Narodna skupština

12 | J HAPO/IHA ORYyITITTHHA

од општинских пи приватних, од када су одређене комисије за ограничавање шума — непрестано су падала питања, непрестано су падале интерпеладије, и жалбе од народа Народној Окупштини: да сена више места долазило у сукоб са тим комисијама и држава и ако већ 20 год. троши паре, није успела, да одвоји државне шуме од приватних, среских и општинских утрина и шума.

Овде се приписује у кривицу да су томе криви највише радикали, и једни и други, а заборавља се да се пође од темеља, од основа, од куда је пошла та погрешка,

Господо, дозволите ми, хоћу да кажем ово: Кад је Србија војевала, наша браћа Орби око границе пристала су уз нас и борили се против својих тосподара, Турака, и они су се много компромитовали код Турака. После рата, Арнаути нису хтели остати у среву косаничком, и у Србији него су отишли у Отару Орбију и као осветници су кидисали на нашу браћу на Косову, да их покољу, да их упропасте. Други Орби, из Босне и Херцетовине, Црне Горе, који су се борили под нашом заставом, нису хтели да се врате на своја огњишта, и ако је било амнестије од Султана. Они су волели да дођу у Орбију и Србија је примила те Спбв, своју браћу. Они су се населили на оцој земљи тде су били Арнаути.

Ето, господо, отада је то почело и то треба имати на уму, кад се хоће да тражи да одговара један Министар, који је тек шест месеци на свом положају.

Шта је требало радити“ Требало је дати план, где ће се ко насељавати, а није требало дозволити да се насељава како који хоће, без плана. Кад се Српско-Турски рат свршио, онда је после Берлинског уговора саошштено свима Орбима: да могу остати на својим огњиштима, јер је Султан амнестирао оне, који су војевали под српским заста-

вама. И Орбима је у томе крају саветовала ондашња

влада, либерална влада, да остану на своме огњиштиту, али су они и покрај тога оставили своја огњишта, велећи: Ми смо пролили крв турску, ми смо се замотали цревима турским, ин нећемо више да останемо под Султаном, и дошли смо овамо. Тако су исто дошли у Орбију и други Срби од Шећи и Косова, из среза моравичког, жупског, копаоничког и неки од Трна, Дробњака из Херцеговине и из других места, и населили се у округу топличком. Ти су досељеници крчили шуму да направе њиве, да их засеју, да беру плод с њих, да би могли издржавати себе и своје Фамилије.

Али ви ћете на све то рећи: да је рађено наопако. Јесте, а је ли могло бити друкчијег Ја ћу да извиним оно стање. — Је ли онда, после два рата, требало да држава што пре подигне погорели Зајечар, Књажевац, Алекснпац и друга места, или да да народу средства за подизање школа, или је требало да што пре испуњава одредбе Берлинског уговора, да прави железницу кроз земљу, или је требало да даје инвалидску потпору породицама изгинулих војника, или је требало да што пре нађе кредит да плати што је народ узајмио држави за време рата. — Ове су то околности, које могу у

многом да извињавају људе, који су тада били на.

влади.

осуђујемо и судимо и да за ово све тражимо

Нима је сад, после 30 година, лако судити“ говорити: ја бих овако, ја бих онако, а неће н

је: кад смо ми могли. оставити гробове наши | дова, допуштено нам је да крчимо шуму, да правимо њиве и ливаде, да начинимо кућу, ћемо живети. j

Истина је, госнодо, тамо је сад мање OyKaB|B мање храстова, али је више кућа,

порез у крви, затазити у крвав 1 за, сло болу го само Орбије, већ и наше остале браће, ђином.

одговара овај или онај министар, и лако је пој“ диним посланицима речима кривити старије и млај радикале. | На столици Министра Привреде променили толики људи који су припадали либералима и предњацима и неутралним кабинетима и радину лима и самосталцима. Господо, ту не може био кривице до једнога човека. Ја бих кривио данаџе њег Министра Шривреде кад би се подигао глуг у | Окупштини, да се шуме сатиру, а

бат да ће послати одмах на од струто них људи, да испита ствари ко се нађе дао учинио кривицу он ће одговарати.

Али овом приликом да споменем да није станете само тако у прокупачком округу. Ви знате дал Тару планину још се није успело да се огран и ако су толике комисије долазиле. Ми смо правили закон о шумама и установили комисије организовање шума. По томе закону комисију (6 ставља један посланик, један шумар, један суди и један писар, и како која комисија схвата паре суди. Ја сам имао прилике да видим баш у Тај једнога човека, који је од старине имао јел! ваду са неколико борова. Дошла је шумска коже сија, која оће то мало земљиште са неколико i рова да узме као државно. Дођем ja mw Rame, M) лим вас шта радите. Ето видите, ту је неколш борова и то је старина тога човека, Ја велим

комисије отимају туђе. Свака влада жели, да санбо читави комплекси шума остану за државу, а да бл приватна и ошштинска шума не отима. |

насељава и странце, лаје им земљу, даје им и се даје им и шу Му за грађу и ослобођава их

то није право, нити то држава. тражи. Ето тав је комисија било, и ја нисам био лењ, дошао