Narodna skupština
и = „5
=
болница повлачи ва собом н повећање броја лекара. Кад је то тако, онда ми не можемо умножавати болнице, а да у исто време не повећамо број лекара.
Ја сам у почетку био- задовољан са предлогом, да се подигну само обласне болнице, а по потреби, да се подигну и у срезовима, али, кад се сад захтева, да сви у другим срезовима подижу болнице, онда ја морам да тражим и за свој.
Врло је интересантан предлог г. Ђорђевића, којим се иде на то, да се лекару среза хомољеког одузме и квартирина. По закону можда г. Ђорђевић има право, али ја ћу изнети један разлог, који говори против тога.
Срев хомољски, као најбољи у округу пожаревачком, до сада је пмао лекара услед великих жртава, које је подносио. Он није тражио никакву
помоћ ни од округа, ни од државе. Од пре 30 го-
дина до данас срез хомољски давао је сваке године среском лекару 2000 динара додатка и 500 динара за квартирину, то је свега 2500 дин. помоћи. Он је то радио само зато, да има лекара у својој средини, те да болесници не иду чак у Пожаревац н у Петровац. Пао је предлог, да му се одузме та помоћ и њему је одузета и сад лекар мора да живи само са својом платом. Наш крај је врло удаљен од Пожаревца и готово ниједан лекар неће ни доћи у срез хомољски. Квартирина му је била остављена, а сад хоће и она да му се одузме —- и на тај начин лекар ће бити приморан да остави овај срез и иде у Петровац или чак у Пожаревац. Тиме ће се учинити велика незгода болесницима, а њему ће се ипак морати плаћати километража. Ја не разумем разлог г. Ђорђевића.
Ако хоћемо, да се болнице подижу по HDBOбитном предлогу г. Министра, ја пристајем, али овако, ако се хоће да подижу и по осталим срезовима, онда ја тражим са оправданим равлозима болницу и за свој срез.
Љуб. Борђевић. — Молим за реч ради личнот обавештења.
Председник, Андра Николић. — Ви не можете говорити. Ви би могли одбрану да учините а обавештење и исправку говора не можете пре него што говорите у овој дебати.
Љуба Ђорђевић. — |. посланик је искривио мој одговор. i
Председник, Андра Николић. — Ви имате целу реч и онда говорите о томе.
Има реч г. Максим Оретеновић.
Максим Сретеновић. — Господо, мени све овај пројекат ни у колико није допадао и он је по мом скромном мишљењу, на неправилној основи. Њиме се, господо, дели санитетски Фонд једнога округа, давали на друге округе и на друге циљеве. Округ руднички од његовог санитетског Фонда од 600—700 хиљада динара добио је свега 200 хиљада динара, а остало раздељено је на остале крајеве, који на то нису имали никаква права. Ја сам то хтео да кажем п па првом читању, али у намери да се што пре дође бар до чега, да се што пре прође с овим пројектом, макар какав да, је, и бојећи се, да мој говор не развије већу ди-
НАРОДНА СКУПШТИНА.
ебот тога, јер сам се бојао овога што напомену г. Ми- и нистар, ако се не прими овако како је, да ће да тргне |
Coja АТА - Tr L ı IO O O уз a" _. OT } tla
скусију, ја-сам од тога одустао. Ја сам то урадио и
овај пројект и да се свети даље туши но оним гроб= ницама, а не болницама. Што се тиче Аранђеловца, Петровца, Соко- Бање и осталих места; и у тим
су местима исто тако прешне и потребне болнице |
да збиља на први поглед изгледа да и тим ме-
стима треба учинити те да се добију болнице, али,
господо, не треба то учинити из онога новца, из новца једног округа који је давао и за своје по-
требе п своје болнице, болница аранђеловачка прва = је поменута овде у дебати и ако Аранђеловац има |
у своме округу болницу. Ја нисам противан да се
и њему да болница, али Аранђеловац стоји на, же-
љезничкој линији и сви тежи болеснипи могу ићи
пругом у Београд у Ваљево у Лазаревац, па ну | Крагујавац. Као што рече г. Министар, ми треба“
да учинимо за сад ово: да се што пре да болницл оном округу који преко 20 година плаћа са-
нитетски прирез, а нема болнице и има, место бол- -
нице, чатрље ди се заразује свет другима већим болестима лечећи се од мањих, да задовољимо тај свет који је давао своје паре. Већ толико година ми смо тражили болницу за округ руднички и од тога времена до данас није ништа учињено.
Молим вас останимо при разлогу г. Министра и на ономе што смо на првом читању чули и из овог пројекта видили и ово овако примимо, примимо овај пројекат онакав како је предложен, те бар штогод народу да помогнемо и то из онога новца, кога је народ дао, са којим држава није како треба управљала, већ га трошила за оно што није смела да ради (Вичу: тако је). ;
Председник, Андра Николић. — Има peu 7. Радослав Ататоновић.
Радослав Ататоновић. — Г. Илија Илић мало пре говорио је да је он начелно противан оваквој деоби, распарчавању, сепаратизму појединих посланика у питању захтева о среским болницама. Због тога, по његовом појму, треба да сконцетришемо све болести и болнице једног места па онда ту све болеснике довести и ту их све лечити. Ако би се ова њзтова теорија примила, онда би, господо, збиља изгледало да би све болнице требало правити само у Београду, као што ни санитетска политика на то иде. Међутим, г. Илић говорећи о томе, да треба чак и једна сифилистична. болница да буде у Београду а не у крајевима где тога највише има, он је казао „ево и Ниш је добио и више има него што му треба, па ипак и он нешто тражи“. Господо, Ниш је добио једну обласну болницу не из Фонда него потпором државном. Та обласна болница није довољна за онај циљ коме је она намењена. Г. Илић треба да зна, да она није намењена само Нишу и нишком округу него чак и Орпетву, целога нашега југоистока. Нишка је болница постала данас веома мала, она је неспособна и недовољна да задовољи све потребе и своје најближе околине, а још мање даље околине, којој је она намењена.
Она има данас половину болесника из заграничнога Орпства, а остала половина испуњена је болесницимо из нишке околине, према томе, Ниш нема више него што му треба, и ако Ниш буде
то: (6: