и морам да кажем, да је потреба, за болницом у моме крају толика, да је збиља прече подићи болницу у моме срезу него у свима ОВИМ срезовима које ви наводите. Мој срез је далеко од Пожаревца 14 сати. Наши болесници из тих крајева, иду по три дана на воловским колима до Џожаревца; а врло често је било случајева, да болница не може да прими болесника и онда се они враћају натраг. Ја не знам какав већи разлог може бити у другим срезовима ва подизање болница нето што је у моме. Тамо је збиља велика

— Има реч

=— Има реч т.

- потреба за тим. Ја-ћу стати на гледиште г. Мини-

стра Унутрашњих Дела и признати, да умножавање