Narodna skupština

ва БАН њи =

18. ЈАНУАРА 1912. ГОДИНЕ

i пора више људи код пок, Краља Александра, који је упваповедно, да се та комисија равиђе, јер је чинила, јиогтеправде и изазивала незадовољство у народу. Ја (doyxohy право да кажем, да бих пре веровао да би ) УШЊ боље са ограничењем шума свршило, да је одзбосфјеђепо да из свакога среза народ изабере по петеожолико добрих кметова и домаћина. Ја верујем да ' нож опи пре решили ово питање и казали држави оново ови велики комплекси шума то су твоји и то Mig paaa требљ да чува. Али, шта ћете, комисија, 3domobe и пружи ланац и постави тако границу изпрешеђу државне шуме н приватне да удари у кућу 15 но ако чељаде прескочи да иде ради нужде, оно се шлодмах нађе у државној шуми, и ако су то шумско мезвемљиште тај домаћин и његови преци уживали пре

огоослобођења Орбије, и тако судови имају пуно рада |

i за неправедним и несавременим пресудама, а неодбзадовољство се гомила у земљи. Ја ово хоћу да кажем: некривити никога, али х ва хоћу да утврдим, да смо ми млада држава да ивнам је администрација трома и да не умемо да се кедтредимо. Кад би ми умели уредити ову админивутетрацију, ми би направили план колико би то стало кифемљу и имали би комесаре који би надзиравали __вда се свуда не свађају и туку, као што се више втушута догодило у прокупачком округу, а то ће поданведочити и г. Петковић. И даље шта бин требало кефрадити“ Требало би да држава направи шумске отутутове, да се може грађа из шуме извући. А овако ша ешава се да један ветар, олуја кад дуне преко ил ланина, падну толики борови и јеле, али шта то дафреди, то се продаје у бесцење, то се не може да таетввуче, а то је жежено злато. Ми нисмо имали dni BHbaBHOCTHM да направимо шумске путове и да зтуутем јавне лицитације продајемо гору. | 1 Непрестано се тражи да буде онолико шума пеоголико је било пре 50 година. Господо, то не може D ma буде. У нас су почеле од неколико година да к зе дижу нагло јавне и приватне грађевине, и ми омшмо учинили бар толико, да се за те грађевине тевима грађа из наших шума, То је јелна велика о обит за пашу земљу, и то не може нико да оспори. плоедино, господо, што има да св замери, и коме ја мвамерам, то је нашој администрацији, а никако PHHUHO г. Министру. [| То је једно, а друго, на ономе месту мењали 9 фу се Министри свих партија, али пошумљавање пије вршено, и то је једна пајвећа погрешка. Лруги офљароди имају велико богатство у својим шумама, тазеку шуме, праве путеве, железнице, али чим једно овфрво посеку, одмах то место пошуме, те се тако OH потомство користи. Ми то, господо, не радимо. о ва ово је позван други неко а не један Мипистар, око тога треба пред Нар. Окупштином да се ломе тпоопља, а не око личних питања. i ове интерпелације,

но

i Посебице што се тиче по коом најдубљем уверењу, г. Министар је изишао на јотусрет и одговорио, а молио бих и Народну ОкупHHTITHHY H г. Министра да ове моје напомене не гоблаиборави т.ј. да треба правити низ шумског Фонда плумске путове, да њихово грађење треба путем авног надметања давати, и да треба настати нанРПОчИТО на томе, да се она места где се шуме секу иламах пошумљавају, а не да се иу будуће протужи, да се једно дрво посече, двадесет младих

уништи, а та места пе пошуме. То је збиља једна штета, која се неће моћи надокнадити.

Што се тиче сатирања шума у топлич. округу, ја бих оелео и мислим да би најбоље било да тамо ивиђе једна комисија, да ствар извиди, да со људи не свађају, и да сваком да тапију од онога што је њогово, а што је државно такође да, се чува и поштује. Има махна и погрешака код појединих људи, али те махне и погрешке, те влоупотребе појединих чувара, не долазе од. нерада не само овога Министра нето ни од једног Министра, јер ја не бих могао да замислим таквог Министра који би могао да седи на овом месту а да помаже горосечу. (Одобравање).

Из свега овога ја ћу са мирном савешћу гласати зла прост прелаз на дневни ред.

Потпредсеник, Јаков Чорбић. Има r. Pan. Агатоновић ради личног објашњења.

Рад. Агатоновић. -— Поштовани предтоворник г. прота упутио ми је једну напомону, апострофирао ми јо нарочито у свом говору један део свога говора, жалећи што ја, као интелигентан посланик, као професор и васпитач омладине кажем, како су самосталши и стари радикали опљачкали државне шуме. Господо, ја сам то своје уверење стекао у Нар. Окупштини. Ја сам у Шар. Окупштини чуо и сазнао детаљну расправу о афери са Добром планином; ја сам у Нар. Окупштини чуо и детаље и расправу и први и други пуг о Тари планини; и за Добру и за Тару не може, господо, бити одговоран нико други до једино радикални и самосталски министри,

реч

а то је и једна и друга група. Ја у Нар. Скупштини и у јавности чујем и о некаквој Наупари; ја сам у Нар. Скупштини слушао неколико пута о пљачкању шума у рудничком округу, и чуо сам оптужбе самосталаца против радикала и радикала против самосталаца како разграбише народне шуме. Ја у Народној Скупштини чујем како пљушти секира и по општинским и државним плавинама у свој Орбији. То с једне стране тврде самосталци, а радикали с друге стране одобравају и кажу : јесте тако. Ја колико јуче чух од посла= ника и једне и друге групе, да се разграбљавају државне шуме, и да со читаве стотине породица тамо бесправно убаштињавају. И томе нико не стаје на пут. да последњих девет година владавине за сав нерад у шумској управи ни за нестанак и пљачкање њихово, не може носити одговорност нико други до једино радикали и самосталци, јер су они, ко више ко мање, управљали државном имаовином па и шумама.

Они су толерирали пи допуштали ово јавно пљачкање. Ја у Народној Скупштини чух да се чак Министри радикални и самосталски бране заборавношћу кад допуштају да застаре кривице за сечу и пљачку државних шума. И зато г. Прота нема права, што ми пребацује за тако моје уверење.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Господо, постоји предлог да се више не примају говорници по овој интерпелацији, а има још да говоре г. г. Илија Илић и Милан Петковић.

Има реч г. Илић.

Илија Илић. — Ја, господо, о самој интерпеладији сада више нећу говорити због тога, што сам ја о њој јуче исцрпно говорио и казао шта сам